Ko je uništio HE Kahovka: "Ako bi digla branu u vazduh, Rusija bi samoj sebi pucala u nogu"

Po starom i dobro oprobanom receptu Zapad i za uništenje brane Nova Kahovka prstom upire u Rusiju, i to u trenutku dok ukrajinske snage, prema rečima ruskih zvaničnika, nastavljaju granatiranje ove hidroelektrane na Dnjepru.

Znajući metodologiju zapadnih saveznika Kijeva - ništa čudno.

Isto tako tvrdilo se i da Rusi bombarduju sami sebe u nuklearnoj elektrani Zaporožje, a među "biserima" se posebno ističe i podmetačina oko sabotaže Severnog toka, za koju su Kijev i njegovi saveznici takođe krivili Rusiju sve dok pulicerovac Simor Herš nije razotkrio zaveru iza koje je, glavom i bradom, stajao američki predsednik Džozef Bajden.

Među prvima se, da okrivi Kremlj, ovoga puta oglasio predsednik Saveta EU Šarl Mišel.

"Uništavanje civilne infrastrukture se jasno kvalifikuje kao ratni zločin – i mi ćemo Rusiju i njene zastupnike smatrati odgovornima", zapretio je.

Potresao se i Jens Stoltenberg, takođe ističući da uništenje brane Kahovka "još jednom demonstrira brutalnost ruskog rata u Ukrajini".

A da (ne daj Bože) ipak slučajno ne ispadne da je Kijev kriv, pobrinuo se i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, još jednom na radost zapadnih saveznika demonstrirajući svoj glumački talenat.

"Ruski teroristi. Rušenje brane hidroelektrane Kahovka celom svetu samo potvrđuje da oni moraju biti proterani sa čitave ukrajinske teritorije. Ni jedan metar im ne treba ostaviti, jer svaki metar koriste za teror. Samo pobeda Ukrajine vratiće sigurnost. I ova pobeda će doći. Teroristi neće moći da zaustave Ukrajinu ni vodom, ni projektilima ni bilo čim drugim", prvi je kamen bacio "bezgrešni" Vladimir Zelenski koji je na Telegramu precizirao i da je brana u vazduh dignuta eksplozivom postavljenim iznutra, odnosno "unutrašnjim detonacijama".

Eksplozija Kahovke učinila je lidera Ukrajinaca vizionarom, jer, još krajem prošle godine njemu se "javilo" da će "Rusi" uništiti ovu hidroelektranu, uz tvrdnju da su tamo već postavili eksploziv. Pa se, kao što je poznato, nije dogodilo ništa.

Zanimljivo je, međutim, da je hidroelektranu, koju Rusija kontroliše još od početka Specijalne vojne operacije, upravo Ukrajina gotovo neprekidno granatirala. I to toliko agresivno da je Rusija još u oktobru poslala pismo Savetu bezbednosti UN u kome ih poziva da spreče rušenje brane elektrane koja je bila na meti Kijeva.

Nečiste namere Kijeva pokazuje i jedan video koji je još u septembru prošle godine objavljen na proukrajinskom kanalu "Truha Ukrajina", koji je inače najveći Telegram kanal u Harkovu.

"Evo i odgovora Oružanih snaga Ukrajine: naši borci su gađali branu Kahovske hidroelektrane u Hersonskoj oblasti. Rusi, jeste li nabavili patke na naduvavanje?", piše uz video snimak na kome se vidi granatiranje. Video je, međutim, u međuvremenu, upravo danas uklonjen, ali, internet sve pamti, tako da je i ovaj dokaz ukrajinske odgovornosti ostao sačuvan.

I nekadašnji komandant, a sada zamenik komandanta ruskih snaga u Ukrajini, general Sergej Surovikin, istakao je svojevremeno da je Ukrajina više puta branu napadala američkim raketama HIMARS.

Upozorio je i da bi mogao da se dogodi i jedan veliki napad na ovaj objekat, a to se, kako vidimo, obistinilo.

Zbog svega ovoga i ne čudi to što Rusi nemaju nikakve sumnje da je za napad kriv Kijev.

Zašto Rusiji ne odgovara, a Ukrajini koristi uništenje brane?

Oni su, zapravo, uvereni da je jedan od ciljeva napada ukrajinske vojske na Kahovku, bio pokušaj da poplave ruske odbrambene položaje, a pre svega minska polja - što bi kijevskim trupama olakšalo iskrcavanje.

