Poređenje sporazuma Srbije i takozvanog Kosova sa Minskim sporazumima je fundamentalno pogrešno, jer su dogovori Beograda i Prištine samo usmeni, istakla je zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova u intervjuu za "RIA novosti".
Ranije je specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao da bi sporazumi samoproglašenog Kosova i Srbije ranije ove godine trebalo da budu "vodič" za rešavanje napetosti, dodajući da ih od sporazuma iz Minska razlikuje to što je u pregovore Beograda i Prištine bila uključena EU.
"Takvo poređenje je suštinski pogrešno jer su, za razliku od sporazuma iz Minska, sporazumi postignuti u februaru-martu između Beograda i Prištine isključivo usmeni", rekla je Zaharova komentarišući Lajčakove izjave.
"Plan normalizacije EU koji se nameće Srbima nije ništa drugo do politička deklaracija koja stranama ne nameće zakonske obaveze", rekla je ona i napomenula da "Zapad tvrdoglavo zahteva sprovođenje ove šeme, okrivljujući srpsko rukovodstvo što je ne sprovodi".
Prema Zaharovoj, očigledno je da "problem nije u 'tvrdoglavosti' Beograda, već u inferiornosti samog pristupa, kada se zanemaruju nacionalni interesi Srbije i promoviše tzv. nezavisnost Kosova, a pritom se ignoriše fundamentalna Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN".
"Pokušaji briselskih funkcionera, uključujući Lajčaka, da se odreknu sporazuma iz Minska su neubedljivi", istakla je Zaharova i podsetila da su upravo lideri najvećih država EU - Francuske i Nemačke garantovali da će Minski sporazumi biti sprovedeni.
"Kasnije su priznali da su od samog početka radili na odlaganju i eskalaciji ukrajinske krize", naglasila je.
Da je EU motivisala kijevski režim da primeni sporazume iz Minska sa istim žarom sa kojim sada vrše pritisak na Beograd, najverovatnije ne bi došlo do tragičnog razvoja događaja u Ukrajini, dodala je.
"Uprkos očiglednom neuspehu njihovog posredovanja u dijalogu o Kosovu, Brisel nastavlja da ponavlja da je EU ključni faktor za rešavanje problema u regionu. Istovremeno svojim rukama 'zakopavaju' briselske sporazume Beograda i Prištine iz 2013. i 2015. godine, koje evropski zvaničnici izbegavaju da pomenu naglas, kao da ih nije ni bilo", dodala je.
Sličnost dijaloga Beograda i Prištine sa sporazumima iz Minska ogleda se jedino u tome što su u oba slučaja potpisani dokumenti bili potrebni Zapadu ne da bi ih ispunio, već da bi stvorio prednost jednoj od strana, objasnila je ruska zvaničnica.
"I u jednom i u drugom slučaju su posledice tragične", ukazala je.
"Ispada da evropski zvaničnici veruju da je grubo kršenje međunarodnog prava, odbacivanje preuzetih obaveza i dugoročno podsticanje prištinske agresivne srbofobije idealna zapadna agenda na Balkanu", primetila je.
"Kao rezultat toga, kosovski albanski ekstremisti su ponovo doveli region na ivicu oružanog sukoba, antisrpsko nasilje u pokrajini dostiglo je kritične razmere, nada u pošteno dugoročno rešenje bledi pred našim očima, dok se Zapad, po navici, pretvara da je 'jedinstveni mirotvorac'. Uznemiravajuća logika, uznemiravajuće činjenice", zaključila je Zaharova.