Kijev nastavlja da granatira civile i stambena naselja jer dobija sve više dalekometnog oružja sa Zapada, zato će Moskva morati da pomeri svoju vojnu infrastrukturu na bezbednu udaljenost, rekao je Dmitrij Peskov.
Portparol Kremlja je na ovaj način objasnio reči ruskog lidera Vladimira Putina o mogućem stvaranju "bezbednosne zone" u Ukrajini.
"Kako bi se osigurala bezbednost, s obzirom na to da kijevski režim dobija sve moćnije oružje sa sve većim dometom, moraćemo da pomerimo vojnu infrastrukturu i formiramo sigurnu zonu", objasnio je Peskov.
Dan ranije Putin je rekao da bi Ruska Federacija, u slučaju nastavka granatiranja njenih regiona, mogla da razmotri stvaranje "zone bezbednosti" na teritoriji Ukrajine.
Ruska Federacija prati sve izjave povodom terorističkog napada na Severni tok, verzije zaslužuju pažnju, ali ne isključuje mogućnost da je u pitanju pokušaj odvraćanja pažnje od pravih krivaca, naglasio je Peskov.
"Najpažljivije beležimo razna curenja i informacije koje se tu i tamo pojavljuju u medijskom prostoru. Svaku verziju koja zaslužuje pažnju. Ne isključujemo mogućnost da su sve ove informacije ubačene namerno da bi se skrenula pažnja sa pravih poručioca ovog terorističkog čina protiv međunarodne kritične infrastrukture", rekao je Peskov.
Krim je sastavni deo Rusije
Krim je sastavni deo Rusije, nisu razmatrani nikakvi sporazumi o navodnom zakupu poluostrva sa Ukrajinom, kazao je Peskov.
"Ne, to nije tako. Krim je sastavni deo Rusije, to je ruski region", odgovorio je Peskov na pitanje da li je zaista razmatrana takva mogućnost.
Prethodno je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio da mu je ruski predsednik Vladimir Putin pokazao predlog istanbulskog sporazuma između Moskve i Kijeva koji je, navodno, sadržao deo o zakupu Krima.
Krim je ponovo postao ruski region nakon referenduma održanog u martu 2014. godine, nakon državnog udara u Ukrajini. Za ponovno ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Krima i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja.
Dobra volja Rusije neće trajati doveka
Gestovi dobre volje u vezi sa sporazumom o žitu koje je Rusija pokazala ne mogu biti beskonačni, za sada nema napretka u implementaciji neostvarivog dela sporazuma, kazao je Peskov.
"Rusija je više puta pokazala gest dobre volje. Pokazali smo krajnje odgovoran pristup. Ali, nažalost, u nedostatku reciprociteta i u odsustvu želje kolektivnog Zapada da ispuni deo dogovora koji se tiče Rusije, naša dobra volja i politička volja ne mogu da traju doveka", objasnio je.
Kako je juče objasnio predsednik zemlje, Rusija do sada još nije izašla iz sporazuma isključivo zbog prijateljskih veza sa zemljama Afrike i Južne Amerike koje zavise od ukrajinskog žita.
Inicijativa za crnomorsko žito, koju su 22. jula 2022. godine potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu. Koordinaciju saobraćaja plovila vodi Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu.
Među zahtevima Rusije, koji do sada nisu ispunjeni, su i nastavak izvoza amonijaka preko gasovoda do ukrajinske luke Pivdenji i ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke sa SVIFT međunarodnim platnim sistemom.