Jedan od najvećih i najznačajnijih muzeja na svetu, Ermitaž, predstaviće svoje eksponate u Beogradu 24-29. oktobra na izložbi "Carski porcelan", najavio je za RT Balkan Mihail Pjotrovski, direktor ove institucije.
Jedinstvene muzejske kolekcije predstaviće se beogradskoj publici izložbom carskih servisa za ručavanje i drugih eksponata, kao i projekcijom filma "Petar Prvi: Poslednji car i prvi imperator".
Fokus ove izložbe je veza ruske carske porodice Romanov sa Srbima i njihovo pokroviteljstvo nad srpskim jezikom, kulturom, i opstankom u različitim imperijama kroz vekove. Srpsko-ruske veze postoje od srednjeg veka, a posebno od vremena Ivana Groznog, kada je naslikana freska Svetog Simeona i Svetog Save u Arhangelskom Saboru Moskovskog Kremlja. Treba se podsetiti da ove veze svoj zamah dobijaju u vreme poslednjeg cara i prvog ruskog imperatora i reformatora, graditelja moderne ruske nacije, Petra Prvog, ili Petra Velikog.
Petar Veliki je jedan od najznačajnijih ličnosti ruske i svetske istorije, koji je Rusiji dao zamah moderne evropske države. Do njegovog vremena, Rusko carstvo je uglavnom smatrano feudalnim proizvođačem sirovina, drveta, koža i drugog, bez aktivnog pristupa svetskim morima i lukama, pod stalnom pretnjom moćnih suseda, Poljske, Turske i moćne Švedske koja je vladala Baltikom. Petar opštim reformama državne uprave, opremanjem i obučavanjem vojske, uspeva da proširi granice Ruske imperije, u ratu sa Turskom izađe na Crno more, i u dvadesetjednogodišnjem ratu pobedi Šveđane na Baltiku. Tada osniva svoju novu imperijalnu prestonicu Sankt Peterburg, kao evropski trgovački, vojni i umetnički centar. Rusija gradi svoju mornaricu i počinje doba njenog uzleta.
Takav imperator nije mogao da ostavi bez pažnje svoju slovensku braću Srbe koji su se nalazili podeljeni u dve velike carevine, Otomanskoj i Habzburškoj monarhiji. Rusija se tada smatrala pokroviteljkom i zaštitnicom srpskog naroda. Upravo Petar veliki šalje novac i pomoć za obnavljanje i gradnju manastira u Austrijskoj imperiji , posle velike seobe Srba. Prve bogoslužbene knjige i udžbenici stižu upravo iz Rusije, po njegovom nalogu. Srbi su ruskog cara gledali kao svog spasioca. Postojao je i portret Petra Velikog koji je donesen u 1821. godine u manastir Velika Remeta, i koji je poštovan kao svetinja. Danas se on čuva upravo u Ermitažu, i predstavlja simbol rusko-srpskih veza.
Mizej Ermitaž će upravo kroz izložbu u Beogradu istaći značaj naših odnosa, ali i doneti duh svetskog istorijskog i umetničkog nasleđa.
"Imamo trodnevni program muzeja Ermitaž. To nije samo izložba, to je događaj u okviru kojeg donosimo ceo Ermitaž, odnosno celo značenje koje ta reč ima, jer to je izuzetna kulturna institucija, deo ruske kulture, spomenik svetske kulture i prosvetni, arheološki i restauracioni centar", objašnjava Mihail Pjotrovski, direktor ove institucije za RT Balkan.
Po rečima Pjotrovskog, na izložbi će moći da se vide kopije originalnih carskih servisa za ručavanje i drugih eksponata, poput tepiha. Neće biti moguće doneti originale u ovom trenutku, ali će izložba biti izuzetna na svaki način, i muzej Ermitaž će prikazati različite aspekte svog rada.
Pjotrovski kaže da je sada u svetu veoma specifična situacija i da se "Rusija s jedne strane, nalazi u informacionoj blokadi, i veoma je važno gde nastupamo, kuda idemo, jer postoje mesta gde možemo da odemo, i gde ne želimo. Postoje mesta gde osećamo veliku potrebu da budemo prisutni i da razvijamo veze koje imamo. To se pre svega tiče Srbije".
Ermitaž kao institucija kulture od globalnog značaja koja je prisutna na svim meridijanima, pa tako učestvuje u restauraciji Palmire u Siriji, već je aktuelna u zajedničkom rusko-srpskom istraživanju muzeja i Univerziteta u Novom Sadu, koje se bavi poreklom Slovena.
