Državna duma je jednoglasno usvojila predsednički predlog zakona o suspenziji učešća Rusije u Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja (START).
U dokumentu se navodi da zakon stupa na snagu na dan zvaničnog objavljivanja, a odluku o nastavku učešća Rusije u sporazumu doneće lično predsednik. Savet Federacije je tokom dana razmotrio predlog zakona i jednoglasno ga odobrio.
Dan ranije Vladimir Putin je, govoreći pred Saveznom skupštinom, rekao da Rusija, kao odgovor na američke ultimatume, suspenduje učešće u START-u, ali se ne povlači iz njega. Odluka je objašnjena nizom prekršaja koje je počinila američka strana, ali je predsednik naglasio da nuklearne arsenale, pored SAD sa kojima je potpisan sporazum, imaju i zemlje NATO-a poput Francuske i Velike Britanije.
Kako je objasnio zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, obustavljena je svaka razmena informacija, svi elementi sporazuma koji se odnose na verifikaciju.
Rusija i SAD su 2010. godine potpisale Ugovor o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja. Dokument je predviđao da do februara 2018. godine arsenali zemalja potpisnica ne bi trebalo da pređu 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih projektila, uključujući podmornice i teške bombardere, 800 raspoređenih i neraspoređenih lansera i 1.550 bojevih glava.
Za vreme trajanja Ugovora, Rusija je u potpunosti ispunjavala svoje obaveze o smanjenju količine naoružanja. I SAD su tvrdile da poštuju postignut dogovor, ali su to radile tako što su se, između ostalog nelegitimno i jednostrano isključivale iz pojedinih tačaka Ugovora.
START je jedini rusko-američki režim kontrole nuklearnog naoružanja koji ističe 2026. godine. Moskva i Vašington su počeli da dogovaraju parametre budućeg sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja, ali je dijalog prekinut nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.