Evropljani su želeli da diverzifikuju uvoz gasa, ali su postali zavisni od Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je zamenik premijera Ruske Federacije Aleksandar Novak. On je ukazao da Evropljani sada gas plaćaju četiri puta skuplje u odnosu na cenu po kojoj su dobijali gas iz Ruske Federacije.
"Želeli su da diverzifikuju svoju ekonomiju u pogledu dobavljača, ali umesto toga su postali zavisni od jedne zemlje", rekao je Novak u intervjuu sa Marinom Kim za "Solovljov lajv" tokom Međunarodnog foruma "Ruska energetska nedelja".
Novak je napomenuo da su cene gasa u Evropi sada dostigle 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara, dok su pre 10 godina, čak i pre pandemije koronavirusa, bile oko 200 do 250 dolara. On je ukazao da su se cene učetvorostručile, a da to sve plaćaju evropski potrošači.
Zamenik premijera procenio da bi isporuke gasa preko "Severnog toka" mogle da počnu ako bi evropski partneri bili spremni.
"Snabdevanje gasom kroz ceo gasovod 'Severni tok' moglo bi da počne ako evropski partneri to žele. Tri od četiri cevi gasovoda 'Severni tok' su van upotrebe zbog terorističkih napada i eksplozija, ali jedna cev je i dalje operativna i omogućava isporuke. Jedan cevovod je ostao netaknut i može da nastavi da isporučuje gas. To zavisi od potrošača, od naših evropskih partnera", kazao je Novak.
Evropa je inače u problemu, jer trenutno ne može lako da obezbedi dodatne količine gasa, s obzirom na to da su cene na najvišem nivou u gotovo četiri godine, a ponuda je ograničena zbog rata na Bliskom istoku.
Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA) i Evropska mreže operatera prenosnog sistema za gas (ENTSO-G) upozorili su da bi EU ove zime mogla da se suoči sa manjkom prirodnog gasa od čak 14 milijardi kubnih metara, što predstavlja oko sedam odsto potražnje EU, odnosno količinu energije koja je dovoljna za snabdevanje između 10 i 12 miliona domaćinstava.
Jedna od mogućnosti je povećanje uvoza LNG-a, koji EU sve više nabavlja iz SAD, ali to bi Evropu moglo skupo da košta. Nadoknada nedostajućih količina po trenutnim cenama koštala bi evropske zemlje dodatne tri milijarde evra, odnosno 12 odsto više nego za istu količinu prošle godine.
Dodatni pritisak predstavlja zabrana dugoročnih ugovora o snabdevanju ruskim tečnim prirodnim gasom, koja bi trebalo da stupi na snagu u januaru i smanji evropski uvoz za još sedam milijardi kubnih metara. Evropa je ranije sav manjak zbog povećane potrošnje tokom zime mogla da pokrije jeftinim ruskim gasom, dok se sada oslanja na skladištenje, pokušavajući da dokaže da može bez ruskih energenata. Pritom, zbog potrošnje koja raste i visokih cena na berzama, skladišta se sporo pune, a brzo se prazne. Statistika otkriva da je u januaru 2024. iz evropskih skladišta potrošeno 1,8 milijardi kubnih metara gasa, a 2025. godine oko 18,8 milijardi, dok je ove godine povučeno čak 22,6 milijardi kubnih metara.