Aleksandar Dugin: Kina je svesna da Rusija preuzima udarac na sebe, da je naš rat i njen

Poseta predsednika Narodne Republike Kine Moskvi u svetu se doživljava pre svega kao simbolična, piše ruski geopolitičar Aleksandar Dugin na portalu "Katehon". Zbog toga nije slučajno što su ovom sastanku lidera Kine i Rusije prethodili programski prilozi samih aktera. Putin je opisao kako on vidi odnos sa Kinom, Si Đinping je dao svoju ocenu.

Generalno, stavovi dva svetska lidera se poklapaju: Kina i Rusija su bliski strateški partneri, koji odbacuju hegemoniju savremenog Zapada i dosledno se zalažu za multipolarni svet.

Kina i Rusija protiv Zapada, multipolarnost protiv unipolarnosti

I Si i Putin, uočava Dugin, u svojim tekstovima daju identičnu sliku sveta. Ta slika je već multipolarna, sa Kinom, Rusijom i kolektivnim Zapadom kao istinskim polovima. Istovremeno, oba lidera naglašavaju da ni Kina ni Rusija ne nastoje da nametnu svoj model drugima, priznajući pravo svakoj civilizaciji da se razvija prema sopstvenoj logici i da postane punopravni pol sa suverenom sistemom vrednosti.

Zapad se drži potpuno suprotnog stava i ne odustaje od nade da će spasti unipolarni model, koji je i sam potpuno diskreditovan, samo jednom, liberalnom ideologijom, sistemom rodne politike, neograničenom migracijom, posthumanizmom... Rusija i Kina jednoglasno odbacuju zapadnu hegemoniju i objavljuju svoju nepokolebljivu volju da izgrade demokratski, istinski slobodan i multipolarni svet.

Susret Sija i Putina u Moskvi zapečatiće dokument o eri multipolarnosti.

Oba lidera istakla su pozitivan značaj plana koji je predložio Peking za rešavanje ukrajinskog sukoba. Si je još jednom pomenuo potrebu za mirom, a Putin je kineske predloge prihvatio kao racionalne. Druga stvar je to što su Zapad i kijevski nacistički režim kategorički odbacili plan Sija. Prema tome, malo je verovatno da će on biti od nekog velikog značaja. Ali samo njegovo postojanje i načelni sporazum dve velike sile već je velika stvar.

I sukob u Ukrajini i eskalaciju oko Tajvana lideri Rusije i Kine uglavnom tumače na isti način, okrivljujući za konflikt agresivnu i provokativnu politiku Zapada.

Kako se poseta Sija doživljava u Moskvi

Treba reći i nekoliko reči o tome kako se ova poseta doživljava u Moskvi. Preovlađujući stav je generalno u skladu sa programskim tvrdnjama naših lidera. To je deklaracija multipolarnog sveta, zasnovanog na tesnom geopolitičkom i civilizacijskom savezu Kine i Rusije, spremnog da odbije svaki pritisak hegemonističkog Zapada i da ponudi pridruživanje multipolarnom klubu drugim civilizacijama - islamskoj, indijskoj, afričkoj, latinoameričkoj, a u budućnosti i zapadnoj - ukoliko se zapadne elite odreknu globalizma i unipolarnosti.

Dogovor o planu za mirno rešavanje sukoba u Ukrajini naglašava bliskost naših stavova, iako je, pošto Zapad i režim Zelenskog potpuno ignorišu kineski projekat, malo verovatno da će on imati neku stvarnu dimenziju u bliskoj budućnosti.

Za Moskvu je poseta predsednika Sija u ovom trenutku posebno važna. To pokazuje da velika sila - Kina, uopšte nije solidarna sa pokušajima da se Rusija izoluje na međunarodnoj sceni, kao što to nastoji da uradi Zapad, i da su odnosi između dveju država i naroda na istorijskom vrhuncu.

Tako otprilike odgovorna ruska stručna zajednica doživljava posetu Si Đinpinga. Ovo je simboličan gest uspostavljanja multipolarnosti, a nju predstavljaju dva svetska lidera koji se međusobno potpuno slažu oko glavnih parametara budućnosti.

