Ruski pisac Zahar Prilepin našao se na meti Kijeva zato što je "najbolji ratnik na informativnom frontu koga ima Rusija", primećuje RT internešenel.
Prilepin je postao meta kijevske hunte u subotu, kada je u eksploziji auto-bombe ubijen njegov vozač i prijatelj, a sam pisac teško ranjen. Osumnjičeni za atentat je uskoro priveden. Posle je priznao da je radio po nalogu ukrajinskih specijalnih službi. Ko je Zahar Prilepin i zašto ga je Kijev smatrao tako važnom metom?
Ime Zahara Prilepina dobro je poznato u Rusiji. On je, pre svega, pisac, autor veoma čitanih romana i zbirki priča, kao što su "Osmica", "Sanjka", "Cipele pune vruće votke", "Greh", "Patologija", "Crni majmun", "Nije tuđi rat", "Sedam života", "Jesenjin", "Opolčenska romansa", "Neki neće dospeti u pakao", "Pisma iz Donbasa"…
Drugi DAEŠ u srcu Evrope
Prilepinu nije nepoznat gnev kijevske hunte. On je još 2014. godine, podseća RT, putovao u Donbas kao ratni izveštač. Poznat je po svojoj podršci narodnim milicijama u Donbasu. Između 2016. i 2018. bio je zamenik komandanta jedinice specijalnih snaga Donbasa i savetnik pokojnog predsednika Donjecke Narodne Republike Aleksandra Zaharčenka, koji je ubijen u eksploziji bombe u Donjecku 2018.
Prilepinovo ime se može naći i na sajtu "Mirotvorec", koji predstavlja "ozloglašenu ukrajinsku onlajn bazu podataka sa spiskom 'neprijatelja Ukrajin', koju podržavaju i promovišu zvaničnici ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova."
Ova "baza podataka" uključuje, između ostalog, i lične podatke o Prilepinu, njegovu adresu i datum rođenja. Ovde se pominju i "zločini" ovog pisca, poput "saučesništva u terorizmu", "ilegalnog prelaska državne granice Ukrajine" i "šverca robe". Sajt "Mirotvorec" ga, naravno, naziva i "ruskim plaćenikom".
Prema dosijeu ukrajinske službe bezbednosti, piše RT, Prilepin se tereti i za "učestvovanje u aktivnostima terorističke organizacije" i "finansiranje terorizma".
Ovakve optužbe povlače velike zatvorske kazne, ali su kijevske službe preferirale "direktniji pristup" - napad pomoću auto-bombe u oblasti Nižnjeg Novgoroda. "Eksplozija je bila dovoljno velika da Prilepinov auto rascepi na pola i da za sobom ostavi ogroman krater."
Ovakav "direktni pristup" je kijevskoj hunti prešao u naviku. Kako primećuje Ana Dolgarjeva, pesnikinja i vojni dopisnik, koja poznaje Prilepina od 2016. godine: "Svi poznati terenski komandanti Donbasa nisu poginuli u borbi već u terorističkim napadima. Ukrajina je sada prešla na terorističke metode ratovanja, delujući kao neka vrsta drugog DAEŠ-a, koji se nastanio u srcu Evrope."
Pisma iz Donbasa
Prilepinova knjiga "Pisma iz Donbasa" nastala je na licu mesta, u pobunjenom Donbasu. Ona opisuje događaje i ljude, "obične ljude", onako kako ih je video i doživeo pisac, a jedan od njih je i slavni "opolčenac" Motorola, komandant bataljona "Sparta", koji je kasnije takođe ubijen.
U ovoj knjizi Prilepina možemo pročitati sledeće: "Sedeo sam za stolom gde su ljudi spokojno govorili o ljubavi prema Ukrajini, pa i tugovali za njom i za neuspelim, sada već neostvarljivim jedinstvom; reakcija na to bila je potpuno mirna." I takođe: "Ukrajina nije ni za šta kriva".
Nisu, niti mogu da budu krivi, ni Ukrajinci, barem ne oni koji nisu učestvovali u pogromu na "Moskalje" i nisu skakali i vrištali: "Normalne Ukrajince i normalne Ruse ovde (u Donbasu) niko ne okrivljuje."
Reč je o privremeno poremećenim odnosima dva bratska naroda, ili dva dela jednog te istog naroda. I zato nema nikakvog razvoda sa Ukrajinom. Vreme ništaka i hulja neće trajati doveka.
Dotle, "čudaci skaču, ludaci ziguju, a odeska inteligencija je delimično ostala bez pameti i izgubila nagon za opstanak." Oni koji su se iznenada "preselili sa Moskovskog prospekta na Banderin prospekt sada ćute." Inteligenciji, uostalom, hrabrost nikada nije bila jača strana.
Tragedija koja je počela u Jugoslaviji 1999.
Ko je onda odgovoran za rat u Ukrajini, ko ga je tako dugo i uporno pripremao i zašto? U takvim okolnostima nije teško potpaliti i pomoći izbijanje rata sa strane. U džepove nacističkih bojovnika slile su se reke novca, sa Zapada i od domaćih oligarha.
Na frontove su pristigli i specijalci i vojni savetnici iz SAD, kao i plaćenici iz čitavog sveta. Fašizam u Ukrajini nije samo predmet manipulacije moćnika iz zemlje i inostranstva. Još mnogo pre "Majdana", on je već "stekao sopstvenu dinamiku", primećuje Prilepin, prestajući da bude kontrolisan i upravljan tuđom rukom. Otuda je "dolazak fašista na vlast", godinama pre kijevskog puča, bio samo pitanje vremena.
Prilepin je 2009. godine napisao antiutopiju u kojoj se Ukrajina raspada na dva dela, a u zemlji započinje građanski rat. Rat u Ukrajini mogao je da se predvidi.
"Tragedija rusko-ukrajinskih odnosa nije počela 2014. godine." Pripremala se mnogo pre, gotovo u potaji. Ova tragedija je "počela 1999. u Jugoslaviji ili 1991. u Rusiji. Ovo što se danas dešava u Ukrajini", pisao je Prilepin, "posledica je niza izdajstava koja moraju biti ispravljena."
Ovo se već dešavalo sa nama
Iz zapisa Prilepina o Ukrajini i pobunjenom Donbasu provejava jedno osnovno osećanje i duboko ubeđenje pisca: "Ovo se već dešavalo sa nama! Ovo nam nije prvi put!" Postoje jasne istorijske paralele sa mnogim događajima, iz bliže i dalje prošlosti.
U knjizi "Nije tuđi rat" Prilepin primećuje: "Ispostavilo se da su najraznovrsniji događaji iz velikoruske i maloruske istorije direktno povezani sa sadašnjim dešavanjima, pa čak i da su se dogodili pre sto, dvesta ili hiljadu godina." I da je sve već opisano u delima klasika velike ruske književnosti, u njihovim pogledima i sudovima o tadašnjim "tekućim događajima."
Zato iz svetih reči velike ruske književnosti, pa i iz dela samog Prilepina, izbija mir: onaj "mir u duši s kojim živimo usred zemaljskog sveta." Ta osećanja su nasledili i Puškin i Tolstoj, i Blok i Jesenjin.
Ruska književnost, i to na zadivljujući način, pokazuje ono što se danas dešava. Pokazuju se čak i ista lica, "ona koja su nam poznata iz naše tako mlade, a tako stare istorije: Vojnici, pravednici, buntovnici, izdajnici, mučenici, velmože, jurodivi."
Razotkriva se prošlost, sadašnjost i budućnost, pošto je istorija krug u kome možda nema progresa, ali ipak nije slepa ulica.