Od pokolja u Vijetnamu, preko okrutnog zlostavljanja zatvorenika u Iraku i Gvatanamu, pa sve do uništenja Severnog toka, američki novinar Simor Herš već decenijama raskrinkava laži SAD i zločine koje administracija ove države orkestrira širom sveta. Pulicerom ovenčani novinar koji je ranije pisao za "Njujork tajms" i autor je "Memoara jednog reportera", nedavno je došao u centar pažnje svojim otkrićem da su Džozef Bajden, Entoni Blinken Džejk Salivan, Viktorija Nuland i norveška vlada skovali zaveru da raznesu gasovod u vrednosti od više milijardi dolara koji snabdeva Nemačku gasom.
Dok su eksplozije u septembru 2022. izazvale i ekološku katastrofu, dovele su i do potpune destabilizacije cena energenata za koju neki smatraju da je izazvala smrt stotine hiljada siromašnih i ugroženih ljudi koji su umirali od hladnoće.
Simor Herš je zato na dan godišnjice početka Specijalne vojne operacije u Rusiji ekskluzivno za emisiju "Andergraund" koju iz studija u Dubaiju emituje RT, govorio o tome šta su bili ciljevi američkog predsednika koji je odlučio da gasovode digne u vazduh, kao kako se prikrivala sabotaža.
Herš se na početku osvrnuo na svoj novi tekst pod naslovom "Od Tonkinškog zaliva do Baltičkog mora", gde je, kako je primetio voditelj emisije Afšin Ratansi, "gotovo povukao paralele" između ratova koji su ubili milione ljudi u Vijetnamu i Kambodži, i Bajdenovog napada na Severni tok za koji neki smatraju da je ubio stotine hiljada ljudi ove zime.
"Nisam rekao da se mogu porediti, ali sam samo pomenuo da je istorijska činjenica da su SAD 1964. godine izmislile napad kako bi navele Kongres da da predsedniku autoritet da radi šta hoće. Istina je i da je trenutna administracija 'uhvaćena' zbog sabotaže gasovoda, ali oni to ne priznaju i mislim da nikada i neće, zbog implikacija koje bi to priznanje imalo", rekao je Herš.
"Ne znam je li iko umro od hladnoće, ali sledeća zima je glavna briga. Uveren sam da to ljudi u Evropi bolje znaju, ali bilo je mnogo drame oko svega toga u Nemačkoj i mnogo debata u Bundestagu. Znam da je Savet bezbednosti UN održao debatu po tom pitanju, što se uopšte ne prenosi mnogo u američkim medijima, a to je šteta", prokomentarisao je Herš.
Kao i Džonson, i Bajden laže Ameriku
On je rekao i da ima empirijske dokaze da niko ko posluje sa gasovodima, niti iko ko je konsultant kompanija koje rade za gasovode – ne misli da je Rusija kriva za uništenje Severnog toka, jer bi to bila "potpuna ludost".
"Prvi gasovod je najavljen kasno za vreme administracije Buša i Čejnija. I mogu vam reći da se još za vreme Kenedija strahovalo da će Rusija, zahvaljujući svojim enormnim rezervama prirodnog gasa i nafte – jer ceo azijski deo Rusije je pun sirovih minerala i metana – iskoristiti svoje resurse, a konkretno gas, kao političko oružje u sukobu koji se odvijao između naše dve zemlje još od Drugog svetskog rata", podsetio je Herš.
Herš se osvrnuo i na to da je bivši predsednik SAD Lindon Džonson dobio sva prava od Kongresa da bukvalno radi šta hoće, kroz Rezoluciju o Tonkinškom zalivu nakon što je izmislio severnovijetnamski napad i tajno promenio obaveštajne podatke.
"Džonson je lagao o nečemu što nas je uvuklo u rat u kom je nastradalo 58.000 Amerikanaca i između jednog i tri miliona Vijetnamaca. Ne znamo tačno, jer se prosto tako odnosimo prema ljudima druge rase; Sada imamo predsednika koji laže, odnosno ne govori istinu o nečemu što je odobrio i što se dogodilo - i šta će biti sad?", upitao se on govoreći o umešanosti američkog predsednika u diverziju koja je dovela do brojnih globalnih posledica.
Cilj sabotaže - da Nemačka ne ukine sankcije
Herš, međutim, veruje da je Bajdenu jedini cilj bio da spreči Nemačku i zapadnu Evropu da, i nakon što su uvele sankcije Rusiji, prekinu blokade, otvore gasovod i u slučaju velikih hladnoća ponovo počnu da gas uvoze od Rusije.
Prema njegovim rečima, u tome je i bila suština operacije: učiniti tako da Evropa, konkretno Zapadna Evropa, nastavi da podržava NATO i isporučuje oružje Ukrajini, "raspirujući ono što je očigledno proksi rat protiv Rusije koji se upravo vodi".
"Tako da je Bajden rekao Evropi: 'Pa kad moramo, pustićemo vas da se smrznete'", istakao je Herš.
Amerika nikad neće ni istražiti, ni poreći priču
Na podsećanje da UN neće sprovoditi istragu sabotaže, američki novinar je podvukao da ni predsednik SAD nije izdao ni jedno jedino naređenje niti bilo kojoj agenciji zatražio da diverziju ispita.
"Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, tip koji je duboko umešan u organizaciju prvobitne operacije, tokom jedne konferencije za novinare je rekao: 'Pa, naši saveznici vrše istragu'. On nije govorio o američkoj istrazi. Šveđani i Danci su vršili istrage u septembru i oktobru. Oni su došli do zapanjujućeg zaključka da se zaista nešto zbilo pod vodom i da je to bila eksplozija", posetio je Herš.
