Dan Rusije - preporod ruske državnosti

Prvi Kongres narodnih poslanika Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike usvojio je 12. juna 1990. Deklaraciju o državnom suverenitetu Rusije u kojoj se, između ostalog, navodi da je vrhovna vlast Ustava Rusije i njenih zakona uspostavljena širom zemlje.

Do tada su se mnoge republike SSSR-a već proglasile nezavisnost, pa je ovaj dokument usvojen u uslovima kada su republike postajale samostalne jedna za drugom. Važna prekretnica u jačanju ruske državnosti bilo je usvajanje novog naziva zemlje - Ruska Federacija.

Inače, 12. juna Rusija je pored "nezavisnosti" dobila i svog prvog predsednika. Na današnji dan 1991. godine održani su prvi opštenarodni otvoreni predsednički izbori u istoriji zemlje, na kojima je pobedio Boris Jeljcin. Upravo je on svojim dekretom broj 1113 od 2. juna 1994. godine dao 12. junu državni značaj, a sam praznik je dobio naziv Dan deklaracije o državnom suverenitetu Ruske Federacije. Naziv praznika kasnije je pojednostavljen i on je postao Dan nezavisnosti, iako Rusija ni od koga nije postala nezavisna. 

Prvi pokušaj ustanovljenja državnog praznika koji bi označio početak nove istorije Rusije, nije dobio široku podršku građana. U narodu se to tumačilo na različite načine, a ispitivanje javnog mnjenja tih godina jasno je pokazalo potpuno nerazumevanje suštine praznika. Za većinu je 12. jun postao još jedan slobodan dan kada možete otići negde na odmor ili van grada. 

Boris Jeljcin je u svom govoru u čast ovog praznika 1998. godine pokušao jednom za svagda da zaustavi tračeve o 12. junu predloživši da se slavi kao Dan Rusije. Zvanično, praznik je dobio novi naziv 1. februara 2002. godine, kada su stupile na snagu odredbe novog Zakona o radu Ruske Federacije.

Još 2001. godine, govoreći u Kremlju na prijemu povodom Dana usvajanja Deklaracije o državnom suverenitetu Rusije, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je rekao: "Odbrojavanje naše nove istorije počelo je sa ovim dokumentom. Priče o demokratskoj državi zasnovanoj na građanskim slobodama i vladavini prava. A njen glavni smisao su uspeh, prosperitet i blagostanje građana".

Danas Dan Rusije sve više dobija patriotska obeležja i postaje simbol nacionalnog jedinstva i zajedničke odgovornosti za sadašnjost i budućnost zemlje.

Ovo je proslava slobode i mira, tvrdi pisac Nikolaj Bukanev.

"Dan Rusije se u našoj zemlji obeležava skoro četvrt veka. Njegovo poreklo je neraskidivo povezano sa procesima koje je naša zemlja doživela u poslednjim godinama postojanja SSSR-a. Međutim, tokom godina njegovo značenje dobija nova značenja. Ako je 1990. godine proglašenje suvereniteta značilo početak raskida sa komunističkom prošlošću, onda je danas činjenica stvarnog suvereniteta jedan od temeljnih uslova za postojanje nezavisne Rusije. Tako da je za Ruse 12. jun veliki dan da se prisete ljubavi prema rodnoj zemlji", navodi ovaj pisac.

Na današnji dan u svim ruskim gradovima održavaju se mnogi svečani događaji u kojima učestvuju građani svih uzrasta. U Kremlju predsednik Rusije uručuje Državne nagrade Ruske Federacije, a glavne proslave se, naravno, održavaju u Moskvi na Crvenom trgu i završavaju se velikim vatrometom u čast Dana Rusije.

 "Ovaj praznik afirmiše jedinstvo višenacionalnog naroda", poručio je Putin tokom današnje dodele državnih nagrada u čast praznika. 

Simbolično je što Rusi, osim Dana Rusije, danas slave i Svetog Aleksandra Nevskog, jednog od najvećih heroja u ruskoj istoriji. Danas, kada Rusija učestvuje u Specijalnoj vojnoj operaciji, to dodaje Danu Rusije posebni značaj i čvrstu veru u pobedu.