Zaharova: O "Kosovu" u Savetu bezbednosti; Nije uspeo pokušaj da nam podmetnu "Srebrenicu" u Buči

Situacija na Kosovu i Metohiji biće jedna od tema aprilske sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a pažnja će biti usmerena na šestomesečni izveštaj mirovne misije Ujedinjenih nacija na KiM, navela je danas predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, komentarišući predstojeće rusko predsedavanje Savetom bezbednosti UN.

Na današnjem brifingu portparolka je otkrila i do sada nepoznate detalje o prošlogodišnjim pregovorima Moskve i Kijeva u Istanbulu, nakon kojih je usledila dobro poznata i podmetnuta priča o Buči.

Kijev je nedugo nakon početka Specijalne vojne operacije zatražio pregovore i ruska strana je odgovorila na taj zahtev, otkrila je Zaharova i dodala da je, kada su se pojavili izgledi za postizanje obostrano prihvatljivih sporazuma, ukrajinska strana prekinula pregovarački proces, ostavljajući poslednje predloge ruske strane od 15. aprila 2022. godine o nacrtu sporazuma o rešavanju situacije u Ukrajini bez odgovora.

Od tog momenta retorika kijevskog režima i njegovih zapadnih gospodara postaje brutalnija.

"Bili su opsednuti idejom da 'pobede Rusiju na bojnom polju'. Sama mogućnost dijaloga sa Moskvom kategorički je odbačena. Pet i po meseci kasnije, ovaj stav je ukorenjen u zakon, kada je 30. septembra 2022. godine ukrajinski predsednik potpisao ukaz o 'nemogućnosti' pregovora sa ruskim rukovodstvom", istakla je ona.

"Očigledno je da je perspektiva mirnog rešenja konflikta u Ukrajini uplašila zapadnjake, koji su zatim zabranili Zelenskom da pregovara. Odmah nakon pomenutog susreta u Istanbulu, Rusija je kao gest dobre volje povukla vojsku iz Kijevske i Černigovske oblasti. Ukrajinske vlasti su kao odgovor organizovale grubu i ciničnu provokaciju u Buči. Svega četiri dana nakon pregovora u Turskoj, kada su se u Buči pojavili pripadnici Oružanih snaga Ukrajine i ukrajinski novinari, na ulicama su se pojavila tela ubijenih ljudi za koje su navodno krivi naši vojnici", iako, kako je istakla Zaharova, nikakvih ubistava u gradu nije bilo dok se u njemu nalazila ruska vojska.

Dakle, 30. marta, dan nakon rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu, ruska vojska se potpuno povukla iz Buče, a gradonačelnik grada je odmah sutradan 31. marta javno potvrdio da na teritoriji grada nema ruske vojske, istakla je Zaharova.

Gradonačelnik nije rekao ni reči o ma i jednom stanovniku grada koji je streljan na ulici, kazala je Zaharova i dodala da su se na ulicama pojavila tela ljudi koje je navodno ubila ruska vojska tek četiri dana kasnije, kada su Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) i ukrajinski novinari uveliko bili u Buči.

Od tog trenutka, režim Zelenskog i Kolektivni zapad šire cinične laži o navodnim masakrima civilnog stanovništva od strane ruske vojske. Organizuje se političko hodočašće stranih posetilaca u Buču, organizuju se veoma glasne propagandne akcije, dodala je ona.

"Međutim, Kijev nije uspeo da Buču pretvori u ukrajinsku Srebrenicu. Očigledno je da je ova provokacija zamišljena kako bi se pokrenuo unapred pripremljen paket antiruskih sankcija i kako bi se poremetili rusko-ukrajinski pregovori", naglasila je ona.

Da bi se utvrdila istina, mora se sprovesti poštena istraga, koja bi se fokusirala na četiri pitanja, a to su, prema njenim rečima - identifikacija leševa, vreme i uzroci smrti ljudi, tragovi mogućeg kretanja tela.

"Naš zahtev generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, na koji još nema odgovora, i dalje je aktuelan. Tražimo da se dostavi kompletan spisak imena stanovnika Buče koji su umrli u navedenom periodu", objasnila je Zaharova.

Važno je napomenuti da je krajem aprila 2022. britansko izdanje "Gardijana" objavilo članak u kojem se navodi da je forenzičko ispitivanje pronašlo metalne ostatke u telima poginulih građana, koja su punjena granatama od 122 mm. List je istakao da su artiljerijski udari na Buču vršeni u vreme kada je bila pod ruskom kontrolom.

"Zaključci su očigledni. Ruska vojska nije mogla da puca na sebe", sigurna je Zaharova.

Ni danas, skoro godinu dana nakon incidenta, uprkos apelima Rusije, nisu objavljeni ni spiskovi ljudi čija su tela pokazana na ulicama, niti rezultati pregleda. Ruska strana još jednom podvlači da su stanovnici Buče živeli mirno, da su se slobodno kretali ulicama i imali pristup internetu dok su u njemu bile Oružane snage Rusije. 

Rusija čak nije zatvorila put koji je iz Buče vodio ka severu i kojim se, između ostalog, moglo doći do Belorusije, dodaju iz ruskog ministarstva.

Moskva je, između ostalog, "izdvojila i 452 tone humanitarne pomoći za lokalno stanovništvo Kijevske oblasti", u kojoj se nalazi Buča.

Ruski istražni organi sprovode mukotrpan rad na dokumentovanju zločina kijevskog režima, ne sumnjajući da će svi umešani dobiti pravičnu kaznu, dodala je i podsetila da se 26. marta navršava pet godina od prvog sastanka "Narodnog tribunala" o ukrajinskim zločinima u DNR i LNR, koji je održan 2018. godine.