Odluka američke vlade da od 1. juna prestane da deli sa Moskvom informacije o lokaciji i statusu svog strateškog naoružanja, neće uticati na stav Rusije da obnovi učešće u START-u, saopštila je ruska ambasada u Vašingtonu.
"Uzeli smo u obzir kontramere koje su Sjedinjene Države najavile u kontekstu START-a. One, međutim, ni na koji način neće uticati na stav Rusije. Postoji samo jedan način da se dogovor obnovi, i to kolege dobro znaju. Vašington treba da odustane od svoje neprijateljske politike i namere da Rusiji nanese 'strateški poraz'", saopšteno je iz ambasade.
Ambasada još ističe da sve ono za šta američki Stejt department optužuje Rusiju "nema ničeg zajedničkog sa pravim razlozima krize koja je nastala u vezi sa START-om".
Predsednik Rusije Vladimir Putin ove godine je pauzirao učešće Rusije u START-u. Tada je rekao da će obnavljanje sporazuma biti moguće tek nakon što se izvrši inspekcija nuklearnog arsenala Francuske i Velike Britanije, odnosno, tek kada se uzme u obzir ukupni udarni potencijal NATO pakta.
NATO i SAD otvoreno govore o tome da žele da Rusiji nanesu strateški poraz, dok u isto vreme ne dopuštaju ruskim stručnjacima da izvrše inspekciju američkih objekata propisanih START-om. U takvim okolnostima, Moskva neće dopustiti da po njenim odbrambenim objektima vršljaju oni koji imaju neprijateljske namere, naglasio je Putin.
Dogovor je sklopljen 2010. godine, a potpisali su ga bivši predsednici SAD i RF, Barak Obama i Dmitrij Medvedev. Akt je stupio na snagu 2011. godine, a 2021. ga je predsednik Putin produžio na pet godina, do 5. februara 2026.
Prema sporazumu, ni jedna od ove dve zemlje ne sme imati više od 1.550 nuklearnih bojevih glava spremnih za upotrebu, ne sme imati više od 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, strateških bombardera koji nose rakete, balističkih projektila lansiranih s podmornica, kao ni više 800 raspoređenih i neraspoređenih ICBM lansera, SLBM lansera i teških bombardera.