Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da su pre devet godina, 16. marta 2014. godine, na referendumu, stanovnici Krima samostalno i svesno napravili izbor svoje budućnosti.
"Ponovno ujedinjenje po slobodnoj volji stanovnika Krima postalo je ostvarivanje prava naroda na samoopredeljenje, zapisano u Povelji UN, Deklaraciji UN o principima međunarodnog prava i nizu sporazuma o ljudskim pravima", rekla je Zaharova.
Ona je naglasila da društveno-ekonomski razvoj poluostrva, dok je bio deo Ukrajine 1992-2013. nije bio sistemske prirode i da je u velikoj meri zavisio od unutrašnje političke situacije u toj zemlji. Prema njenim rečima, opšte stanje karakteriše čitav niz negativnih trendova u privredi, sferi međunacionalnih odnosa, stagnacija u oblasti kulture i zaoštravanje situacije u oblasti zaštite životne sredine.
"Tokom proteklih godina, bilo je moguće prevazići i rešiti mnoge probleme koji su se nagomilali na poluostrvu. Urađen je ogroman posao na povećanju ekonomske, investicione, kulturne i turističke atraktivnosti Krima, koji se zasniva na Federalnom ciljnom programu 'Društveno-ekonomskog razvoja Republike Krim i Sevastopolja do 2025. godine'. Više od 18 milijardi evra je uloženo u razvoj Krima tokom devet godina", dodala je ona.
Zaharova je podsetila da su još 2015. godine, kao odgovor na ukrajinsku energetsku blokadu Krima, brzo uspostavljene privremene šeme napajanja i da je do danas pitanje snabdevanja poluostrva energijom uspešno rešeno (puštene su u rad termoelektrane Balaklava - Sevastopolj i Tavričeskaja - okrug Simferopolj).
"Od 2014. godine na poluostrvu je u toku velika izgradnja gasovoda. Skoro svakog meseca na mreže se priključuje novo naselje. Prosečan nivo gasifikacije na Krimu bio je 76 odsto, a do kraja ove godine planira se da se dostigne nivo od 83 odsto. Početkom Specijalne vojne operacije u Ukrajini ukinuta je blokada vode. Sklonjena je brana koju je Ukrajina podigla 2014. kako bi blokirala vodotok prema Krimu", rekla je.
Kako je Zaharova navela, od 2015. industrijska proizvodnja u Republici Krim se skoro udvostručila, a u Sevastopolju - 2,5 puta, kao i da se trend rasta industrijske proizvodnje nastavlja.
Krimski most - simbol ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom
Zaharova je istakla da je krimski most, koji je obnovljen u rekordnom roku, postao simbol ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom i da je trenutno celo poluostrvo povezano od istoka do zapada novim modernim autoputem "Tavrida".
"Realizuje se kompleks projekata iz oblasti kulture. Započela je obimna restauracija najznačajnijih istorijskih i kulturnih kompleksa, škola umetnosti, centara vanškolskog vaspitno-obrazovnog rada sa decom i omladinom. Samo 2022. godine izgrađeno je šest škola i 118 predškolskih ustanova, dok je 15 obrazovnih ustanova u izgradnji", navela je.
Na ruskom Krimu, nastavila je ona, za razliku od ukrajinskog perioda, linija poštovanja jezičke jednakosti i različitosti jasno je fiksirana na zakonodavnom nivou.
Prema njenima rečima, praksa poslednje tri godine pokazuje da i pored značajnih sankcija niza zapadnih zemalja protiv Krima, postoji interesovanje stranih poslovnih i društveno-političkih krugova za razvoj saradnje sa poluostrvom.
"Život je potvrdio ispravnost odluke koju su pre devet godina doneli stanovnici poluostrva da se ponovo ujedine sa Rusijom. Današnji stabilan politički i društveno-ekonomski razvoj Krima i trajni mir na višenacionalnoj krimskoj zemlji, samo svetlije ističu istinu slobodne volje Krimljana koji su napravili svoj sudbonosni izbor", zaključila je Zaharova.