EU predala finansijski suverenitet Amerikancima
Evropska unija je sebe dugo doživljavala kao nezavisni centar globalne moći, a svoju valutu kao rival dolaru. Sada je na ivici da poslednju kontrolu nad svojom finansijskom nezavisnošću preda Americi, pišu u autorskom tekstu vodeći ruski stručnjak za spoljnu politiku Ivan Timovejev i doktor političkih nauka Dmitri Kiku.
Novi paket sankcija EU, usmeren protiv pojedinaca i pravnih lica koja su do sada zaobilazili embargo protiv Rusije zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini, veoma je sličan sankcijama kakve SAD koriste već duže vreme.
Suština je, navode eksperti, da se finansijske restrikcije primenjuju na interakcije sa sankcionisanim osobama ili entitetima. To znači da svaka finansijska transakcija sa onima na crnoj listi znači da će i dogovor koji iz nje proističe biti sankcionisan.
To praktično znači da sankcije mogu da se primenjuju i van EU i protiv osoba i entiteta iz trećih zemalja.
Takvu praksu Amerikanci koriste već izvesno vreme, Firme iz zemalja koje su prijatelji sa Rusijom generalno strahuju od sekundarnih sankcija, navode Timofejev i Kiku.
Američko ministarstvo financija nedavno je zapretilo da će ove blokade primeniti na transakcije sa ruskim platnim sistemom Mir, što bi se odrazilo na saradnju sa velikim brojem banaka.
Primena ovakvog sistema sankcija u Evropskoj uniji samo bi dodatno uzdrmala kompanije koje tamo rade.
Još jedna novina u osmom paketu sankcija je zabrana transporta morem ruske nafte ako cena tovara prevaziđe maksimum vrednosti koju jepropisala EU. To praktično znači da bi prijateljske zemlje mogle da ostanu bez nafte, bez usluge i pomoći u lukama, bez osiguranja i konačno, bez isplate.
Za sada još uvek nije jasno kako će se ovaj deo sankcija primenjivati ali je pravna osnova već uspostavljena, a uz nju stižu i političke izjave. Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Tursku da se pridruži EU u sankcijama i ne pomaže u prevazilaženju restrikcija.
Unija je, navode ruski eksperti, do skora bila kritična prema američkoj praksi sekundarnih sankcija, naročito nakon unilateralnog povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom 2018. kada su EU kompanije bile prinuđene da se povuku iz zemlje iako nisu podržale prekid sporazuma.
Amerika je do sada već finansijski oštetila desetine evropskih kompanija, a najteži udarac su pretrpele banke koje su ostale bez pet milijardi dolara u poslednjih deset godina.
Evropska unija se neko vreme borila protiv sekundarnih sankcija koje SAD primenjuju usvajanjem izveštaja, formiranjem EU agencije za kontrolu spoljnih sredstava koja je trebalo da uspostavi zajedniče standarde, mehanizme i sertifikate koji bi podstakli poverenje kompanija iz Evrope u fer trgovinu sa SAD.
Takođe su iz Evropske komisije najavili da planiraju da ojačaju "Statut blokade", na osnovu kog su sve vanteritorijalne sankcije ništavne u EU. Taj statut je EU već pokušala da primeni posle povvlačenja SAD iz sporazuma sa Iranom ali bez uspeha. Ispostavilo se da je ekonomska i finansijska zavisnost EU od SAD prevelika.
Sada, EU sama stvara mehanizam za sekundarne sankcije protiv Rusije a upotreba tog instrumenata teško da će zaštititi kompanije u bloku od američkih sankcija.
U kontekstu evroatlantske solidarnosti protiv Rusije, pitanje finansijskog suvereniteta EU u odnosima sa SAD će najverovatnije izbledeti u zaborav, zaključuju Timofejev i Keko.
