Od mržnje do ljubavi: Osam razloga koji su pomirili Rusiju i Tursku

Rusija i Turska sukobile su se tokom istorije u dvanaest ratova, ali danas imaju dosta toga zajedničkog i sarađuju u različitim oblastima, ističe doktor političkih nauka i profesor Diplomatske akademije Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije Vladimir Avatkov.

U autorskom tekstu objavljenom za "RT internešnel", on navodi da postoji najmanje osam razloga koji su dve zemlje preveli putem od mržnje do ljubavi, i i jednu i trugu navele da se približe "zakletom neprijatelju".

Turizam

Avatkov piše da je glavna oblast bilateralne saradnje dveju zemalja oduvek bio turizam, a njihov dobar odnos u toj sferi, ilustruje impresivnim brojkama.

"Samo u 2021. godini Turska je bila odredište za 24,6 odsto svih stranih putovanja ruskih turista, a prema turističkim agencijama, bila je i destinacija za 60 osto paket aranžmana u Rusiji", navodi profesor Diplomatske akademije, podsećajući da je Turska sada i tranzitno čvorište za letove koje Ruse vode ka Evropi, budući da im je zbog sankcija, većina evropskih zemalja dostupna samo preko Turske.

U 2022. godini, navodi se, udeo tranzitnih letova kroz Tursku iznosio je 59 odsto, a očekuje se da će cifra tokom ove godine dodatno rasti.

Energetska saradnja 

U odnosima dveju zemalja trenutno je u fokusu partnerstvo u energetskom sektoru.

U Turskoj rade već dva ruska gasovoda, odnosno Plavi i Turski tok, a nova inicijativa Vladimira Putina jeste da Turska postane energetski centar, koji bi Moskvi pomogao da poveća izvoz. Bio bi to, ne samo prostor za snabdevanje energijom, već i nepristrasan centar za regulaciju cena gasa. 

"Što se tiče gasne saradnje između dve zemlje, pre nego što su otkrivena nova nalazišta u Turskoj, Rusija je pokrivala do 60 odsto nacionalne potrošnje prirodnog gasa, snabdevajući je sa oko 27 milijardi kubnih metara godišnje", ističe Avatkov.

On podseća da dve zemlje sarađuju i u oblasti proizvodnje električne energije te da je otvorena nuklearna elektrana Akuju, što je projekat u kome je Rusija odgovorna za snabdevanje gorivom, dok se Turska obavezala na prodaju i distribuciju proizvedene električne energije. 

Da udruženi dobro rade, pokazuje i činjenica da su lideri dve zemlje razgovarali  i o mogućnosti izgradnje druge nuklearne elektrane u gradu Sinop na Crnom moru. 

Građevinski sektor 

Turske građevinske kompanije imaju posebno mesto na ruskom tržištu usluga i u ovoj zemlji ih radi oko stotinu.

Ministarstvo za ekonomski razvoj saopštilo je da je sa turskim kompanijama u Rusiji ostvareno oko 2.000 projekata ukupne vrednosti više od 70 milijardi dolara. 

Turske građevinske kompanije bile su uključene u velike ruske projekte uoči Zimskih olimpijskih igara 2014. i Svetskog prvenstva 2018. i u velikoj meri su bile odgovorne za razvoj sportske infrastrukture u Sočiju.

Industrija

I Rusija i Turska, kako ocenjuje profesor Avatkov, doživljavaju industrijsku transformaciju, razvijajući sopstvenu proizvodnju i smanjujući zavisnost od inostranog uvoza. 

Rusiju su na takvu politiku ohrabrile višestruke međunarodne sankcije, dok je u Turskoj ovaj put izabrala vladajuća partija u pokušaju da smanji potrebu nacije da se oslanja na spoljne igrače.   

"Rusija je uvek bila i ostaje pouzdan i dosledan trgovinski partner Turske, uvozeći velike količine turskog tekstila. U 2022. Turska je bila među prvih pet dobavljača tekstila u Rusiji. U 2022. turski uvoz ruskih hemikalija porastao je za 62 odsto, a uvoz drvne građe i drveta za 134 procenta. Ukupno, industrijska roba činila je oko 20 odsto ruskog uvoza Turske te godine", navodi se u autorskom tekstu na "RT internešnel".

Trgovina

Niz paketa sankcija koje je Zapad uveo Rusiji, Tursku je promovisao u glavnu trgovačku platformu za ruski paralelni uvoz.

Ovo je značajno podstaklo trgovinu između dveju zemalja, pa je u poređenju sa 2021. godinom prošle godine zabeleženo povećanje obima rusko-turske trgovine od 19,5 odsto, povećanje ruskog izvoza u Tursku od 17,6 odsto, i povećanje ruskog uvoza iz te zemlje za 24 procenta.

U prvom kvartalu 2023. zabeležen je rast ruskog uvoza iz Turske u monetarnom smislu od 62,8 odsto na godišnjem nivou zbog povećane kupovine semena suncokreta i svežih proizvoda.

Prošle godine Rusi su najviše uvozili sveže i sušene mandarine, smrznutu ribu, breskve, grožđe i ostalo citrusno voće.

Investicije

Moskva je potpisala priličan broj ugovora sa turskim preduzećima, a ukupan iznos turskih investicija u Rusiji porastao je 400 odsto u protekle četiri godine. 

Rusija ostaje ne samo jedan od ključnih trgovinskih partnera za Tursku, već, kako konstatuje Avatkov, i atraktivno tržište za kapitalne investicije. 

On podseća da su turski investitori 2022. godine pokrenuli dve nove proizvodne lokacije u Rusiji, odnosno proizvodni pogon za sanitarne i higijenske proizvode i fabriku trikotaže. Ruska preduzeća takođe proširuju svoje prisustvo u Turskoj, gde su pokrenula veliki broj projekata za proizvodnju metala i montažu automobila. 

Obrazovanje

Ruski obrazovni sistem prolazi kroz ozbiljnu transformaciju još od 2016, a kako ističe Avatkov, generalno mu nedostaje aktivna i plodna komponenta studentska i fakultetska razmena. Osim podsticanja programa tih razmena, Rusija radi i na optimizaciji uslova za zajedničke programe studija.

Rusko Ministarstvo prosvete i nauke razvija niz zajedničkih obrazovnih programa za nuklearnu industriju. 

Kultura

Godina ruske kulture i turizma u Turskoj i turske kulture i turizma u Rusiji bila je 2019. godina. Tada su ministarstva kulture dveju zemalja organizovala niz umetničkih izložbi, kao i umetničkih i zanatskih događaja. Zemlje su takođe razmenile neke od svojih najpopularnijih pozorišnih i bioskopskih produkcija, koje su, kako Avatkov ocenjuje, bez sumnje moćan instrument "meke moći" posebno popularan i uticajan u Turskoj.

"I Moskva i Ankara su posvećene promovisanju svog kulturnog nasleđa i razvoju bilateralnih odnosa, posebno u sferi turizma. Na kraju krajeva, odnose između dva naroda definišu odnosi između pojedinaca, a sticanje autentičnog iskustva o kulturi i tradiciji druge zemlje je najbolji način da se stvori trajna veza", ocenio je profesor Diplomatske akademije Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije