Prvi maj je praznik rada koji se pod različitim nazivima slavi u mnogim državama 1. maja, ili prvog ponedeljka u maju. U Sovjetskom Savezu je Prvi maj bio praznik radnika koji su, prema Lenjinu, slavili "svoje buđenje za svetlost i znanje, svoje ujedinjenje u jedan bratski savez za borbu protiv svakog ugnjetavanja, za socijalističku strukturu društva".
Prvo se 1. maj zvao "Međunarodni dan", kasnije, sedamdesetih godina prošlog veka, dobio je naziv "Međunarodni dan radnika", što je kasnije svedeno na "Praznik rada", a od 1992. godine 1.maj se zvanično zove "Praznik proleća i rada".
Međutim, u današnjoj Rusiji praznik je izgubio prvobitni politički karakter. Prema procenama većina medija i ispitivanja javnog mnjenja, za većinu građana zemlje Prvi maj je samo neradni dan i razlog da se ode na roštiljanje, kao i početak baštenske sezone.
Naši preci su 1. maj povezivali sa buđenjem prirode i početkom poljoprivrednih radova. Na ovaj dan su se obavljali rituali kako bi zemlja dala bogatu žetvu.
Istorija 1. maja
Događaji koji su se odigrali u Čikagu u 19. veku promenili su tradiciju obeležavanja 1. maja. Prvog maja 1886. praznik dobija političku konotaciju – od ovog datuma počinje istorija borbe za ravnopravnost i humane uslove rada. Radnici Čikaga okupili su se da traže okončanje eksploatacije dečijeg rada i uspostavljanje osmočasovnog radnog dana umesto 12-15 sati, kao i povećanje plata. Štrajkovi su zahvatili mnoge gradove - uključujući Njujork, Detroit i bili su praćeni sukobima sa policijom.
Nakon toga Pariski kongres Druge internacionale odlučio je da održi godišnje demonstracije rada 1. maja. Počev od 1890. godine Prvi maj postaje oficijalni praznik u mnogim državama. Ovaj praznik u Rusiji prvi put se slavi 1891. godine - marksista Mihail Brusnjev je u Sankt Peterburgu organizovao prve demonstracije, ali praznik postaje zvaničan tek nakon Oktobarske revolucije i 1918. godine.
U eri "razvijenog socijalizma" u SSSR-u, prvomajske manifestacije su imale politički kontekst. Tog dana radni narod SSSR-a "izražava svoju solidarnost sa revolucionarnom borbom radnih ljudi kapitalističkih zemalja, sa narodnooslobodilačkim pokretom, izražava svoju odlučnost da sve svoje snage daju borbi za mira, za izgradnju komunističkog društva".
Prvi maj u SSSR-u je bio pravi spektakl. Organizovane kolone radnika šetale su centralnim ulicama gradova svih republika i sela uz marševe, muziku i političke parole koje su odjekivale sa zvučnika, i tribina, obično postavljenih u blizini administrativnih zgrada. Okupljene su pozdravljali lideri Komunističke partije SSSR-a i vladini zvaničnici. Glavne manifestacije u zemlji održavale su se svake godine na Crvenom trgu u Moskvi, a počev od 1956. godine počele su da je prenose centralne televizijske stanice.
Sedamdesetih godina prošlog veka proslava je dobila novi naziv: prvi dani maja postali su "Dani međunarodne solidarnosti radnika". A 1990. godine poslednji put su održane zvanične manifestacije u čast Prvog maja. Vrhovni savet Ruske Federacije je 1992. godine odlučio da ovaj datum preimenuje u "Praznik proleća i rada".
Od 2004. godine unete su izmene i dopune Zakona o radu Ruske Federacije, prema kojima je prazniku proleća i rada ostao jedan dan - 1. maj, a drugi dan u mesecu je postao običan radni dan.
Danas Prvi maj nema političku pozadinu, međutim, političke i sindikalne organizacije, kao i društveni pokreti, organizuju prvomajske akcije, mitinge, priređuju raznorazne skupove i koncerte. Ovakvi događaji simbolizuju jedinstvo naroda i borbu za radnu i socijalnu pravdu. Ali većina građana Rusije ovaj dan smatra praznikom samo zbog toga što je taj dan neradan. Ukoliko vreme dozvoli, mnogi ljudi idu na roštiljanje, a najhrabriji spremaju kupaće kostime i otvaraju sezonu kupanja.
Takođe krajem aprila i početkom maja počinje sezona vikendica. U Rusiji mnogi imaju kućice van grada, u kojima provode vikende i praznike. Maj je generalno omiljeni mesec u Rusiji baš zbog dugih praznika. Ove godine zvanično neradni dani su prvi, šesti, sedmi, osmi i deveti maj. Zato ne treba da čudi što mnogi uzmu odmor ili slobodne dane i spoje Praznik proleća i rada sa Danom Pobede. Složićete se, nije loša ideja da skoro pola meseca budu neradni.
Sa Prvim majem su povezana i mnoga sujeverja. Najpopularnija su:
- kakvo će vreme biti 1. maja, takvo će biti i krajem meseca
- ako je do tada procvetala trešnja, vreme je da se sadi krompir
- ako je procvetala joha, onda je vreme da se seje heljda.
- ako vidite kukavicu da sedi suvom drvetu, to znači da će se mrazevi vratiti
Prvog maja 2023. godine neće biti puno manifestacija iz bezbednosnih razloga, uzimajući u obzir Specijalnu vojnu operaciju. To znači da će još više ljudi "pobeći" iz grada, a miris roštilja će se osećati sa svih strana. I tako sve do 9. maja i veličanstvene parade na Crvenom trgu u čast Dana Pobede.