Ukrajina nije postigla uspeh ni u jednom pravcu na frontu, ponovio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu.
"Ukrajina sada koristi strateške rezerve, ali uprkos tome, ni na jednom od pravaca na frontu nisu uspeli da ostvare svoje ciljeve, a to je najbitnije. Njihovi gubici su oko deset puta veći nego gubici ruske strane", kazao je je Putin.
Komentarišući ukrajinsku krizu, Putin je poručio da je rat u Ukrajini započeo kijevski režim, uz pomoć zapadnih pokrovitelja, a ne Kremlj, iako o tome vole da ćute na Zapadu.
On je naveo da Zapad isporučuje Kijevu mnogo vojne tehnike i to još od 2014. godine, i upitao: "A šta je to ako ne rat?"
Podsetio je da nije Moskva bila ta koja se igrala sa zapadnim partnerima nakon potpisivanja Minskih sporazuma, već je to učinio Zapad, te je Rusija bila primorana da pribegne vojnoj sili i pokrene Oružane snage RF.
Podsetio je da je Rusija odredila ciljeve kada je reč o demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine i dodao da ih se drži.
Ukrajina će uskoro prestati da koristi svoju vojnu tehniku, a tako neće moći još dugo da ratuju, dok, kako je istakao, ruska vojna proizvodnja samo raste.
"Najneophodnija vojna tehnika proizvodi se deset puta više nego pre, radi se u tri smene, i noću", prokomentarisao je Putin.
Predsednik je kazao da je do sada uništeno 186 ukrajinskih tenkova i 418 oklopnih vozila.
Putin je kazao da ima mnogo prijatelja Jevreja i da svi oni govore da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski sramota, a ne Jevrejin.
"U Ukrajini je ubijeno 1,5 miliona Jevreja, a ubili su ih poklonici Stepana Bandere. Danas, Kijev slavi iste te banderovce, naslednike Hitlera", rekao je Putin, komentarišući apsurdnost aktuelnog kijevskog režima i činjenicu da Zelenski svojim odlukama danas prikriva te iste neonaciste.
Sa druge strane, Putin je poručio i da, kako sve izgleda, Poljaci danas razmišljaju i o tome kako da povrate zapadne delove današnje Ukrajine.
"Sve ide ka tome", ocenio je Putin.
Tokom obraćanja Putina na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, prikazan je i dokumentarni video-snimak o zverstvima ukrajinskih nacista tokom prošlog veka.
Nakon toga ruski lider je kazao: "Ovo su oni koje kijevski režim danas slavi. Kako da se ne borimo protiv toga? Moramo da se borimo. Mi smo zemlja koja je najviše nastradala od nacizma. Naš ključan zadatak je denacifikacija Ukrajine", zaključio je predsednik Rusije.
Zapadu odgovara aktuelna kriza u Ukrajini, i to je samo izgovor da prikriju svoje ekonomske greške i u energetici i u finansijama, smatra on.
"NATO je, naravno, uvučen u rat u Ukrajini, snabdeva ih teškom vojnom opremom, a sada se razmatra i opcija snabdevanja avionima", rekao je Putin.
"Danas i juče u Ukrajini gore tenkovi, uključujući i 'leoparde'. Sa avionima F-16 će biti isto tako", poručio je lider Rusije.
Ako avioni F-16 budu poletali iz inostranstva, biće razmotreno kako će biti uništavani, jer, kako je istakao, postoji ozbiljna opasnost od daljeg uvlačenja NATO-a.
"Nas ništa ne košta da srušimo bilo koju zgradu u centru Kijeva, ali to ne činimo iz mnogih razloga", istakao je on.
Napadi Ukrajine na Kremlj, Belgorodsku oblast i druge regione Rusije su pokušaji da se Moskva isprovocira na uzvratne akcije.
"Pokušaj da se ošteti Kremlj, rezidencija predsednika Ruske Federacije, napadi na Belgorodsku oblast, susedne regione Rusije-sve je to pokušaj da budemo isprovocirani na uzvratne akcije", dodao je predsednik Rusije.
Putin takođe smatra da je moguće da bi situacija u Ukrajini bila drugačije rešena da je na vlasti druga administracija u Sjedinjenim Državama.
"Ja se nadam da će nas današnji izazovi sa kojima se suočavamo, uostalom i u sferi bezbednosti, dovesti do toga da shvatimo da bezbednost treba da bude jednaka za sve, što smo našim partnerima uvek i govorili".
Rusija je premestila prvi deo nuklearnih bojevih glava u Belorusiju, ali će do kraja leta, odnosno do kraja godine, u potpunosti završiti zadatak premeštanja taktičkog nuklearnog naoružanja, izjavio je ruski predsednik.
"Kao što znate, mi smo pregovarali sa našom Saveznom državom, sa predsednikom Lukašenkom, da premestimo deo tog taktičkog nuklearnog oružja na belorusku teritoriju. To se i desilo. Prva nuklearna punjenja su isporučena na teritoriju Belorusije. Ovo je prvi deo. Ali do kraja leta, do kraja godine, završićemo ovaj posao u celini", naglasio je Putin.
On je precizirao da je ova odluka element odvraćanja "svakog ko razmišlja o nanošenju strateškog poraza Rusiji".
Na forumu Putin je podsetio da Rusija ima veliku količinu nuklearnog oružja, ali da neće smanjivati zalihe, uprkos želji NATO-a.
Lider Rusije je primetio da zapadne zemlje nisu htele da razgovaraju sa Ruskom Federacijom, ali će hteti. Rusija će tada već razmotriti kada i o čemu da razgovara sa njima, bio je jasan.
"Što se tiče toga da li treba sa njima da vodimo dijalog ili ne, još jednom ponavljam, mi nismo odbili ovaj dijalog. Oni su odlučili da prekinu dijalog sa nama. Ako neće da razgovaraju, onda neće. A mi ćemo već razmotriti u kom trenutku i o čemu ćemo moći da razgovaramo sa njima", poručio je Putin na forumu.