Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se danas Federalnoj skupštini i u svom dvočasovnom govoru poslao važne poruke i ruskoj javnosti, ali i međunarodnoj zajednici.
On je izložio situaciju u zemlji i objasnio glavne tokove ruske spoljne i unutrašnje politike koja treba da oblikuje budućnost nacije. Uputio je i više kritika međunarodnoj zajednici, ali i o tome da Rusija mora da radi na jačanju svoje ekonomije.
Istoričar i bivši ambasador Srbije u Rusiji, akademik dr Slavenko Terzić kaže za RT Balkan da je današnji govor predsednika Rusije bio programski i posvećen ne samo međunarodnim odnosima, već i unutrašnjem razvoju Rusije.
"Predsednik Putin je na neki način ponovio frazu ruskog cara Aleksandra Trećeg da Rusija ima dva glavna saveznika: rusku flotu i rusku armiju. U govoru se ističe jačanje armije i flote, kao i nuklearnih potencijala Ruske Federacije", kaže sagovornik RT Balkan.
Terzić ocenjuje da je važna poruka Putina da je Rusija bila zainteresovana za mir, i da je nastojala da dođe do dogovora sa evropskim zemljama i SAD, ali je uprkos tome Zapad neprekidno širio NATO na istok i time se vratio koncepciji sa kraja 19. veka, a to je prodor na istok.
"Poruka predsednika Putina je jasna: Rusija će učiniti sve da zaštiti svoju bezbednost i svoje primarne strateške interese, neće dopustiti da se bivše sovjetske republike instrumentalizuju kao njeni protivnici", kaže Terzić.
Prema njegovim rečima, Putin je jasno stavio do znanja kakva je pozicija Rusije prema Krimu i Donbasu, te da će te teritorije ostati u sastavu Ruske Federacije.
Civilizacijski sunovrat Zapada i poruka ruskom društvu
Naš sagovornik ističe i da je Putin kritikovao ne samo međunarodne političke odnose, već i civilizacijski sunovrat dela zapadne civilizacije.
"Posebno je istakao to što sveštenici pojedinih crkava odobravaju istopolne brakove, te da je reč o jednoj dubokoj moralnoj krizi Zapada", kaže Terzić.
Putin je veliki deo govora posvetio unutrašnjoj konsolidaciji ruskog društva, ekonomskom razvoju Rusije, kao i socijalnoj solidarnosti sa porodicama čiji su članovi poginuli na frontu.
"Pola besede Putin je posvetio unutrašnjim pitanjima razvitka ruskog društva, opstrukciji Zapada da se izazovu unutrašnji raskoli i pobune. Nesporno je da Putin raspolaže informacijama o namerama Zapada da, ne samo ekonomski slomi Rusiju, već da izazove unutrašnje raskole i podeli društvo", kaže Terzić.
Rusija suspenduje učešće u sporazumu o ofanzivnom naoružanju
Putin je danas kazao da Rusija suspenduje svoje učešće u sporazumu o ofanzivnom naoružanju. General u penziji Mitar Kovač kaže da je ovaj potez Rusije iznuđen isto kao i vojna operacija u Ukrajini koja je izazvana hibridnom agresijom Zapada.
"Zapad je u poslednjih devet godina učinio sve da naruši evropsku bezbednost i nažalost u tome je u velikoj meri uspeo. U tom domenu hibridne agresije iznuđen je potez Ruske Federacije u odnosu na formalno međunarodno pravo, pa je prikazan kao agresija Rusije na Ukrajinu", rekao je Kovač za RT Balkan.
Naš sagovornik ocenjuje da suspendovanje učešća Moskve u spomenutom sporazumu pokazuje koliko su zaoštreni odnosi, da Zapad kroz NATO i EU, koja je militarizovana organizacija, sve strastvenije podržava Ukrajinu u ratu.
"To se može potvrditi nizom izjava političara iz briselske administracije, Amerike i NATO pakta. Kroz procene i obaveštajne informacije Rusija je došla do zaključka da i taj deo sporazuma treba privremeno zaustaviti kako bi zaštitila svoje bezbednosne interese. Nakon sukoba će konačno i Amerika prihvatiti Rusiju kao suverenu globalnu silu koja ima pravo da štiti svoju bezbednost bilo gde u svetu, kada su joj ugroženi nacionalni interesi, a posebno u njenom dvorištu", kazao je Kovač.
Dodaje da je suspendovanje učešća u sporazumu poruka Moskve upućena Zapadu, te da Rusija daje do znanja Americi da ne može da skine sa sebe odgovornost ako nuklearna sredstva učini dostupnim, pre svega Nemačkoj i Poljskoj, ili ako se neko taktičko oružje dostavi Ukrajini za proširenje zone sukoba.
