Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta ponovio da ne želimo i ne planiramo rat sa Evropom, ali, ako do njega dođe, mi smo spremni – to će biti drugačiji i veoma kratak rat, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
"Rat Zapada protiv Rusije stavio je tačku na evroatlantizam, Evropska unija se ubrzano transformiše u agresivni militaristički blok", ističe Lavrov.
Zapad želi da OEBS pretvori u instrument ideološkog opsluživanja sopstvenih interesa, interesa NATO-a, kao i interesa Evropske unije, koja ubrzano evoluira iz integracione socijalno-ekonomske organizacije u agresivni militaristički blok antiruske i antibeloruske usmerenosti, izjavio je Lavrov na IV Međunarodnoj konferenciji o evroazijskoj bezbednosti u Minsku.
Napomenuo je da se dugi niz godina, između ostalog i uz aktivno učešće Rusije, pokušavalo se da se obezbedi poštovanje ovog postulata u okviru koncepta ne evroazijske, već evroatlantske bezbednosti.
"I ti pokušaji, kao što svi znamo, doživeli su neuspeh. Zapad se pokazao nespremnim za saradnju na poštenim i ravnopravnim osnovama", povukao je Lavrov.
Dodao je da je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko podsetio na period osnivanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ali su članice NATO-a i Evropske unije odbile da ispunjavaju obaveze koje su preuzele u okviru upravo te OEBS, i to na najvišem nivou.
"Godine 1999. u Istanbulu, a zatim 2010. godine u Astani, na najvišem nivou jasno je rečeno da je bezbednost nedeljiva, da nijedna članica OEBS-a neće jačati sopstvenu bezbednost na račun slabljenja bezbednosti drugih i da nijedna organizacija, niti grupa zemalja, neće pretendovati na dominaciju u evroatlantskom prostoru. To je zapisano. Crno na belo", povukao je.
Naglasio je da, kada je, uprkos svim tim garancijama, Zapad počeo da se širi na istok, pre svega kada je NATO počeo da se širi na istok, otvoreno proglašavajući cilj obuzdavanja Ruske Federacije, i na kraju pokrenuo rat protiv Rusije rukama kijevskog režima, koji je doveden na vlast kao rezultat protivustavnog prevrata, to je stavilo tačku na evroatlantizam kao mogućnost ujedinjavanja svih na nekoj jedinstvenoj konceptualnoj platformi.
I u tom kontekstu, kada je reč o OEBS-u, veoma teško je da se odredi kakva bi uloga mogla da bude dodeljena OEBS-u u radu na evroazijskoj bezbednosti.
"Ponekad se čuje pitanje: može li taj OEBS da bude deo sevevroazijskog procesa? Međutim, sadašnje stanje bečke organizacije otvoreno je žalosno, a to je rezultat upravo te konfrontacione logike i blokovskog načina razmišljanja naših zapadnih zemalja. Naveo sam malopre primer njihovog odnosa prema OEBS-u i sopstvenim obavezama. Oni su svakako želeli, a verovatno i dalje žele, da OEBS pretvore u instrument ideološkog opsluživanja sopstvenih interesa, interesa NATO-a, kao i interesa Evropske unije, koja ubrzano evoluira iz integracione socijalno-ekonomske organizacije u agresivni militaristički blok antiruske i antibeloruske usmerenosti", ukazao je šef ruske diplomatije.
Takođe je naglasio da su iskrene i otvorene diskusije danas važne kao nikada do sada, posebno imajući u vidu da među svetskom većinom objektivno postoji potreba za novim modelom svetskog poretka.
"U okviru tog modela mora se obezbediti stvarna ravnopravnost suverenih država kao fundamentalni uslov za bezbedan i postepen razvoj svih naroda. To se ne dopada svima i vodi se ozbiljna borba za pravo da se određuje na kojim principima će počivati novi svetski poredak", napomenuo je.
Kako je dodao, ovaj model svetskog poretka se može uočiti u Evroaziji, najvećem kontinentu, koja ima jedinstvenu istoriju, i u kojoj nalazi nekoliko civilizacija starih više hiljada godina.
"Njihov razvoj se dugi niz godina odvijao kroz međusobno obogaćivanje, iako su, naravno, ratovale jedna protiv druge, ali su se na kraju ipak međusobno obogaćivale.
Rusija podržava uspostavljanje pravednijeg uređenja međunarodnih odnosa na multipolarnim osnovama. "Ono mora da odražava kulturnu i civilizacijsku raznolikost savremenog sveta i njegovih naroda, kao i da priznaje pravo svakog naroda da sam određuje svoju sudbinu", poručio je Lavrov.
Ukazao je na to da, imajući taj cilj kao orijentir, Rusija dosledno radi na unapređenju inicijative za formiranje Velikog evroazijskog partnerstva, koju je predsednik Rusije Vladimir Putin izneo još pre deset godina, na prvom samitu Rusija–ASEAN.
"Reč je o uspostavljanju veza između integracionih organizacija na evroazijskom kontinentu. Taj proces je već u toku, uz učešće Evroazijskog ekonomskog saveza, Šangajske organizacije za saradnju i Asocijacije nacija Jugoistočne Azije.
