U svetlu razotkrivanja tajnog zatvora kod Kijeva i potresnih svedočenja o mučenjima i progonu neistomišljenika u Ukrajini, ukrajinska novinarka Tatjana Pop i ruski pisac i publicista Zahar Prilepin u odvojenim tekstovima ukazali su na razmere represije i licemerje vlasti koja nastoji da zataška istinu.
Kako je napisala je u tekstu za RT Tatjana Pop, ukrajinska novinarka i rukovodilac međunarodnog društvenog pokreta "Vnuki", ako bi se prvobitna reakcija kijevskih vlasti na razotkrivanje jednog, samo jednog tajnog zatvora u okolini Kijeva mogla nazvati zbunjenom, onda režim trećeg dana pokazuje u punom sjaju zašto je, uostalom, režim.
Istakla je da su, prema današnjim podacima, policija i SBU saopštile da su utvrdile identitet 130 učesnika i očevidaca događaja, koji su se odigrali u blizini baze "Azova" u Petropavlovskoj Borščagovki.
Od njih je, prema verziji nadležnih organa, 27 lica vršilo "protivpravne radnje", što, po svemu sudeći, znači da su neposredno učestvovali u pokušaju upada. Još 24 lica su "ispoljavala agresiju, podsticala druge i izazivala sukobe sa pripadnicima organa reda i vojnicima Nacionalne garde".
"Među njima je, očigledno, i Aleksej Pekur, onaj isti dečkić koga su, prema njegovim sopstvenim rečima, oborili sa ograde, uvukli u zgradu i kolektivno pretukli 'ratnici svetlosti'. Mladić je već uvršten na spisak sajta 'Mirotvorac', zajedno sa svojom rodbinom, tako da ga godine spasavaju od krivičnog gonjenja, ali ne i od progona od strane 'patriota'", podvukla je Tatjana Pop.
Napomenula je da je za glavnog krivca proglašena lekarka Valentina Moloda, čija je fotografija na kojoj kleči pred militantima obišla internet.
"Njen slučaj je u ovoj priči najindikativniji, jer je pokazao da Bankova nije imala spremne scenarije za slučaj ovakvih činova narodne pravde. Nije im uspelo da je predstave kao 'agenta Kremlja', što je Kiril Budanov u početku pokušao da učini aludirajući na to da se situacija uzburkava spolja. Čak ni u optužbama iznetim pred sudom nema ni reči o 'pomaganju agresoru', što ukrajinsko krivosuđe stavlja na teret svima protiv kojih nema šta drugo da iznese", podvukla je ukrajinska novinarka.
Dodala je da nije uspeo ni drugi pokušaj diskreditacije, prema kojem je Valentina navodno lažno predstavljala lekarku i kupila uniformu i sanitetsko vozilo kako bi organizovala provokaciju, nije izdržao proveru.
Naime, nastavila je Pop, Moloda nije samo licencirana lekarka koja aktivno obavlja svoju profesiju, već i vlasnica klinike i, prema merilima svoje struke, priznata specijalistkinja: odlikovana je međunarodnim ordenom kraljice Ane, nosilac je počasnog zvanja "Vitez otadžbine", a 2025. godine uvrštena je među 100 najboljih lekara Ukrajine.
"Postupala je u skladu sa Hipokratovom zakletvom, a i sa stanovišta ukrajinskog zakonodavstva, spasavanje ljudskog života formalno još uvek nije zločin, čak ni kada je taj čovek već lišen svojih prava nakon što je ulovljen za redove Oružanih snaga Ukrajine", naglasila je.
Ipak, napomenula je ukrajinska novinarka, sve to nije sprečilo najhumaniji sud na svetu, ukrajinski sud, da ženu pošalje u pritvor na dva meseca, bez prava na kauciju.
"Postoji sumnja da će za nju pritvorski centar biti isti onakav podrum kao onaj iz kojeg je početkom nedelje izbavila nekoliko muškaraca", istakla je Pop.
Dodala je da su istu meru pritvora dobili i "saučesnici" Molode, Tatjana Kirjejeva, čijeg je supruga, u teškom stanju, lekarka izvlačila iz kandži "Azova", kao i vozač sanitetskog vozila Viktor Jena.
"Poslednji, inače, ima status učesnika borbenih dejstava, tako da ni on ne može da se uklopi u priču o 'agentima Kremlja'. Uskoro će im se, verovatno, pridružiti i učesnici upada u zatvor. Moguće je da će 'razotkriti izdajnike' i među administratorima grupa na društvenim mrežama koje su podržale protest. Kijev se više plaši upravo protesta, nekontrolisane pobune i stvarnog otpora stanovništva samovolji vlasti nego razotkrivanja sopstvenih korupcionaških šema, ofanzive Oružanih snaga Rusije, pa čak i smanjenja zapadne podrške", poručila je ukrajinska novinarka.
Radi poređenja je navela da je danas takođe određena mera pritvora prvom zameniku načelnika Departmana za strateške istrage Nacionalne policije Vladimiru Cenovu, poznatom pod nadimkom "Prajs".
