Ruski milijarder Oleg Deripaska upozorio je danas na izuzetno lošu ekonomsku situaciju u svetu koja bi, kako je kazao, mogla da u potpunosti "izmakne kontroli" i zbog kamatnih stopa dovede do disbalansa čitavog finansijskog sistema.
Prema njegovim rečima, činjenica da je svetski dug prevazišao 290 triliona dolara i da su Sjedinjene Američke Države tokom prošle godine isplatile 475 milijardi dolara kako bi servisirale državni dug ukazuje na to da zemlje koje su u razvoju mogu da se nađu u "najdubljoj dužničkoj jami, jer nemaju mogućnost da ištampaju dodatna sredstva kako bi ugasile ili servisirale" svoje dugove.
Deripaska dalje upozorava da bi Vašington 2025. godine mogao da na servisiranje dugova izdvoji više nego što je tokom 2022. godine bilo izdvojeno za odbranu.
"Ovo ludilo sa raspadom svetskog finansijskog sistema moglo se izbeći da su postojali zaista efikasni mehanizmi za rešavanje sporova između zemalja u okviru međunarodnog pravnog sistema. Tada ne bi bilo potrebe da se gomilaju tako ogromni dugovi i ne bi morali da troše trilione na oružje i vođenje ratova širom sveta. Potrebna nam je, naravno, pragmatična reforma UN i drugih institucija", zaključuje poznati ruski milijarder, koji je 2008. godine bio proglašen za najbogatijeg čoveka u Rusiji.
Nedavno, Deripaska je saopštio da je ekonomska situacija u SAD izuzetno loša, ocenivši da "Vašington još nikada nije bio toliko blizu bankrota kao što je danas".
Budžetski deficit američke savezne vlade, prema pisanju "Blumberga", dostigao je 1,1 bilion dolara u prvoj polovini fiskalne godine, što je skok od 63 odsto u odnosu na pre godinu dana.
U isto vreme, "Vol strit džornal" ovih dana piše da bi SAD i Kina, ali i neke druge vlade većih ekonomija mogle da povećaju svoje zaduživanje u narednim godinama, a očekuje se i povećanje svetskog državnog duga, koji će, prema pisanju lista, ponovo početi da raste ove godine, a zatim i nastaviti taj trend tokom narednih pet godina.
Predviđeni rast duga, između ostalog, biće povezan i sa povećanjem kamatnih stopa, koje skoro po celom svetu rastu u cilju smanjenja inflacije.