Nećemo se više oslanjati na Zapad kao na partnera, koji ima bar nekakve kapacitete za dogovor, ocenio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u intervjuu za televiziju "Cargrad", rekavši da će Moskva, umesto toga, svoju pažnju preusmeriti na ostatak sveta koji želi da nastavi saradnju sa njom.
Kada bismo videli da Zapad zaista ima nekakve ozbiljne predloge koji bi vodili ozbiljnim razgovorima, mi bismo odgovorili, kaže ministar i dodaje da takvih signala sada nema.
Prema njegovim rečima, na Zapadu "više nema prave diplomatije". Kako je kazao, ona je poslednji put "viđena" 2014. i 2015. kada su potpisani Minski sporazumi, ali čak ni tada to nije bila prava diplomatija, već, kako je ocenio, "diplomatija laži". Bivši predsednik Francuske Fransoa Oland, ukrajinski predsednik Petar Porošenko i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno su priznali da nikada nisu ni planirali da sprovedu u delo sve odredbe potpisanih sporazuma koji je trebalo da stabilizuju situaciju.
Niko od onih koji su potpisali dokumenta pre osam godina, osim ruskog predsednika Vladimira Putina, nije planirao da se drži dogovora, ističe Lavrov, dodajući da, kako se čini, na Zapadu ne shvataju ni novonastalu geopolitičku realnost, jer među njima neki i dalje pozivaju Rusiju da se vrati na granice od 1991. godine, da preda Krim i prepusti ruski narod torturi kijevskog režima.
"Periodično pojedini politikolozi koji imaju veze u prestonicama zemalja NATO-a (u Vašingtonu i Briselu) svojim političkim kanalima šalju signale da 'treba sve ovo da završimo', treba da se vratimo u granice iz 1991. godine i da 'Krim nije naš'. Da li je to diplomatija? Prvo, to su ultimatumi i ucene. Drugo, to je potpuno nerazumevanje naše pozicije, našeg naroda i realnosti na terenu".
Diplomatija zapadnih kolega ogleda se u potkupljivanju, pretnjama i primoravanju drugih zemalja da slede njihovu politiku, ali sve to ukazuje da Zapad, zapravo, "nije siguran u ispravnost" svoje agende, jer ako su u pravu, zašto bi morali da prete i koriste se grubim taktikama, zaključio je Lavrov.
Ukrajinu možda čeka avganistanski scenario
Komentarišući kako vidi da bi se situacija u Ukrajini mogla završiti, Lavrov je rekao da nije isključeno da Ukrajinu čeka avganistanski scenario.
"Sjedinjene Američke Države napustile su avganistansko rukovodstvo na koje su se oslanjale tokom svoje dvadesetogodišnje okupacije te zemlje, koja nikome nije donela ništa osim propasti, terorizma i trgovine drogom. Nadam se da savremeni političari obraćaju pažnju na istoriju i na to kako se razvijaju odnosi sa hegemonom, koji želi da se kao takav nametne svima".
Evropa potpuno izgubila samostalnost, Makron oseća da je vazal SAD-a
On je istakao i da je današnja Evropa potpuno izgubila svoju samostalnost, da je potčinjena NATO-u, što je potvrdila i potpisivanjem Zajedničke deklaracije o saradnji EU i NATO-a. Ovim dokumentom EU je jasno pokazano njeno mesto u svetu, bez obzira šta govore predsednik Francuske Emanuel Makron ili šef evropske diplomatije Žozep Borelj, i još više je učvršćena dominacija Alijanse, koja u svemu sluša Vašington, kaže ministar.
Amerikanci će odlučiti kada i kako da iskoriste EU i da to bude u njihovom interesu, rekao je Lavrov, navodeći kao primer i to da su sankcijama protiv Moskve danas, zapravo, najviše pogođeni Ukrajinci, a onda i obični Evropljani, pre svega zbog trošenja njihovog državnog budžeta i toga što su primorani da isporučuju Kijevu svoje naoružanje, kao i zbog deindustrijalizacije Unije koja ide ogromnom brzinom.
Svemu tome doprinele su SAD i toga su svesni i u EU. U avgustu prošle godine ministar ekonomije Francuske rekao je da je zbog sankcija protiv Moskve cena energije za evropski biznis sektor četiri puta veća nego što je to slučaj u SAD. Ako se na to sve doda činjenica da evropske kompanije sve više odlaze preko okeana i uzme u obzir američki Zakon o smanjenju inflacije, vidi se da se EU danas nalazi u potčinjenom položaju u odnosu na Ameriku, primećuje Lavrov.
Svega je svestan i francuski predsednik koji iz sopstvene bespomoćnosti pred Vašingtonom govori o nekakvoj "strateškoj autonomiji Evropske unije". "On se oseća kao vazal Sjedinjenih Američkih Država i nije mu prijatnog zbog toga", zaključuje ministar.
Kina je naš glavni trgovinski partner, odnosi sa Pekingom puni poverenja
Ipak, Lavrov podseća da osim Zapada postoji i drugi deo sveta i da Rusija aktivno razvija odnose sa, na primer, Kinom, koja je njen glavni trgovinski partner.
"Od 2001. godine, počeli smo da razvijamo odnose pre svega sa Kinom, Indijom i zemljama Asocijacije nacija jugoistočne Azije. Obim saradnje sa Kinom dostiže rekordne brojke i smatram da treba da nastavimo da se pridržavamo ovog političkog kursa. Kina je naš najveći trgovinski partner" i saradnja sa Pekingom u velikoj meri prevazilazi trgovinsku saradnju sa svim ostalim zemljama, objasnio je Lavrov.
"Kina je glavni trgovinski partner za 140 zemalja od skoro 200 zemalja sveta. To je jedna moćna zemlja, koja se brzo razvija i koja ima strateške ciljeve, koje dosledno ostvaruje. Ne vidimo da nam nikakva pretnja dolazi od Kine. Naši odnosi su bliski i od poverenja na svim nivoima", zaključio je ministar.