Ko je ruski novinar ubijen u terorističkom napadu: Vojnik-propovednik

Drugog aprila u Sankt-Peterburgu ubijen je vojni novinar, pisac i vojnik Maksim Fomin, poznatiji kao Vladlen Tatarski. Maksim je bio jedan od simbola borbe Donbasa za slobodu, autoritet za mnoge dobrovoljce i vojnike LNR i DNR i trn u oku ukrajinskim političarima zbog svoje proruske pozicije.

Maksim nije imao dlake na jeziku, što je možda bio mač sa dve oštrice. Imao je jasan i nepromenjiv stav, i zbog toga je bio poštovan od Rusa, ali je postao i meta terorista koji su se nadali da će njegovom likvidacijom posejati paniku i uplašiti građane Rusije.

Međutim, počinioci su izazvali sasvim suprotnu reakciju. Sada svaki Ruski vojnik želi da osveti Maksima, jer je on posvetio život za slobodu Donbasa.

Maksim Fomin se rodio u Makejevci nadomak Donjecka u porodici rudara. Počeo je da radi u šahti kao njegovi otac i deda, ali se ipak odlučio da pokrene biznis. Nakon par godina Fomin je podigao nekoliko kredita, koje nije uspeo da vrati, i odlučio se na pljačku banke. Pljačka nije bila uspešna, a Fomin je dobio 12 godina zatvora. Maksim se nikada nije stideo da je bio u zatvoru i činjenice da je taj čin bio pogrešan.

Naprotiv, u svojoj autobiografiji Fomin je pisao da se upravo iza rešetaka okrenuo Bogu i odlučio da se bori za Novorosiju kada je izbio rat.

To potvrđuje i protojerej Aleksandar Timofejev: "Maksim je uvek težio Bogu. Prošle godine, po mojoj preporuci, upisao je Univerzitet Svetog Tihona da bi studirao teologiju i Sveto pismo. Ovih dana je trebalo da se nađemo, trebalo je da dođe u moj hram. Večnaja pamjat, dragi sine i brate".

Kada je u Donbasu izbio rat 2014. godine, Ukrajinci su granatirali zatvor u Gorlovci, gde je Maksim služio zatvorsku kaznu. Uspeo je da pobegne i priključi se vojsci Donjecke Narodne Republike. Nakon drugog hapšenja, pošto ga sud u DNR nije opravdao za bekstvo iz zatvora, lično ga je pomilovao Aleksandar Zaharčenko, prvi vođa DNR.

"Ćale", kako su Zaharčenka svi zvali, rekao je da je Maksim krvlju iskupio svoj loš postupak. Fomin je za nekoliko godina rata promenio dosta jedinica: bio je i u Narodnoj miliciji DNR, i u vojsci LNR, i u kultnom bataljonu "Istok", dok 2019. nije napustio vojsku i preselio se u Moskvu.

Nakon što je napustio Donbas, počeo je da se bavi vojnim novinarstvom, radeći kao deo grupe "Depeša Donbasa" koju je sam stvorio. Za to vreme je napisao dve knjige: "Rat" i autobiografiju "Bekstvo". Takođe je objavio je autorsku zbirku "Meditacija".

Nakon početka Specijalne vojne operacije Fomin se vraća u bataljon "Istok", gde se bavio lansiranjem bespilotnih letelica. Mnogi novinari i vojnici su ubeđeni da se Maksim najbolje razumeo u dronove, pa je zbog toga često davao savete mnogim vojnim jedinicama, počev od onih, koji su oslobađali Mariupolj, do vojnika, koji se i dan danas bore u Avdejevci.

Fomin je aktivno vodio blog o vojsci i ratu, a široj publici je poznat pod pseudonimom "Vladlen Tatarski". Na svom telegram-kanalu, kao i u grupi u VK, Vladlen je često govorio otvoreno o dešavanjima na frontu, što je mnoge iritiralo, jer je uvek govorio istinu. Svako veče na njegovom kanalu, koji je imao preko pola miliona pratilaca, izlazila je rubrika "Večernji Vladlen", u kojoj je Maksim komentarisao glavne vesti sa fronta.

Vojni novinar  Dmitrij Stešin kaže da se Maksim uvek oslanjao na Sveto Pismo i da je zbog toga dobio nadimak "Vojnik-propovednik": "Tako se desilo da je mi je mesto u SVO odredio Vladlen Tatarski, Maksim Fomin, ratnik-propovednik. On me je bukvalno uhvatio za ruku i odveo u bataljon `Istok`. Maks je u Ukrajini od 2014. godine, krenuo je u rat pravo iz zatvorske ćelije. Maks je osmislio tu epizodu svoje biografije. Upravo zatvor je dao Maksu tu veštinu i potrebu za samorazvijanjem, počeo je da čita knjige. Odlično je tumačio i znao Sveto Pismo. Zato sam ga nazvao `Vojnik-propovednik`. Maks je bio izviđač i bavio se dronovima. Usavršio se do te mere, da je davao savete bratskim jedinicama koje su oslobađale Mariupolj. Bavio se i vojnim novinarstvom. Maks mi je više puta ponovio da se glavne bitke vode na nebu, gde se tama bori sa svetlošću. Misliću da je Maks jednostavno prešao na drugi deo fronta".

Maksim Fomin je odavno bio meta ukrajinskih tajnih službi zbog svog znanja, ratnog iskustva, stava i uticaja na druge vojne novinare i vojnike. Međutim, Tatarski se nije plašio smrti i nikada nije ni pomišljao da se kreće u pratnji telohranitelja ili da se krije negde daleko od linije fronta.

To su iskoristili teroristi, koji su ga podmuklo ubili, pošto za devet godina to nisu uspeli na bojnom polju.

Koliko su Maksa Fomina poštovali, govori i činjenica da je osnivač "Vagnera" Jevgenij Prigožin posvetio zauzimanje centra Bahmuta (Artjomovska) Vladlenu.

 Samo je pitanje vremena kada će Vladlen Tatarski dobiti državnu nagradu, pošto njegove kolege, a i pojedini politčari, se već obraćaju Vladimiru Putinu da ga nagradi medaljom "Za zasluge pred Otadžbinom".

Drugog aprila Maksim Fomin je popunio redove heroja Donbasa i stao rame uz rame sa Aleksandrom Zaharčenko, Arsenom Pavlovim "Motorolom", Mihailom Tolstih "Givi", Vladimirom Žogom i drugim borcima za Donbas.