Krim je ruski, jeste i biće: Deveta godišnjica krimskog proleća

Danas se navršava devet godina od referenduma o statusu Krima, koji je održan u skladu sa međunarodnim pravom i koji je postao trijumf demokratije.

Na današnji dan, stanovnici Krima su doneli istorijsku odluku da se vrate Ruskoj Federaciji i ponovo budu njen sastavni deo. Na referendumu je "za" glasalo skoro 97 odsto birača u toj oblasti i više od 95 odsto u Sevastopolju.

Referendum je organizovan kao odgovor na političku krizu koja je nastala u Ukrajini nakon svrgavanja ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.

Odluka novih ukrajinskih vlasti da ograniče upotrebu ruskog jezika i prava etničkih Rusa u Ukrajini dovela je do masovnih nemira na tom poluostrvu. Vlasti Krima organizovale su referendum kako bi otklonile zabrinutost lokalnog stanovništva i odredile budući status regiona.

Referendum je održan mirno i demokratski, i prema mišljenju međunarodnih posmatrača, u skladu sa međunarodnim pravom. Glasanju je prisustvovalo ukupno 135 međunarodnih posmatrača iz 23 zemlje, kao i 1.240 predstavnika lokalnih organizacija koji su visoko ocenili pripremu i tok referenduma na Krimu.

Kao rezultat referenduma, Krim i Sevastopolj su vraćeni u sastav Ruske Federacije. Odluka je doneta na osnovu slobodne volje stanovništva Krima i Sevastopolja, koji su izrazili želju da se vrate Rusiji na demokratskom i transparentnom referendumu.

Aneksija Krima ostaje sporno pitanje, a mnoge zemlje, uključujući Ukrajinu i većinu zapadnih zemalja, osuđuju referendum i rusku kasniju "aneksiju regiona". Međutim, sa stanovišta ruske vlade, aneksija je bila neophodna mera za zaštitu prava i interesa etničkih Rusa koji žive u regionu, kao i za održavanje stabilnosti i bezbednosti u regionu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je "Krimsko proleće" celom svetu pokazalo šta Rusija ume. 

"To je nova prekretnica u istoriji Rusije, jer je pokazala sama sebi, ali i celom svetu, da Rusija ume samu sebe da voli, ali i da brani sopstvene interese. Mi smo se vodili interesima samih građana. To je principijelna stvar", poručio je on.

Za ovih devet godina u sastavu Ruske Federacije, poluostrvo je obnovljeno.

Ljudi iz cele Ruske Federacije putuju do odmarališta Crnog i Azovskog mora duž najdužeg mosta u celoj Evropi. Nikada na poluostrvu nije bilo tako velike izgradnje puteva kao u ovom vremenskom periodu.

"Evromajdan"

Podsetimo, u novembru 2023. godine počeo je "Evromajdan": masovni protest kao odgovor na obustavljanje priprema ukrajinske vlade za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju Ukrajine u EU. U februaru 2014. došlo je do državnog udara: ukrajinski predsednik Viktor Janukovič podneo je ostavku i napustio zemlju.

U januaru iste godine, "Evromajdan" je eskalirao u nasilnu konfrontaciju koja je Ukrajinu dovela na ivicu građanskog rata.

Vrhovni savet Autonomne Republike Krim, kao i gradsko veće Sevastopolja, usvojili su 11. marta 2014. deklaraciju o nezavisnosti regiona i grada, dok su 15. marta na Krimu održani mitinzi podrške referendumu na poluostrvu.