S druge strane, svima koji poznaju prilike i konfiguraciju terena u tom regionu, jasno je da Rusija i nema nikakvu korist od granatiranja ove hidroelekrane.

Američki vojni analitičar ukrajinskog porekla Majkl Kofman još prošle godine je, razmatrajući mogućnost da Kahovka bude dignuta u vazduh, istakao da je malo verovatno da Kremlj detonira eksploziv, upravo zbog toga što bi u slučaju pucanja brane, veći nivo poplava zahvatio levu obalu Dnjepra - koja pripada Rusiji.

"Ako bi uništila branu, Rusija bi u suštini sama sebi pucala u nogu. To bi deo Hersona koji je pod ruskom kontrolom poplavilo mnogo više od zapadnog dela koji će Ukrajinci verovatno osloboditi", prognozirao je tada Kofman.

I analitičar Džems Blek iz korporacije "Rand" koja sarađuje sa Pentagonom, ustvrdio je prošle jeseni da bi ovakav scenario, odnosno uništenje Kahovke, zapravo koristilo Kijevu.

"Dizanje brane u vazduh dovelo bi do međunarodnog negodovanja. Iako bi možda moglo da u kratkoročnom roku uspori napredovanje ukrajinskih trupa, na duži rok moglo bi da posluži za dalje jačanje ukrajinske odlučnosti i volje za borbom protiv ruske okupacije", tvrdio je Blek.

Nakon što su se zapadni zvaničnici razleteli po Tviteru osuđujući Ruse, oglasio se i švedski vojno-politički analitičar Mikel Valterson, koji navodi tri moguće varijante eksplozije na Kahovki - jedna je da su je uništili Rusi, druga da su krivi Ukrajinci, a treća da je brana jednostavno sada pukla jer je načeta ranijim granatiranjem.

"Nema razloga da Rusija branu digne u vazduh, pošto će voda koja teče na jug uglavnom preliti rusku levu istočnu stranu reke i tamošnja ruska utvrđenja. Dakle, glavne alternative su ili da ju je ukrajinska strana uništila u pripremi za letnju ofanzivu, ili da se brana zbog oštećenja konstrukcije srušila pod pritiskom vode", ističe on.

Ako ukrajinska strana zatvori brane koje su severno, odnosno uzvodno od akumulacije, nivoi vode mogli bi da padnu veoma nisko, što bi, kad se tlo osuši, olakšalo Ukrajincima da Ruse napadaju s druge strane obale, preko jezera, smatra on.

Južno od brane ukrajinski napad bi takođe bio olakšan jer će ruske odbrambene linije biti uništene. Leva (istočna) obala će, međutim, neko vreme biti poplavljena, a Dnjepar mnogo širi, što bi kijevskoj vojsci, međutim, u prvo vreme otežalo izgradnju mostova i premeštanje teške opreme preko reke.

I "Vašington post" je krajem decembra prošle godine, pisao ne samo da ukrajinska vojska ima plan da uništi Kahovku, već da je čak i testirala napad.

"Cilj je bio da ih nateraju u bekstvo. 25.000 ruskih vojnika u tom delu Hersona, odvojenom širokom rekom od svojih zaliha, stavljeno je na veoma izložen položaj. Kada bi se izvršio dovoljan vojni pritisak, Moskva ne bi imala izbora osim da se povuče", rekao je tada, general-major Andrij Kovalčuk, koji je imao zadatak da vodi hersonsku kontraofanzivu.

Brana Nova Kahovka, odnosno put na njenom vrhu bio je jedan od tri puta kojim su se snabdevali Rusi, uz Antonovski most, i Antonovski železnički most koji su ubrzo granatirani i onesposobljeni.

Uprkos tome, Rusi su uspevali da izgrade nove prelaze i popune svoje zalihe municije.

"Kovalčuk je razmišljao da poplavi reku. Ukrajinci su, kako je rekao, izveli čak i probni udar lanserom HIMARS na brani Nova Kahovka, napravivši tri rupe u metalu da vide da li se voda Dnjepra može podići dovoljno da zaustavi ruske prelaze. Test je bio uspešan, rekao je Kovalčuk, ali je taj korak ostao poslednje rešenje", naveo je tada "Vašington post".