Zaharova: Život potvrdio ispravnost odluke stanovnika Krima da se ponovo ujedine sa Rusijom
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da su pre devet godina, 16. marta 2014. godine, na referendumu, stanovnici Krima samostalno i svesno napravili izbor svoje budućnosti.
"Ponovno ujedinjenje po slobodnoj volji stanovnika Krima postalo je ostvarivanje prava naroda na samoopredeljenje, zapisano u Povelji UN, Deklaraciji UN o principima međunarodnog prava i nizu sporazuma o ljudskim pravima", rekla je Zaharova.
Ona je naglasila da društveno-ekonomski razvoj poluostrva, dok je bio deo Ukrajine 1992-2013. nije bio sistemske prirode i da je u velikoj meri zavisio od unutrašnje političke situacije u toj zemlji. Prema njenim rečima, opšte stanje karakteriše čitav niz negativnih trendova u privredi, sferi međunacionalnih odnosa, stagnacija u oblasti kulture i zaoštravanje situacije u oblasti zaštite životne sredine.
"Tokom proteklih godina, bilo je moguće prevazići i rešiti mnoge probleme koji su se nagomilali na poluostrvu. Urađen je ogroman posao na povećanju ekonomske, investicione, kulturne i turističke atraktivnosti Krima, koji se zasniva na Federalnom ciljnom programu 'Društveno-ekonomskog razvoja Republike Krim i Sevastopolja do 2025. godine'. Više od 18 milijardi evra je uloženo u razvoj Krima tokom devet godina", dodala je ona.
Zaharova je podsetila da su još 2015. godine, kao odgovor na ukrajinsku energetsku blokadu Krima, brzo uspostavljene privremene šeme napajanja i da je do danas pitanje snabdevanja poluostrva energijom uspešno rešeno (puštene su u rad termoelektrane Balaklava - Sevastopolj i Tavričeskaja - okrug Simferopolj).
"Od 2014. godine na poluostrvu je u toku velika izgradnja gasovoda. Skoro svakog meseca na mreže se priključuje novo naselje. Prosečan nivo gasifikacije na Krimu bio je 76 odsto, a do kraja ove godine planira se da se dostigne nivo od 83 odsto. Početkom Specijalne vojne operacije u Ukrajini ukinuta je blokada vode. Sklonjena je brana koju je Ukrajina podigla 2014. kako bi blokirala vodotok prema Krimu", rekla je.
Kako je Zaharova navela, od 2015. industrijska proizvodnja u Republici Krim se skoro udvostručila, a u Sevastopolju - 2,5 puta, kao i da se trend rasta industrijske proizvodnje nastavlja.
Krimski most - simbol ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom
Zaharova je istakla da je krimski most, koji je obnovljen u rekordnom roku, postao simbol ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom i da je trenutno celo poluostrvo povezano od istoka do zapada novim modernim autoputem "Tavrida".
"Realizuje se kompleks projekata iz oblasti kulture. Započela je obimna restauracija najznačajnijih istorijskih i kulturnih kompleksa, škola umetnosti, centara vanškolskog vaspitno-obrazovnog rada sa decom i omladinom. Samo 2022. godine izgrađeno je šest škola i 118 predškolskih ustanova, dok je 15 obrazovnih ustanova u izgradnji", navela je.
Na ruskom Krimu, nastavila je ona, za razliku od ukrajinskog perioda, linija poštovanja jezičke jednakosti i različitosti jasno je fiksirana na zakonodavnom nivou.
Prema njenima rečima, praksa poslednje tri godine pokazuje da i pored značajnih sankcija niza zapadnih zemalja protiv Krima, postoji interesovanje stranih poslovnih i društveno-političkih krugova za razvoj saradnje sa poluostrvom.
"Život je potvrdio ispravnost odluke koju su pre devet godina doneli stanovnici poluostrva da se ponovo ujedine sa Rusijom. Današnji stabilan politički i društveno-ekonomski razvoj Krima i trajni mir na višenacionalnoj krimskoj zemlji, samo svetlije ističu istinu slobodne volje Krimljana koji su napravili svoj sudbonosni izbor", zaključila je Zaharova.