Drugačiji glasovi u Rusiji

Međutim, u Rusiji se čuju i drugi glasovi. Ponekad se može čuti mišljenje da Kina igra svoju igru, da zapravo neće pomoći Rusiji u njenoj direktnoj konfrontaciji sa Zapadom i da je spremna da uđe u odvojene pregovore sa Vašingtonom. Prema ovim mišljenjima, kineska privreda je previše zavisna od zapadnih tržišta, a sama Kina još nije spremna za frontalni sukob sa Zapadom, zbog čega će pokušati da ga odloži ili izbegne. Glavni razlog za takve "strahove" je nespremnost Kine da pruži vojnu pomoć Rusiji.

Ovi strahovi, primećuje Dugin, mogu se objasniti činjenicom da mnogi u Rusiji ne razumeju posebnost kineske politike, koja se sastoji od namernog proračunavanja mnogo različitih opcija i zasniva se, pre svega, na zaštiti nacionalnih interesa Kine.

Ruski posmatrači, koji strahuju od izdaje Kine, ne razumeju kinesku strategiju, "kineski san", koji je usmeren na prosperitet socijalističkog sistema, konfučijanskog carstva i izgradnju harmoničnog sistema međunarodnih odnosa.

Rusija se danas nalazi u direktnijoj konfrontacija sa Zapadom. Kina je duboko svesna da Rusija preuzima udarac na sebe, da je naš rat i njen rat, odnosno da Rusija Kini omogućava odsustvo rata, njegovo odlaganje. "Kineski san" je moguć samo uz potpuni geopolitički i civilizacijski suverenitet Kine, pa je stoga nespojiv sa zapadnom hegemonijom i liberalnom diktaturom. Dakle, Kina će biti na strani Rusije, ne samo iz oportunističkih razloga, već zbog njene strateške orijentacije ka punoj nezavisnosti.

Istovremeno, ne treba očekivati da Kina preduzme previše drastične korake u vojnoj podršci Rusiji. To bi bilo potpuno nekineski. Ali, postoji mnogo drugih načina da se pomogne prijatelju u teškoj situaciji.

Druga vrsta kritike rusko-kineskih odnosa polazi od činjenice da je Kina ekonomski i demografski gigant. Približavanje Kine Rusiji smesta bi pretvorilo Rusiju u mlađeg i zavisnog partnera, čije bi zemlje i resursi mogli izgledati kao lak plen za Kinu, koja se brzo razvija. Ovaj strah je logičan, ali se u praksi ovo gledište svodi na to da bi Kini bilo bolje da preferira Zapad. I tu se ova logika završava.

Mi smo u ratu sa Zapadom, ali smo prijatelji sa Kinom. Zapad u odnosima sa Rusijom insistira na potpunoj potčinjenosti zapadnim liberalnim elitama. Kina ništa ne nameće i njena strategija je potpuno transparentna i racionalna.

Lično prijateljstvo Sija i Putina kao arhetip

Odgovor na ovaj strah bilo bi jačanje sopstvenog ruskog identiteta, oštar iskorak u privredi i industriji, kao i vođenje pametne demografske politike. Rusiji preti opasnost da postane vazal Kine samo ako potpuno oslabi i izgubi svoj suverenitet. Putin, naprotiv, pokušava da ojača njen suverenitet. Zato će se poštovati sve proporcije jednakosti i uzajamne koristi u rusko-kineskim odnosima. A sve ostalo zavisi samo od Rusije.

Kina se ponaša dosledno, predvidljivo, otvoreno. Kina nema nikakve imperijalističke planove u pogledu Rusije, ni u pogledu drugih naroda.

Poseta Sija Moskvi otvara novu stranicu u međunarodnim odnosima. Ovo je ključna tačka u razvoju dijaloga i saradnje, ne samo između dve velike države, već i između dve velike civilizacije. Nije slučajno što su Si i Putin pominjali potrebu za razvojem humanitarne saradnje, zajedničkih obrazovnih, kulturnih i naučnih projekata.

Da bi se bolje upoznali, važno je da Kinezi i Rusi ne samo trguju, primećuje Dugin, već i da budu prijatelji, kao što su narodi i kulture prijatelji, zainteresovani jedni za druge, nastojeći da razumeju jedni druge.

Lično prijateljstvo Sija i Putina je uzor, arhetip.

Važno je da osovina Moskva-Peking 2.0 ne bude ograničena na komunikaciju državnih lidera, zaključuje Dugin. Važan je, takođe, i entuzijazam intelektualnih elita, stvaralaca, umetnika, naučnika i običnih ljudi. Zapad se na mnogo načina zatvorio za Rusiju.

S druge strane, Kina, koja izlazi iz pandemije, otvara svoja vrata Rusima.