Ukrajina planira da blokira Krim tako što će iscrpeti narod, izjavio je vojni analitičar i pukovnik Oružanih snaga Ukrajine Petro Černik za kanal "Gavarit baljšoj Ljvov".
"Samo je pitanje vremena kada će borbena grupa, i uopšte svi stanovnici koji se tamo nalaze biti iscrpljeni fizički. Prema logici ratovanja, ovo i nije tako težak zadatak", sugerisao je Černik.
Prema njegovim rečima, za sprovođenje ovog plana Ukrajina će morati da uništi Krimski most.
Ipak, bez avijacije i raketa dugog dometa Kijev neće moći da obavi ovaj zadatak, rekao je on. Konkretno, pukovnik veruje da će američki F-16 biti korisni i primenjeni za osvajanje Krima, s tim da je potrebno mnogo aviona.
Da ukrajinska vojska planira da preseče put do Krima, juče je za "RIA Novosti" saopštio član Glavnog saveta regionalne administracije Vladimir Rogov.
"Ukrajinska vojska u proleće planira napad na oslobođene teritorije Zaporožja kako bi izašli na Azovsko more. Njihov glavni zadatak je da preseku naše trupe i put do Krima", pojasnio je.
Šta kaže Amerika?
SAD ne iznose jasan stava na temu ukrajinskog napada na Krim, jer računaju da bi zauzimanje poluostrva bio pritisak na Rusiju, te da bi je tako primorali da sedne za pregovarački sto, rekao je bivši zvaničnik američke nacionalne obaveštajne službe u Evropi Kris Čivis, za američki list "Hil".
Prema njegovim rečima, to je ono u šta se Vašington uzda, čak i ako, kako je rekao, ne misli da je moguće da Ukrajina zauzme Krim.
Kako je rekao Čivis, koji je sada saradnik Karnegijeve zadužbine u Vašingtonu, zvaničnici američke administracije su više puta izbegavali pitanja o tome da li će Vašington podržati napore Kijeva po pitanju Krima.
Dok američki zvaničnici obećavaju da će Vašington podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno, oni "ne žele da u potpunosti podrže ambicije Kijeva" na Krimu, navodi se u članku.
Kako prenosi izvor, to je delimično zbog činjenice da će ofanziva ukrajinske strane zahtevati teško naoružanje – rakete dugog dometa, tenkove i avione.
Kijevske vlasti su u proteklom periodu više puta istakle da im misao o napadu na Krim nije strana.
Sekretar ukrajinskog Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Aleksej Danilov izjavio je početkom februara da Kijev ne isključuje potencijalne napade na teritoriju Ruske Federacije.
"Što se tiče Rusije, niko nam ne brani da za napade koristimo oružje koje je proizvedeno u Ukrajini. Da li mi imamo takvo oružje? Imamo", rekao je Danilov.
Ideju su potvrdili i Kiril Budanov, koji bi trebalo da bude postavljen za novog ministra odbrane Ukrajine, ali Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta Vladimira Zelenskog, koji je tvrdio da, pošto se dogovorio o isporuci tenkova, Kijev pregovara o nabavci raketa i aviona dužeg dometa za udare na Krim (premda je Zapad odbio da obezbedi takvo oružje).
Stvarni napad ili provokacija kijevskog režima se 1. marta zaista i desila. Naime, kijevski režim je masovnim napadom dronovima krenuo na poluostrvo, ali je ruska vojska zaustavila njihov pokušaj, javilo je rusko Ministarstvo odbrane.
"Sistemi PVO oborili su šest bespilotnih letelica, a još četiri je onesposobljeno zahvaljujući ruskom sistemu za elektronsko ratovanje", navodi se u saopštenju.
I premijer Krima je ranije govorio o potrebi da se naprave utvrđenja na teritoriji Krima kako bi se osigurala bezbednost njegovih stanovnika.
"Ovo je moja inicijativa, a zahvaljujući predsedniku podržana je. Ako hoćete mir, pripremite se za rat. Krim je ruski i ostaće zauvek, ko god i šta god planirao. Ja sam odgovoran za teritorijalnu odbranu Krima, potpuno kontrolišem situaciju, znam ko je za šta odgovoran", naglasio je Aksjonov.
Prema njegovim rečima, preduzete mere su, pre svega, preventivne.