Stotine kompanija najavilo je da napušta Rusiju zbog Specijalne vojne operacije u Ukrajini, ali mnogima od njih nije tako lako da kažu "zbogom", pa ostaju u toj zemlji, a gotovo ista situacija dešava se i u Kini čija je trgovina sa SAD uprkos odnosima dveju zemalja, zabeležila nove rekorde, primećuje viša saradnica na Američkom institutu za preduzetništvo Elizabet Brav, koja zaključuje da je "suština da je kompanijama izuzetno teško da se povuku iz zemalja — posebno iz onih koje su neprijateljske, ili ne žele da ih puste".
Ona navodi da su u decembru profesori trgovine i biznisa Sajmon J. Evenet i Nikolo Pizani otkrili da je manje od devet odsto od 1.404 kompanije Evropske unije i G7 koje su i ranije bile aktivne u Rusiji zapravo napustilo zemlju.
"Kao što mi je rekla Laura Berns, viši izvršni direktor globalnog brokera osiguranja 'Vilis Tauers Vatson', teško je raskinuti. I to i u najboljim vremenima. Završavanje operacija, prodaja objekata i kompletiranje papirologije dovoljno je složeno i kada preduzeće odluči da napusti prijateljsku zemlju - ali mnoge kompanije koje sada pokušavaju da napuste Rusiju i Kinu ne rade na prijateljskoj teritoriji", navodi Bern.
Ova ekonomistkinja kaže da je Kremlj, nakon što je počeo "egzodus Zapada" brzo stavio do znanja da bi mogao da zapleni imovinu kompanija koje odlaze.
"Kompanije u rasponu od 'Britiš petroleuma' do nemačkog 'uradi sam' lanca 'OBI' od tada su ispunile svoja obećanja o odlasku i izgubile milijarde. A zapadne kompanije koje posluju u Rusiji, uključujući i one koje žele da odu, sada moraju da stavljaju svoje dividende na poseban ruski bankovni račun, odakle se novac može isplatiti samo uz odobrenje ruske vlade. BP izveštava da je novac zaglavljen na takvom računu", navodi Brav.
Bernsova joj je, kako navodi, rekla da napuštanje Rusije izaziva "požar" tokom koga kompanije iz zemlje mogu da iznesu samo mali deo prihoda.
"Rusija izgleda poručuje da ako kompanije odu, ona može da napuni džepove. A signaliziranje da Kremlj može da prisvoji imovinu se nastavlja", navodi se u autorskom tekstu Elizabet Brav.
Ali finansijske glavobolje su samo jedna komplikacija, a druga je, kako se dodaje, pronalaženje kupca, pa je tako izvršni direktor duvanskog giganta "Filip Moris" Jacek Olčak, prošlog meseca rekao da, iako je vodio razgovore sa tri ozbiljna potencijalna kupca u Rusiji, "pregovori su zaustavljeni, jer niko ne zna kako možemo da učinimo da to funkcioniše".
"Kada kažem da odlazim, ili ne odlazim, to je potpuno irelevantno, jer sam pokušao prošle godine da odem, a realnost je da sam zaglavio u celoj ovoj stvari", dodao je on.
Zbog ovoga ne iznenađuje što kompanije koje razmišljaju o iseljenju iz Kine pomno proučavaju kako prolaze firme koje odlaze iz Rusije. I mnogi, navodi ekonomistkinja, već znaju kako to žele da urade: ne tako što će odmah zatvoriti proizvodnju u Kini jer gubici bi bili preveliki - već premeštanjem nekih operacija u druge zemlje.
Tako je u decembru je "Epl" najavio da će početi da koristi čipove koje je napravio njegov tajvanski dobavljač TSMC u fabrici koja će se izgraditi u Arizoni. A i "Epl" i "Samsung" takođe sele proizvodnju nekih svojih tableta i pametnih telefona iz Kine u Vijetnam i Indiju.
"Ali premeštanje čak i relativno jednostavnih fabrika, recimo fabrika odeće, izuzetno je komplikovano, jer uključuje ne samo rad fabrike već i prilagođavanje složenih lanaca snabdevanja. Zamislite da svoju porodicu sa nekoliko dece školskog uzrasta preselite u novu kuću u novoj zemlji, pomnožite to sa hiljadu i dobićete ideju kako to izgleda. A pomeranje proizvodnje sofisticirane tehnologije je još hiljadu puta složenije. To znači da će izlazak iz Kine potrajati. A ovo kašnjenje znači da će trgovinske statistike između Kine i SAD, kao i Kine i drugih zapadnih zemalja nastaviti da slikaju ružičastu sliku čak i kada je situacija na terenu sve samo ne takva", ilustruje Brav.
Peking bi, kako ona kaže, mogao da se ugleda na Moskvu i pokuša da spreči ili odloži odlazak kompanija koje želi da zadrži.
"Zapadne kompanije su pokretale napredak Kine, i ako bi određene kompanije odlučile da odu, Peking", ustvrdila je Berns, a prenela Brav.
Peking bi, kako ona tvrdi, između ostalog, lako mogao da zapreti prisvajanjem imovine ili da počne da zahteva da se dividende plasiraju na bankovne račune sa kojih se iz zapadnih zemalja sredstva ne mogu povući.