"Na ovaj način Rusija je rekla da je Zapad prešao u mnogome crvene linije, posebno isporukom teškog naoružanja i presvlačenjem NATO jedinica u ukrajinske uniforme na frontu", ističe naš sagovornik i dodaje da je to bio signal za Rusku Federaciju da stavi do znanja Americi da Ukrajina nije jedini prostor sukoba i da ukoliko bude ugrožena nacionalna teritorija Rusije, odgovor mogu očekivati države koje u tome budu učestvovale.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović kaže za RT Balkan da Zapad isporučuje Ukrajini naoružanje ne vodeći računa da li je u pitanju ofanzivno ili defanzivno oružje.
"Zapad ničim ne oseća obavezu prema bilo kakvim sporazumima, oni su do sada vodili igru otkazivanja i napuštanja sporazuma o kontroli naoružanja. Verovatno se Rusija oseća u povećanoj opasnosti i ne želi da ima vezane ruke u pojedinim oblastima koje su sa njenog stanovišta značajne za bezbednost i ciljeve", kazao je Jovanović.
Naš sagovornik kaže da je nedavno održana Minhenska bezbednosna konferencija izgledala kao štab za podrgevanje rata u Ukrajini, te da se povećavaju podele i nepoverenje, a nedostaje smisleni dijalog.
Putinova poruka da je Amerika uništila Jugoslaviju i uticala na uništavanje Libije i Sirije
Ruski predsednik danas je kazao da je Amerika hegemonistička sila koja je uništavala druge, poput Jugoslavije, Libije i Sirije.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović kaže da je Amerika još od pada Berlinskog zida radila na tome da vrši svoju ekspanziju na istok, te je bilo jasno da je cilj tog širenja bio sukob sa Rusijom.
"Amerika je počev od agresije NATO-a 1999. na Jugoslaviju postavila novu gvozdenu zavesu, novi zid velikih razmera koji sada čini čitav region koji deli Evropu od Azije, od Baltika do Bliskog istoka. Sve je rađeno kako bi prilagodili potrebama NATO-a, počev od infrastrukture u Evropi", kaže Jovanović.
Naš sagovornik ističe da Zapad pokušava da nametne stav da je rat u Ukrajini prvi na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata što je, kaže Jovanović, izmišljotina.
"Šta je sa ratom u Jugoslaviji? Oni su je razorili uzduž i popreko sa svim svojim potencijalima, uključujući i zabranjene kasetne bombe i rakete sa osiromašenim uranijumom", kaže Jovanović.
On kaže da je sukob u Ukrajini isprovociran ekspanzijom Zapada na istok, te da je Amerika sve vreme "udarala u ratne bubnjeve".
Poziv NATO-a da se Rusija vrati u sporazum o nuklearnom naoružanju je teatar apsurda
Komentarišući izjavu Putina da je Rusija od NATO-a dobila zahtev da se vrati u sporazum o nuklearnom naoružanju, general u penziji Mitar Kovač kaže da je Zapadu potrebna još ta kopča da sveže ruke Ruskoj Federaciji, odnosno da joj ukine sposobnost i moć zaštite nacionalnih interesa oduzimanjem nuklearnog oružja.
"Rusija kao prva nuklearna sila ni u jednoj opciji neće se odreći toga, kada sa druge strane ima 30 država u okviru NATO i one koje nisu u savezu, a učestvuju u elementima hibridne agresije na Rusiju. Svakako da bi Amerika i dalje želela da iscrpljuje Rusiju u jednom konvencionalnom ratu i da širi zonu sukoba kako bi krvarila ruska vojska i stekli uslovi za unutrašnju destabilizaciju i razaranje", kazao je Kovač.
Istoričar i bivši ambasador Srbije u Rusiji, akademik dr Slavenko Terzić kaže da je neosporno da Zapad ne poštuje sporazume, te da Rusija želi da pokaže da je ona i dalje važan faktor međunarodnih odnosa, da ima snage da se suprotstavi nastojanjima Zapada.
"Mnogi zapadni analitičari često govore o dekolonizaciji Rusije, što je samo drugo ime za njeno razaranje na mnoštvo manjih delova. Putin je svestan toga i želi da kaže da će Rusija po svaku cenu braniti svoju teritoriju i svoje interese", kaže Terzić.
Naš sagovornik kaže da će Zapad sigurno analizirati poruke Putinovog govora, ali ne očekuje da će to uticati na promenu odnosa Vašingtona prema Moskvi.
"Krajni cilj Zapada je poraz Rusije i izazivanje unutrašnjih nemira i njeno rasparčavanje. Zato ne očekujem promenu stava Amerike", zaključuje Terzić.