Zaharova: Veliki deo sveta želi nezavisan platni i finansijski sistem

Trenutni međunarodni monetarni i finansijski sistem diskriminiše veliki broj zemalja na svetu, ocenila je danas predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, komentarišući ono što je nazvala bezakonjem najvećih zapadnih sila, koja se, kako je kazala, dešavaju i na ekonomskom planu, iako to na prvi pogled nije uvek lako uočljivo.

"Iza otvorene destruktivne politike Londona i Vašingtona, koja dovodi do konflikata u svetu, postoji još jedna tendencija koja se odnosi na sferu ekonomije, a koja je povezana sa 'Grupom sedam'" i njenim "zakulisnim" uticajem na ekonomska kretanja.  

O ovome, kako je kazala, je moguće više pročitati na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije, u odeljku o takozvanoj "Beloj knjizi", u kojoj se osim dosadašnjih političkih prestupa zapadnih država od skoro nalazi i dokazi o ekonomskim prestupima. 

Prema njenim rečima, od početka pandemije virusa korona i finansijske krize monetarne vlasti SAD-a i evrozone počele su da štampaju dodatan novac ne bi li na taj način pokrile deficit budžeta i veštački dovele do toga da "blagostanje njihovih naroda" ne bude ugroženo. Ovi procesi običnom oku nisu tako lako uočljivi, napomenula je Zaharova.

Taj novac odmah je bio iskorišćen za masovnu kupovinu robe, usluga i imovine po celom svetu, što je dovelo do još težeg položaja najugroženijih država.

I rast cena prehrambenih proizvoda, i energetska kriza – sve to, kako je objasnila, je posledica "neokolonijalne politike zapadnih zemalja koje na taj način pokušavaju da očuvaju visok životni standard takozvane 'zlatne milijarde'".

Ipak, glavni problem, kako je istakla, je taj što trenutno "samo zemlje emitenti ključnih rezervnih valuta u svetu imaju tu privilegiju da povećavaju zaduživanje, a zatim da ga i obescene, dok je ostatak sveta prinuđen da živi u okviru svojih mogućnosti".

Na ovaj način, "centar" zarađuje na račun "periferije", dok su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka "taoci"  određene grupe akcionara, koja ima svoje interese, dodaje ona.

Platni sistemi, navodi dalje Zaharova, su u tom kontekstu samo još jedan instrument u rukama zapadnih sila, koji su inicijalno bili proglašeni za neutralan tržišni mehanizam, iako oni to, zapravo, nisu.

Osim toga, ona dodaje da je jedan bitan izvor finansiranja zapadnih vlada sav novac i imovina drugih država, koji su iz nekog razloga u jednom trenutku zamrznuti.

Iran je tako ostao bez 100 milijardi američkih dolara, Libija bez 60 milijardi, Venecuela – 30 milijardi, a Avganistan – sedam milijardi dolara. SAD su, takođe, zamrzle zlatne rezerve Ruske Federacije u vrednosti od oko 300 milijardi američkih dolara, podsećaju danas iz Moskve.

Zbog svega ovoga, i Rusija, ali i druge zemlje, danas su zainteresovane da dođe do formiranja jedne "nezavisnog i stabilnog finansijskog i platnog sistema", kojim bi se države osigurale da njihove trgovinsko-ekonomske veze i investiciona saradnja neće biti ugrožene.

Ovo će dovesti i do jednog pravednijeg, multipolarnog sveta, zaključila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

O Međunarodnom sudu u Hagu

Zaharova se osvrnula i na nedavnu odluku Međunarodnog suda u Hagu, koji je izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina.

Ona je istakla da su "neprofesionalizam, dvostruki standardi i korumpiranost Međunarodnog krivičnog suda dobro poznata stvar, koju je ruska stvar i ranije više puta komentarisala. Ovaj organ je odavno sam sebe diskreditovao, jer izvršava naredbe svojih zapadnih sponzora i nema ništa zajedničko sa pravosuđem".

Zaharova dalje podseća da ovaj sud nikada, zapravo, nije doprineo regulisanju bilo kog konflikta, te da je poslednja odluka koja se tiče Putina još jedna potvrda da je ta instanca obična "marioneta". 

Međunarodni krivični sud je, kako navode iz Moskve, i ranije primao mito, a London je poslednjih dana organizovao prikupljanje novca za "antiruski skup Međunarodnog krivičnog suda" u Hagu. 

Zaharova podseća da Moskva neće nikada potpisati bilo koji dokument koji bi je obavezao da mora da poštuje odredbe ovog suda i dodaje da predsednici država imaju poseban imunitet, koji im garantuje međunarodno pravo. 

"Odluke Međunarodnog krivičnog suda to ne mogu da promene", objasnila je portparolka. 

O pritiscima na UPC 

Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije i danas je komentarisalo težak položaj pripadnika kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) na teritoriji Ukrajine, koji se već duže vreme, a posebno nakon početka Specijalne vojne operacije, suočavaju sa teškim pritiscima.

Vrši se nasilje nad pripadnicima UPC, zauzimaju se njihovi hramovi, sprovode se redovni pretresi, pripadnici kanonske UPC se veoma često privode, hapse, sveštenici se odvode na ispitivanja. Oni bivaju lišeni svoje imovine, državljanstva, a suočavaju se i sa psihičkim nasiljem i pretnjama koje mogu dovesti do fizičkog nasilja, podsetila je Zaharova. 

Napomenula je da je ruska strana već poslala pisma na sve neophodne adrese kako bi se pomoglo svima onima koji su na udaru kijevskog režima, a zatim i dodala da na Zapadu nisu zainteresovani da se uključe u ovaj proces. 

"Zapadni politički establišment koji tvrdi da se zalaže za prava verujućeg naroda zapravo je formirao jednu informacionu blokadu kada je u pitanju ova tema", izjavila je portparolka ruskog ministarstva, nakon čega je još jednom pozvala međunarodnu zajednicu da reaguje.