Panika u orbiti: Nijedna zemlja nije izvršila takav raketni napad

Pretnja ruskog zvaničnika ove nedelje da će "udariti" zapadne satelite koji pomažu Ukrajini izazvala je zabrinutost među rukovodiocima svemirske industrije i pravnicima u vezi sa bezbednošću objekata u orbiti.

"Kvazicivilna infrastruktura može biti legitimna meta za uzvratni udar", rekao je visoki zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Konstantin Voroncov u Ujedinjenim nacijama, ponavljajući stav Moskve da su zapadni civilni i komercijalni sateliti koji pomažu ukrajinskim ratnim naporima "izuzetno opasan trend".

Nijedna zemlja nije izvršila raketni napad na neprijateljski satelit. Takav čin tokom sukova u Ukrajini mogao bi naglo da eskalira tenzije između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, piše agencija Rojters.

"Ova pretnja nas je dovela do ivice na kojoj nikada ranije nismo bili", rekla je kodirektorka programa Pravnog i vazdušnog i svemirskog prava Univerziteta Misisipi, Mišel Henlon. "Uvek je postojao osećaj da bi se to moglo dogoditi, ali nikada niko nije javni rekao da bi to mogli da urade."

Ukrajinska vojska se u velikoj meri oslanja na kompaniju Ilona Maska "Spejs Iks" za širokopojasni internet koji se prenosi sa njene satelitske mreže "Starlink" u niskoj orbiti Zemlje.

Američke kompanije poput "Maksara" snimaju sukobe sa satelita u orbiti. I desetine hiljada komunikacionih uređaja u Ukrajini oslanjaju se na satelitsku mrežu američkog giganta satelitskih komunikacija "Iridijum".

"Zaista je neodgovorno govoriti o obaranju bilo čega u svemiru iz bilo kog razloga“, rekao je izvršni direktor "Iridijuma" Met Deš za Rojters.

"Svemir je postao prilično neuredan. Ako neko počne da obara satelite u svemiru, pretpostavljam da bi to brzo učinilo svemir neupotrebljivim“, rekao je Deš.

Mask i "Spejs Iks" nisu komentarisali pretnje. Milijarder je ovog meseca nakratko izazvao uzbunu rekavši da više ne može sebi da priušti da nastavi da finansira uslugu "Starlink" u Ukrajini, ali je brzo promenio mišljenje.

Prema zakonima o oružanom sukobu, ruski udar na satelit privatne američke kompanije mogao bi se smatrati činom rata na koji bi SAD mogle da odgovore, rekla je Hanlon.

Portparol Bele kuće Džon Kirbi rekao je u četvrtak da će svaki napad na američku infrastrukturu izazvati odgovor, ali nije ulazio u detalje.

"Pravni aspekti svega ovoga trenutno su zaista mutni“, rekao je analitičar svemirske politike u Fondaciji "Bezbedni svet", Brajan Viden. "Nemamo nijedan primer ratne upotrebe sile protiv satelita."

Da li bi ruski antisatelitski udar prekršio Sporazum o svemiru iz 1967. godine, kao što je njegova zabrana postavljanja oružja za masovno uništenje u svemir, diskutabilno je, kažu advokati.

Konvencija o odgovornosti iz 1972. godine, čiji je potpisnik i Rusija, predviđa da zemlje moraju da plate nadoknadu za svaku štetu koju su prouzrokovali njeni svemirski objekti.

Prošle godine Rusija je demonstrirala protivsatelitsku raketu direktnog uspona na jednom od svojih starih satelita u orbiti, raznevši ga u paramparčad.

Od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, zapadni zvaničnici i kompanije optužuju Moskvu za pokušaje hakovanja i ometanja satelitskih internet signala u regionu.

Zapad i astronomi su naveliko osudili antisatelitske rakete zbog stvaranja opasnih orbitalnih ostataka koji ugrožavaju kritičnu svemirsku infrastrukturu, od svemirskih stanica sa posadom do DžiPiEs mreža na koje se oslanjaju milioni potrošačkih i vladinih platformi širom sveta.

Jedine druge zemlje koje su sprovele testove protivsatelitskih raketa direktnog uspona su Sjedinjene Države – koje su poslednji put demonstrirale antisatelitsko oružje 2008. godine, Kina i Indija.

Voroncov nije izdvojio nijednu kompaniju u svojim komentarima na panelu UN, ali je Maskov "Starlink", piše Rojters, očigledna meta za Rusiju, koja je već ranije pokušavala da ometa signale mreže.

Mrežu hiljada međusobno povezanih satelita koji okružuju Zemlju poput "Starlinka" američka vojska je predstavljala kao otpornu na potencijalne anti-satelitske napade koji bi mogli da ciljaju samo mali deo mreže bez potpunog onesposobljavanja.

"To komplikuje računicu za neprijatelja", rekao je za Rojters general-potpukovnik Filip Garant, zamenik načelnika za strategiju i operacije američkih svemirskih snaga. "Ako ima puno satelita, oni ne znaju na koji da ciljaju."

"Starlink" mreža sastoji se od otprilike 3.000 satelita, a postoji i nekoliko desetina komercijalnih američkih satelita koji posmatraju Rusiju i Ukrajinu.

"Uništavanje jednog ili dva, ili čak desetina, neće imati mnogo efekta“, rekao je Viden.