Jelena Ponomarjova za RT Balkan: Srbi će uvek biti partizani na prostoru NATO-a

Sukobi na Kosovu i Metohiji nisu bili slučajni, već je to vrsta pritiska na Beograd, dok su izjave Markona, Borelja i Hovenijera, koji navodno kritikuju Prištinu, samo način da se zasladi gorka pilula, namenjena srpskom narodu, tvrdi profesor Katedre političkih nauka MGIMO MIP Rusije Jelena Ponomarjova.

"Moja pozicija po tom pitanju je jasna, pogotovo nakon što su zapadni političari pogazili Minski sporazum - zapadu se ne može verovati. Tog istog Borelja su nekoliko puta uhvatili u lažima što se tiče balkanske teme. Ne smete im verovati. Svi oni tako skladno govore da bi zamaglili situaciju, da je prevedu u tromu razmenu mišljenja. Paralelno pokušavaju da zaslade pilulu Srbima i srpskom rukovodstvu. Makron je do skoro bio u dobrim odnosima sa Aleksandrom Vučićem. Francuske firme su ulagale mnogo novca u srpsku ekonomiju, gradili aerodrom i slično. Sada odjednom Makron, kao jedan od vodećih evropskih političara, govori da je Priština kriva za eskalaciju”, rekla je ona.

Naša sagovornica tvrdi da Priština ima punu podršku SAD, Britanije i EU, ali se polako otima kontroli, pre svega zbog želje Kurtija da reši sva pitanja silom.

"Kurti i rukovodstvo tzv. Kosova nisu nezavisni ali su u stanju da samostalno čine neke korake, a da ne pitaju svoje mentore, koji tek nakon njihovih poteza počinju da proučavaju situaciju. Moguće je da se ROSU nalaze u zgradama opština po odluci Kurtija, pošto bi tu bio dovoljan samo KFOR, da bi se situacija odvijala drugačije. To je sve diplomatska igra. Ali u svakom slučaju ne smete verovati Zapadu”, rekla je ona.

Ponomarjova tvrdi da se zapadne zemlje uopšte ne plaše sukoba. Naprotiv, zemlje, koje podržavaju tzv. Kosovo su spremne na još veću eskalaciju i demonstraciju sile, kako bi pokazale Srbiji da ne sme da im se suprotstavlja, a da je tome u svoje vreme doprinela i Rusija. 

"Mislim da je deo vojne vežbe NATO Defender Europe-2023 bio otkazan nakon sukoba, zato što nisu hteli još više da provociraju. Deo tih snaga je služio kao pojačanje za KFOR. To je demonstracija sile da Srbi ne bi ni pomislili da pružaju otpor i kako srpska vojska ne bi ušla na Kosovo i Metohiju. Oni se nimalo ne boje. Vidite u čemu je stvar: poslednjih 30 godina se formiralo mišljenje da oni ne snose nikakvu odgovornost za svoje postupke. Rusija je takođe tome doprinela - prvo za vreme Gorbačova, zatim za vreme Jeljcina. Kada je na vlast došao Putin to se promenilo. Oni 2008. godine nisu shvatili šta im je on rekao u svom Minhenskom govoru. Tada su bili jako iznenađeni, a posle su pobesneli. Ali oni se ne plaše”, rekla je ona.

Profesorka dodaje da se NATO ne bi širio kada bi se Zapad brinuo zbog posledica: "Makedonija, Crna Gora, Finska i Švedska ne bi postale deo Alijanse. Šta nam je činiti? Jačati svoje snage. Kada ste jaki, onda se i oni drugačije ponašaju”. 

Ponomarjova tvrdi da se kosovsko pitanje mora rešavati u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija, a da zvanični Beograd može da zamoli Rusiju i Kinu da tome doprinesu.

"U diplomatskom smislu je to sasvim realno. Tokom žestokih političkih igara, kada se buldozi bore ispod tepiha, kao što je govorio Čerčil, Rusija i Kina mogu čak da pokrenu taj proces. Moskva i Peking mogu da predlože Beogradu: 'Da li hoćete da pokrenemo taj postupak?' To je sasvim moguće. Ali u ovim okolnostima lopta je u dvorištu Beograda. Srbija sada treba da zamoli Rusiju i Kinu. Da, Beograd se plaši da pita i da dobije negativan odgovor, što ne bi bilo nimalo prijatno. Zato treba pregovarati na takav način da druga strana shvati da je neće odbiti. Mislim da bi to bio pravilan korak. Pogotovo što je ruska strana mnogo puta govorila, uključujući i Mariju Zaharovu, da se pitanje Kosova i Metohije mora rešavati samo u okviru Saveta Bezbednosti UN", ocenila je profesorka.

Ona je dodala da će Zapad pojačati pritisak na Srbe, i to se ne odnosi samo na Srbiju, već i na Republiku Srpsku. Ponomarjova smatra da je Nemačka jedna od zemalja, kojoj najviše odgovara nestabilnost na Balkanu.

"Već duže vreme pratim analitičare, naučne radove i fondove. Istina je da Nemačka poslednjih nekoliko godina ima veliki interes u Bosni i Hercegovini i pre svega u odnosu na Republiku Srpsku. Zapadno društvo već dugo smatra da BiH ne treba da bude konfederacija, već monolitna država. Juče je, recimo, iznad Banjaluke leteo američki strateški bombarder. Takve provokacije treba očekivati i ubuduće”, rekla je ona.

Zapadu najviše smeta što su Srbi slični Rusima, bez obzira na sve pokušaje da se srpski narod integriše u zapadnoevropske procese i način razmišljanja. Zbog toga Kolektivni zapad tako oštro reaguje na bilo kakve pozitivne kontakte sa Moskvom i pokušava da vrši pritisak na srpske političare, pre svega Milorada Dodika.  

"Poseta Milorada Dodika Rusiji i sastanak sa Vladimirom Putinim, koji se dugo pripremao, nikako ne može da bude pozitivno shvaćen na Zapadu. Za njih je veoma bitno da 'opkole' Srbe", ocenila je ona.

"Po psihotipu i metafizici, koliko god da su Srbi na evropskom putu i da su uključeni u evropske institucije i način života, oni se razlikuju od Evropljana. Srbi će uvek biti partizani na teritoriji NATO-a, čak iako, ne daj Bože, BiH postane deo Alijanse. Zato je Zapadu bitno da uspostavi stroge/žestoke granice Srbima. Na primer, da oduzme autonomiju Republici Srpskoj, da je liši podrške Beograda, da posvađa lidere, da zameni jednog od njih čovekom, koji će biti lojalan Zapadu. Nekoliko takvih pokušaja je već bilo u Bosni i Hercegovini", rekla je profesorka. 

Ponomarjova smatra da će zapadne zemlje nastaviti da ulažu napor u islamizaciju regiona, kao što su to činili 90-h godina prošlog veka. 

"Bosna i Hercegovina, ukoliko govorimo o Sarajevu, to je društvo koje se jako brzo islamizuje. Kosovo je u to isto jako umešano. Oni su maltene saveznici. U svoje vreme sam napisala veliki rad o 'Balkanskom kalifatu' koji može da nikne na teritoriji bivše SFRJ. To je izuzetno ozbiljno pitanje. Islamski faktor više odgovara Zapadu nego jaka srpska država", rekla je Jelena Ponomarjova.