"Vrše se istraživanja na manjim skeletima, ali je to za nas veoma važan zadatak, problem, koji je pri tome važan i za Srbiju. Za nas je baš to jedan od onih ključnih momenata za naše jedinstvo i zajedništvo našeg duhovnog života u toku mnogo ranijih godina".
Izbor dinastije Romanov, kao fokusa ove izložbe nije slučajan. Jedan od razloga je i ljubav Srba prema ovoj carskoj porodici, navodi naš sagovornik.
"To nije samo ljubav, to su davne veze Rusije i Srbije, a Romanovi su svemu tome odigrali veliku ulogu" istakao je Pjotrovski, i dodao: "Mi smo Ermitaž, carski Ermitaž, i uvek smo se tako zvali, i i u toku svih perioda smo čuvali sećanje na carsku rusku kulturu povezanu sa carskom porodicom".
Direktor Ermitaža pojašnjava da je nedavno u muzeju otvorena galerija posvećena Petru Velikom, gde je "prvi put svečano izložen, kako ga nazivamo, srpski portret Petra Velikog, koji su naslikali srpski umetnici. On je poznat u Srbiji, bio je u srpskom manastiru, od kog je dobijen. Donet je u Rusiju i čuva se u Ermitažu".
Govoreći o aktuelnim trendovima u svetskoj kulturi, Pjotrovski ističe da se tome treba suprotstaviti.
"Prvo treba razumeti da postoji kultura poništavanja, uopšte kultura prethodnih pokolenja, što smo činili i mi. Nekada smo i mi poništavali, rušili i obarali spomenike naših careva, a sada smo ih vratili. Ne treba zaboraviti da se spomenici vraćaju. To je opšta tendencija, ukidanja muzeja, prethodne kulture, ili evropske kulture epohe prosvetiteljstva. Zato treba razumeti da se tome usprotivi pažnjom prema sopstvenoj i svetskoj kulturi".
Veoma je bitno da se kulture razlikuju. "Društvo se razvija, države se razvijaju samo onda kad postoje razlike", podvlači. On dalje navodi da je jako dobro što se kulture razlikuju, i da one i treba da budu drugačije.
"Nijedna kultura ne treba da ukida drugu zato što je to svetska kultura, a sve kulture su deo svetskog nasleđa. Zato svaki čovek mora da se ponosi svojom kulturom, ali ta kultura ne pripada samo njemu, jer ako pripada samo njemu, onda on može da je uništi, i onda je ona beznačajna. Ona pripada čitavom svetu, i on se ponosi njome, i isto tako snosi odgovornost za očuvanje kako sopstvene, tako i drugih kultura".
U poslednje vreme je prisutna politizacija kulture, i na pitanje kako se sa tim boriti, kada čuvenim ličnostima naprasno menjaju naciju i poreklo, pa tako čuveni ruski slikar Ajvazovski postaje naprasno Ukrajinac, ili Tesla Amerikanac, direktor Ermitaža odgovara:
"Ne treba se boriti sa tim. Treba dobro razumeti, a ja mislim da svi Srbi odlično znaju ko je Tesla, to je svima jasno. Treba više otvoreno objašnjavati. Koliko vremena i gde je i u kom mestu živeo je isto pitnje kao sa Ajvazovskim. Smešno je raspravljati o Ajvazovskom, da li je on Jermenin, ili građanin Ruske imperije. Znamo da je živeo i u Istambulu, i na Krimu, u Teodosiji, koji je opet bio deo Ruske imperije. Ne treba se udubljivati u detalje...Mi znamo ko je Ajvazovski, i mi znamo ko je Tesla. Mi znamo svoje, i njima se ponosimo, tako i svi veliki ljudi pripadaju čitavom svetu".
Veliki ljudi pripadaju čitavom svetu, zaključuje, svima nama.
"I da, evo recimo Sikorski. On je iz Rusije, iz Ruske imperije. Sikorski je veliki američki inženjer, i tako dalje. I ako idemo dalje, i Čajkovski, i Rahmanjinov. Jednostavno treba ceniti velike ljude i razumeti da su oni upravo ono o čemu govorimo, sveopšte nasleđe. Takvim razumevanjem sveopšteg nasleđa, nećemo deliti, da li on pripada tebi ili meni".
Direktor ove institucije je istakao značaj dolaska Ermitaža u Beograd.
"Treba reći da su politički uslovi nekako uvek smetali da se mi pojavimo na Balkanu kao muzej. Ermitaž je muzej od globalnog značaja. Mi smo prisutni u svetu, na raznim mestima, i na različite načine. Sada smo došli na Balkan, a centar Balkana, za nas je Srbija", poručio je direktor muzeja za RT Balkan.