"NABU ga je pre nekoliko dana uhvatilo u raskrinkavanju saradnje sa narko-kartelom "Himprom", koji je otimao, tukao i mučio ljude u Ukrajini i Evropi. Njemu je sud omogućio da bude pušten uz kauciju, i to relativno malu, od 15 miliona grivni (329.000 dolara)", naglasila je Pop, dodavši da takva mogućnost nije data onima koji su pokušali da izbave žrtve samovolje vlasti.
Ruski publicista Zahar Prilepin je ukazao na to kako Kijev pokušava da propagandnim sredstvima izokrene priču o otkrivenom mučilištu.
"Sa apsolutnim gađenjem posmatram kako su ukrajinske vlasti pokrenule svoju protivkriznu kampanju", poručio je.
Napomenuo je da je reakcija vlasti jedna inscenirana predstava.
"Medicinari su lažni, ali su, u svakom slučaju, izdajnici domovine, čak i ako nisu lažni. Nesrećni četrnaestogodišnjak, koga su držali u podrumu, ispostavio se kao 'ološ koji vređa 'ratnike svetlosti', a uostalom, sam je kriv", naglasio je.
Međutim, rekao je Prilepin, ovom predvidljivom demagogijom nikako ne uspevaju da ugase požar na društvenim mrežama: ljudi se pitaju zar je zakonito privoditi ljude, sakatiti ih, tući ih.
"Na ukrajinskim društvenim mrežama beleži se situacija kakva odavno nije viđena: narod je besan. Botovi i korisni idioti tonu u tom moru istinskog ljudskog gneva", podvukao je ruski publicista.
Skrenuo je pažnju na to da ukrajinskim internetom kruže podrugljivi podsetnici u kojima se Ukrajincima poručuje sledeće:
"Ako se o kršenju ljudskih prava izveštava u Rusiji, to je, naravno, dokaz 'zločinačke prirode ruskog režima'. Ako, pak, monstruozne vesti stižu iz Ukrajine, najpre utvrdi da li postoji 'ruski trag'. Ako trag još nije otkriven, sačekaj: uskoro će ga pronaći. Ako su se pojavili video-snimci i svedočenja, zahtevaj dokaze. Poželjno oni koji će se lično tebi dopasti. Ako se dokazi ipak pojave, proglasi izvor proruskim. Ako se ispostavi da je izvor zapadni, reci da je pogrešno preveden. Ako ukrajinski novinar postavlja neprijatna pitanja, on radi za Kremlj. Ako su novinara pretukli, najpre utvrdi da li je nekoga isprovocirao svojom kamerom. Ako novinar ne postavlja pitanja, znači da razume odgovornost trenutka. Ako neko zahteva istragu, pitaj zašto ne zahteva istragu ruskih zločina. I što je najvažnije: nikada ne dozvoli da ti univerzalna ljudska prava stanu na put geopolitički ispravnom stavu. 'Nećemo dozvoliti neprijatelju da koristi naše mučilišta za destabilizaciju situacije u zemlji'", naveo je Prilepin niz ironičkih uputstava.
On se prisetio prvih razmena zarobljenika u dalekoj 2014. godini, u kojima je i sam učestovao.
Prilepin je istakao da je želeo da piše o tome da su zarobljenici koje je predavala ukrajinska strana najčešće bili sasvim obični "maloruski aktivisti": studenti, radnici, intelektualci koji nisu prihvatili neonacistički revanš. Dodao je da su praktično svi prošli kroz mučenja.
"Dok je naša strana predavala stvarne ukrajinske dobrovoljce, vojnike koji su, svi do jednog, blistali zdravljem i ispoljavali neku zapanjujuću drskost (ne skrivajući da će se ionako vratiti u Donbas i tamo sve dokrajčiti, ali da će najpre zadaviti sve koji se usude da im se suprotstave na ostatku teritorije Ukrajine)", naglasio je on.
Međutim, rekao je da se tada, kako god bi želeo da govori na ovu temu, suočio sa optužbama da je pristrastan i da je propagandista.
"Želeo sam da vičem da fašisti i antifašisti ne mogu biti iste vrednosti, ali čemu to: kod nas nije uobičajeno da se na vikanje reaguje. A kada sam se našao u prvim podrumskim mučilištima koje su organizovali dobrovoljački bataljoni i video one koji su tamo gospodarili, priznajem, nisam čak ni pokušao da pišem o tome. Nisam imao dovoljno moralne snage za to", kaže Prilepin.
Kako piše za RT na ruskom, "za istinu nisu bile spremne ni ruska psiha ni, tim pre, psiha ljudi u Ukrajini, koji su još uvek živeli u svojim "postmajdanskim iluzijama".
"Koliko je od tada proliveno nevine krvi! Koliko su patnji od tada pretrpele hiljade i hiljade maloruskih ljudi koji su se usudili da se suprotstave novoj, obezumljenoj Ukrajini", podvukao je ruski pisac.
Istakao je da se narod bunio iz godine u godinu.
"Samo smo mi videli jedan spaljeni Dom sindikata u Odesi, dok je u Ukrajini takva zgrada postojala u svakom velikom gradu. Samo što mi više nismo mogli da razaznamo taj pepeo, niti smo čuli krike onih koji su ubijani", zaključio je Prilepin.