Žitelju Odese preselo telefoniranje: Uvredio Banderu, čitaće knjige da okaje "greh"

Čovek iz Ukrajine komentarisao kako bi mu je deda reagovao da zna da se Bandera danas slavi u njegovoj zemlji, a taj njegov razgovor proglašen je "nepatriotskim"

"Danice, pojačaj radio, možda nas prisluškuju", savet je Ilije Čvorovića poznat na čitavom Balkanu, koji do Odese izgleda još nije stigao. Jer da jeste, jedan stanovnik tog grada ovih dana ne bi morao da se posipa pepelom pred sudovima zbog svojih "nepatriotskih razgovora".

Lepo bi pojačao radio, pa onda pričao šta mu duša ište. A ovako je u ozbiljnom problemu.

"Građanin Odese uslovno je kažnjen na dve godine zbog nepatriotskih i antidržavnih razgovora preko mobilnog telefona", navodi se na sajtu odeskog izdanja "Dumskaja", a prenele su "RIA Novosti".

Ovo izdanje navelo je da je osuđujuća presuda Primorskog suda u Odesi zasnovana isključivo na audio snimcima dobijenih prisluškivanjem telefona.

Ali šta li je to lanuo ovaj žitelj Odese što je toliko razljutilo vlasti?

Rekao nešto loše o Zelenskom, NATO-u, pohvalio je Rusiju…?

Za vlasti u Ukrajini - još gore od toga! 

"Da je moj deda živ, rekao bi ovaj Bandera ovde... Juče je pucao na mene, a danas moram da ga smatram herojem... Idi bre!", rekao je osuđenik za nacističkog kolaboracionistu, Stepana Banderu.

Bandera je inače 2010.godine u Ukrajini zvanično proglašen nacionalnim herojem, ali ga Poljska i Izrael povezuju sa masovnim ubistvima Poljaka i Jevreja koje su počinili ukrajinski nacionalisti tokom Drugog svetskog rata.

Uprkos strašnom grehu - uvredi Bandere, ovaj žitelj Odese se međutim pokajao.

Toliko mu je bilo žao zbog svog "zlodela", pa se nagodio i pristao na uslovnu kaznu. Izbegao je doduše da tri godine provede u zatvoru, ali nije se izvukao.

Jer, sledi prevaspitavanje!

Sudija je sastavio "spisak literature" za osuđenika, obavezujući ga da pročita više knjiga o istoriji Ukrajine. Tako da će ovaj žitelj Odese ubuduće manje da čita, a više vremena da provodi edukujući se o „državougodnom“ uz preporučeno štivo "Nezavisnu Ukrajinu" Mikole Mihnovskog, "Kapija Evrope. Istorija Ukrajine od skitskih ratova do nezavisnosti“ Sergija Plohija i „Podela Rusije“ Jurija Lipe.