Administracija u Beloj kući ne samo da nema razloga da istraži priču, već nema razloga ni da je ikada i porekne, tvrdi sagovornik RT.
"Pisao sam o operacijama u Norveškoj i svemu tome, pisao sam o tome u detalje uključujući i detalje sa nekih od sastanaka u Beloj kući. I, naravno, nisam imenovao svoj izvor.I ako čitate pažljivo, primetićete da nema naznaka da je moj izvor prisustvovao bilo kojem sastanku. Jer jedna stvar u kojoj smo mi Amerikanci dobri je praćenje ljudi. Da je moj izvor neko sa tih sastanaka, oni bi znali ko je sve bio prisutan i krenuli bi odatle", naveo je Herš, dodajući da je trenutni problem američke administracije to što je prisluškivanje nezakonito.
Mnogi su znali, samo je Herš progovorio
Mnogo je ljudi koji su znali za pakleni plan Džozefa Bajdena -norveški mornari, obaveštajci, ljudi u Stejt departmentu, Pentagonu, u CIA... A jedini uzbunjivač bio je Herš.
"Spomenuli ste Edvarda Snoudena. Ono šta je Snouden saznao je da su promenili zakon da ne smete da presrećete komunikaciju američkih državljana bez naloga. Proširili su ga tako da, ako ste hteli da slušate nekoga za koga sumnjate da je agent Al Kaide i da komunicira sa američkim državljaninom - mogli biste odmah da taj razgovor snimite. U to vreme, bilo je možda 25.000 zaposlenih u NSA, a možda je deset odsto njih znalo za promene u tom veoma značajnom pravilu. Od svih tih ljudi samo je jedan rešio da raskrinka direktno kršenje jedne od najosetljivijih stavki u Ustavu SAD, a to je pravo na slobodan govor koji se ne sme prisluškivati bez naloga", podsetio je Herš.
Zato, kada mu ljudi kažu da je on "teoretičar zavere", Herš podseća da je Snouden bio jedan od "deset, petnaest, dvadeset pet hiljada ljudi koji je rešio da progovori".
Zapadni funkcioneri, naravno, njegova otkrića pokušali su da odmah diskredituju. Na pitanje kako komentariše izjavu podsekretarke UN Rozmeri Dikarlo, da bi trebalo izbeći "neosnovane optužbe", ali i izjave britanskih poslanika o "Novinarstvu sa jednim izvorom raskrinkano", napise "Njujork tajmsa" da postoje razlozi za sumnju u Heršovu priču, kao i izjavu Neda Prajsa "da su mu činjenice pogrešne kao i ranije" - dobitnik Pulicera je naveo da se već pomirio s tim i da je "to takva igra".
"Uvek sam imao ljude sa kojima sam mogao da pričam još otkako sam objavio priču o Mi Laju 1969. Godinu dana pre toga se desio pokolj, a informacije o njemu su bile poznate mnogima u medijskim korporacijama. Uvek bilo neminovnog oklevanja povodom takvih tema. Ali kada sam to uradio, više od polovine zemlje je mislilo da lažem. Tako da sam ja ovo sve već prošao. Čak i kad je priča o masovnim ubistvima u pitanju, koju je bilo jako lako pronaći", istakao je Herš.
On je naveo i da je, od kako je objavio priču pre nekoliko nedelja počelo da mu stiže i po 300, 400 mejlova dnevno, dok je, u vreme kada je trebalo da objavi priču o Mi Laju tek sutradan saznao da od 50 listova koji su je primili niko nije želeo da je objavi.
Severni tok- cena Specijalne vojne operacije
Herš se osvrnuo i na to da je od kada je Bajden stupio na funkciju, procenat ljudi "koji podržavaju Putina i ideju rata je neverovatno porastao" uprkos tome što, kako kaže "Putina u Rusiji niko ne voli".
Ljudi koji su učestvovali u sabotaži Severnog toka, svojim javnim nastupima, kako on smatra ubeđivali su ruskog predsednika da je cena Specijalne vojne operacije visoka. A ta cena je, sudeći po Heršovoj izjavi, bio baš najznačajniji evropski gasovod.
"Kada je Bajden javno govorio o tome tri meseca nakon brifinga, odnosno nakon što je bio informisan, kao i Viktorija Nuland, oboje su javno rekli, 'Mi znamo da to možemo da zaustavimo...' Rekli su to na konferencijama za novinare, i predsednika je naknadno novinar pitao kako će to učiniti, a Bajden je odgovorio, 'Mi znamo kako da to učinimo'", podsetio je Herš.
Američki novinar, govorio je, između ostalog i o tišini zelenog pokreta na jedno od najvećih izliva metana koji su se dogodili zbog ljudskog faktora, a za koji je odgovorna Bajdenova administracija.
"Zeleni su se dosta izmestili politički, i to više nego što sam mislio. Zaista nisam bio svestan toga. Oni su postali desni centar, što me je jako iznenadilo, jer je stanje bilo drugačije kada sam imao posla sa Nemačkom nakon napada 11. septembra. Ono šta se dešava je da su i Makron i Francuska, ali i Šolc i Nemačka, pričali više sa Kinezima u poslednje vreme. Kinezi možda jesu užasni u pravljenju vakcina i zaista su loše vodili celu situaciju sa kovidom, ali su daleko napredniji od ostatka sveta kada su u pitanju ono šta nazivaju obnovljivi izvori energije, izvori energije koji se ne zasnivaju na nafti. Oni su zapravo kontaktirali Kinu, i, koliko sam razumeo, čak su i razmišljali o tome da možda premeste neke od svojih fabrika (tamo). To je možda zbog ruskog gasa koji ide u Kinu", zaključio je Herš.