Amandman grupe zapadnih zemalja kojim se ruskom nacrtu rezolucije na Generalnoj skupštini UN o borbi protiv neonacizma dodaje kritika Rusije, nije ništa više od proceduralne taktike i provokacije osmišljene da politizuje pitanja o kojima se raspravlja u dokumentu, izjavio je Grigorij Lukjancev, komesar za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava.
"Ruska delegacija ne podržava predloženi amandman na nacrt rezolucije o borbi protiv veličanja nacizma i poziva delegacije da glasaju protiv njega. Ovo je još jedan pokušaj politizacije pitanja obrađenih u nacrtu rezolucije i udaljavanje od rešavanja postojećih problema. Kao što smo više puta izjavili, ovaj amandman se ne odnosi na metode i prakse rada UN, već je očigledan proceduralni trik i provokacija", rekao je on pre glasanja o amandmanu u Trećem komitetu Generalne skupštine UN.
Ruski diplomata je napomenuo da će čak i ako amandman bude usvojen, njegovi autori i dalje glasati protiv dokumenta u celini.
"Tvrdnja da time pokušavaju da uravnoteže dokument o borbi protiv glorifikacije nacizma je očigledno licemerje i neiskrenost. Koautori amandmana i oni koji ih podržavaju nadaju se da će nas time na kraju primorati da glasamo protiv naše rezolucije. Mi im nećemo pružiti to zadovoljstvo", naglasio je.
"Pozivamo članove odbora da ne podlegnu ovoj provokaciji i da glasaju protiv predloženog amandmana, koji, ponavljam, zapravo uopšte nije usmeren na stvarnu izmenu rezolucije".
Nacrt rezolucije pod nazivom "Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose podsticanju savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije" Ruska Federacija podnosi svake godine i usvaja se od 2005. godine. Dokument snažno osuđuje incidente koji uključuju veličanje i promociju nacizma, pozdravlja napore za očuvanje istorijske istine i preporučuje preduzimanje mera za sprečavanje poricanja zločina protiv čovečnosti i revizije istorije i Drugog svetskog rata.
Nacrt rezolucije takođe snažno osuđuje "upotrebu u obrazovnom procesu obrazovnih materijala i retorike koji promovišu rasizam, diskriminaciju, mržnju i nasilje na osnovu etničkog porekla, nacionalnosti, religije ili uverenja".
Na plenarnoj sednici Trećeg komiteta 81. zasedanja Generalne skupštine UN, rezoluciju je podržalo je 117 država, među kojima je bila i Srbija. Protiv su glasale 53 zemlje predvođene SAD, od članica NATO-a i Ukrajine do svih ostalih zemalja regiona.