Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu upozorio je svoje kolege iz NATO-a da Ukrajina priprema napad pod lažnom zastavom u okviru kog će upotrebiti "prljavu bombu".
Zapad i Kijev su to odmah odbacili kao neistinu, ali nervoza raste, naročito jer mnogi smatraju da je prljava bomba isto što u nuklearna, što nije tačno.
Regulatorna nuklearna komisija Sjedinjenih Država (USNRC) definiše prljavu bombu kao tip radiološke disperzivne naprave (RDD) koja kombinuje konvencionalne eksplozive poput dinamita, sa radioaktivnim materijalom.
Komisija insistira da prljava bomba ni na koji način nije slična nuklearnom oružju ili nuklearnoj bombi.
"Nuklearna bomba stvara eksploziju koja je milionima puta jača od prljave bombe. Oblak radijacije od nuklearne bombe može da se proširi na stotinama kvadratnih milja, dok radijus disperzije prljave bombe može da obuhvati nekoliko blokova ili kilometara od eksplozije. Prljava bomba nije 'oružje za masovno uništenje' već 'oružje masovnog remećenja' budući da su kontaminacija i nervoza glavni ciljevi terorista", navodi USNRC.
Uglavnom, prljava bomba ne ispušta dovoljno radijacije da ubije ljude ili izazove teška oboljenja. To ne znači da prljave bombe ne mogu da izazovu štetu. Sama eksplozija može da izazove mnogo štete ljudima i zgradama. "Prljavi" deo bombe su radioaktivne čestice koje se raspršuju posle eksplozije.
Kada prljava bomba eksplodira, radijacija se širi po zgradama, dvorištima, parkovima, ulicama, ulazi u ventilaciju automobila... Sve to treba temeljno očistiti, što znači mesece rada i značajne sume novca.
Zavisno od količine i vrste radioaktivnog materijala koji se upotrebi, kao i od pravca vetra, opseg može biti popriličan, tako da osim stvarnih povreda i štete na zgradama, radioaktivni materijal može da izazove dugotrajne zdravstvene posledice - rak.