Između svih ovih struktura zaključeni su memorandumi o saradnji, a radi se na usklađivanju programa, uklanjanju dupliranja projekata koje ove organizacije planiraju u praksi, kao i na obezbeđivanju onoga što nazivamo racionalnom podelom rada", objasnio je šef ruske diplomatije.
Evropska bezbednost ne sme da znači novu trku u naoružanju
Moskva smatra da evropska bezbednost ne treba da podrazumeva novu trku u naoružanju, već da njen temelj treba da bude pravedan sistem uzajamnih garancija, naglasio je Lavrov.
"Dok iz Brisela čujemo pozive da se izgradi sistem takozvane evropske bezbednosti bez učešća Rusije i Belorusije, a da budemo otvoreni, protiv naše dve zemlje, naš predlog nije da se oživljava propali poduhvat niti da se, protiv volje naroda, ulazi u novu trku u naoružanju, već da se situacija pošteno i realistično sagleda i da se zajedničkim naporima počne sa otklanjanjem nagomilanih grešaka i nesporazuma, kako bi se raščistio put ka istinski pravednom sistemu uzajamnih garancija", istakao je šef ruske države.
Prema njegovom mišljenju, takve garancije postale bi organski, neodvojivi deo sveevropske arhitekture.
Napomenuo je da je taj proces već započeo, ali neće biti jednostavan.
Šef ruske diplomatije skrenuo je pažnju na to da Rusija poziva na postizanje nedeljivosti bezbednosti u okviru izgradnje već sveevroazijske, a ne evroatlantske arhitekture.
"Sveevroazijske arhitekture koja bi bila otvorena za sve zemlje i sve organizacije koje se nalaze na tom kontinentu i koja bi odražavala multipolarnu stvarnost", precizirao je on.
Prema rečima Lavrova, privrženost takvim principima nedeljivosti bezbednosti, otvorenosti i ravnopravnosti podrazumeva odsustvo neprijateljskih namera zemalja jednih prema drugima, kao i prema trećim zemljama.
Prema njegovom mišljenju, moglo bi se govoriti o uspostavljanju sistema uzajamnih bezbednosnih garancija, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou.
"To podrazumeva i rešavanje regionalnih sukoba na osnovu otklanjanja njihovih osnovnih uzroka, bez destruktivnog mešanja spolja, od strane zemalja koje ne pripadaju tom regionu", poručio je ministar spoljnih poslova Rusije.
Kako je istakao, Rusija ne predlaže ni izmenu ni zamenu već postojećih međudržavnih veza u oblasti bezbednosti.
"Govorimo o usklađivanju već postojećih subregionalnih mehanizama i planova njihovog delovanja", podvukao je Lavrov.
On je objasnio da bi u utvrđivanju konsenzusom usaglašenih stavova i osnova takve saradnje na nivou celog kontinenta trebalo da pomogne okvirni dokument – Evroazijska povelja o raznolikosti i multipolarnosti u XXI veku.
Pozivi EU na prekid vatre u Ukrajini služe Kijevu za obnovu vojnog potencijala
Pozivi Evropske unije na prekid vatre i zaključivanje primirja pod različitim izgovorima služe nastavku sukba u Ukrajini, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
"Kada slušamo jadikovanje povodom ukrajinske krize, od koje je Brisel napravio strašilo u borbi protiv naše zemlje, uz pozive da se odmah prekine vatra i dogovore energetsko, prehrambeno, vazdušno i pomorsko primirje, sve to nije usmereno ka miru. U to smo se uverili mnogo puta", istakao je šef ruske diplomatije.
Dodao je da sve te "žalopojke" imaju isključivo za cilj da se Kijevu obezbedi predah kako bi obnovio svoj borbeni potencijal zahvaljujući spoljnim pokroviteljima tog režima.
Govoreći o principima rešavanja ukrajinskog sukoba, Lavrov je naglasio da Rusija insistira ne na privremenom prekidu vatre, kakvih je već bilo mnogo puta, već na pouzdanom otklanjanju osnovnih uzroka krize, a to su strateške pretnje bezbednosti Rusije sa zapadnog pravca, uskraćivanje prava ruskog i ruskojezičnog stanovništva na celoj teritoriji te zemlje, uključujući i njen deo koji se u ovoj fazi nalazi pod upravom kijevskog režima, a koja su garantovana Poveljom UN i Ustavom Ukrajine, kao i iskorenjivanje ideologije i prakse nacizma.
Napomenuo je da, ukoliko Evropa odluči da započne rat protiv Rusije, odgovor biti kratak.
"Što se tiče pripreme Evropljana za rat… Predsednik Vladimir Putin je više puta govorio da ne želimo i ne planiramo ikakav rat protiv Evrope. Ali, ukoliko se Evropa, kao što preti, samo sprema za rat i započne ga, mi smo onda spremni za njega. Ali on će biti drugačiji i veoma kratak", poručio je Lavrov.