Nakon što se odavno oporavila od raspada SSSR-a, današnja Rusija ponovo usmerava pažnju na afrički kontinent, objavio je u svojoj analizi Dmitrij Trenjin, predsednik Ruskog saveta za međunarodne poslove (RIAC) i vodeći naučni saradnik Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose.
Bilo je vremena, sredinom i u drugoj polovini 20. veka, kada je Sovjetski Savez bio duboko angažovan u Africi. Ne samo da je pozdravljao dekolonizaciju već ju je i aktivno podsticao, podržavajući nacionalno-oslobodilačke pokrete od Alžira do Angole i od Gvineje Bisao do Zimbabvea.
Ekonomski je pomagao novim nezavisnim državama, učestvujući u izgradnji fabrika, bolnica i škola. Brojne afričke zemlje postale su politički saveznici Moskve i dobijale su oružje i savetnike radi jačanja sopstvene bezbednosti.
Međutim, i Afrika i Rusija danas su veoma različite od onoga što su bile pre šezdeset ili sedamdeset godina, podseća Trenjin.
Interesovanje Rusije za Afriku u velikoj meri predstavlja izraz njenog povratka na svetsku scenu kao velike sile.
Ono takođe odražava činjenicu da Moskva prepoznaje brz ekonomski i demografski rast afričkih zemalja, kao i njihov potencijal da postanu važan deo multipolarnog svetskog poretka 21. veka, koji obuhvata ne samo države već i civilizacije.
Rusija, međutim, ne nastoji da svojim partnerima nameće ideologiju, pre svega zato što nema ideologiju koju bi mogla da izvozi. Ona u Afriku ne dolazi ni prvenstveno u potrazi za prirodnim resursima, kojih ima u izobilju unutar sopstvenih granica.
Rusiji nisu potrebne vojne baze u Africi kao deo njene velike strategije, koja ostaje čvrsto usredsređena na njeno neposredno okruženje u Evroaziji.
Umesto toga, Moskva Afriku posmatra kao deo onoga što naziva Globalnom većinom – dela sveta u kojem ima partnere sa kojima može da sarađuje, za razliku od Zapada, koji se zatvorio prema Rusiji.
Energija, hrana i novi transportni koridori
Ono što Rusija može da ponudi moglo bi da bude od velikog interesa za Afrikance, imajući u vidu da je Rusija jedan od najvećih svetskih proizvođača energije i hrane.
Tokom decenija izgradila je reputaciju pouzdanog snabdevača u obe oblasti, a ni globalna energetska ni prehrambena bezbednost ne mogu biti obezbeđene bez Rusije.
Poremećaji na tim tržištima posledica su zapadnih sankcija i drugih pokušaja da se potkopa ruska snaga.
Jedan od velikih projekata Moskve jeste međunarodni transportni koridor Sever–Jug, koji bi preko Irana povezao Rusiju, četvrtu najveću ekonomiju sveta prema paritetu kupovne moći (PKM), sa Indijom, trećom najvećom ekonomijom po tom pokazatelju.
Kada bude u potpunosti operativan, ovaj koridor omogućiće Rusiji i pristup istočnoj Africi.
Rusija kao garant bezbednosti
Rusija se već potvrdila kao pružalac bezbednosne pomoći afričkim zemljama koje se suočavaju sa ozbiljnim izazovima.
Pod okriljem Afričkog korpusa, ruski vojni savetnici i stručnjaci deluju u nekoliko zapadnoafričkih zemalja koje pripadaju Savezu država Sahela – Maliju, Nigeru i Burkini Faso – kao i u Centralnoafričkoj Republici.
Uspeli su da osujete više pokušaja državnih udara velikih razmera i vojnih ofanziva koje su osmišljene i podržane iz inostranstva. Takva bezbednosna pomoć od suštinskog je značaja za očuvanje suvereniteta država koje su je zatražile.
Digitalizacija, medicina i obrazovanje
Rusija je, naravno, mnogo više od vojne sile.
Između ostalog, ona je jedan od lidera u oblasti digitalizacije. Moskva je jedna od tehnološki najnaprednijih svetskih prestonica u ovoj oblasti.
Rusija je spremna da podeli svoje iskustvo u uspostavljanju i unapređenju elektronskih usluga državne uprave.
Još od sovjetskog perioda ruski naučnici sprovode pionirska istraživanja smrtonosnih virusa i vakcina za borbu protiv njih.
Vakcinu protiv ebole razvio je 2019. godine ruski istraživački institut "Vektor", smešten u Sibiru, dok se vakcina "Sputnjik V", razvijena protiv kovida 19, pokazala kao veoma efikasna u borbi protiv pandemije.
U Moskvi je 1960. godine osnovan Univerzitet prijateljstva naroda, namenjen stranim studentima. Već naredne godine dobio je ime po Patrisu Lumumbi, prvom premijeru nezavisnog Konga, nekadašnjeg Belgijskog Konga.
Danas na ruskim univerzitetima studira oko 35.000 mladih Afrikanaca, uglavnom u oblastima medicine, energetike i inženjerstva – disciplina u kojima su ruski univerziteti tradicionalno posebno snažni.
BRIKS i novi multipolarni poredak
Do sada su tri afričke zemlje – Južnoafrička Republika, Egipat i Etiopija – postale punopravne članice BRIKS-a, organizacije koja broji deset članica.
Ovaj format nudi nov, nehijerarhijski pristup rešavanju ekonomskih, finansijskih, ekoloških, obrazovnih i drugih globalnih pitanja, koji se istinski zasniva na konsenzusu.
Način rada BRIKS-a podržava suverenitet i odbacuje diktat.
Rusija, koja je pre nešto više od dve decenije pomogla pokretanje procesa formiranja BRIKS-a, radi na tome da organizacija ostane verna svojim osnivačkim principima.
Rusija nikada nije bila kolonijalna sila u Africi i nikada nije pokušavala da opljačka njene resurse. Ona Afrikance smatra partnerima, a afričku civilizaciju ravnopravnom u svetskom poretku koji nastaje.
Treći samit Rusija–Afrika, koji se ove nedelje održava u Moskvi, dodatno će zbližiti dve strane, zaključuje Dmitrij Trenjin.