Rusija pamti žrtve Drugog svetskog rata i upozorava: Nacistička ideologija i dalje živi

Rusija na današnji dan obeležava početak Drugog svetskog rata koji naziva i Velikim otadžbinskim ratom (1941-1945), oslobodilačkim ratom naroda SSSR protiv fašističke Nemačke i njenih saveznika.

"Nacistička Nemačka je u zoru 22. juna 1941. godine bez objave rata napala Sovjetski Savez. Nemačka vojska napala je aerodrome, železnice, baze ratne mornarice, mesta stalnog razmeštaja vojske i mnoge gradove do dubine od 250-300 kilometara od državne granice", podsetilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju.

Najkrvaviji rat u istoriji trajao je 1.418 dana i okončan je 9. maja 1945. godine potpunim porazom zemalja fašističkog bloka.

Ukupni ljudski gubici SSSR tokom rata iznosili su 26,6 miliona ljudi. Od toga, oko 8,7 miliona stanovnika poginulo je na frontu, oko 7,4 miliona ljudi ubijeno je u planskom istrebljenju koje su nacisti sprovodili na okupiranim teritorijama, dok je više od 4,1 miliona građana stradalo je zbog surovih uslova okupacionog režima.

Na prinudni rad u Nemačku i susedne zemlje pod njenom okupacijom proterano je 5,27 miliona građana. Od tog broja, u otadžbinu se vratilo nešto manje od polovine, dok je 2,16 miliona ljudi stradalo i umrlo u zarobljeništvu.

"Nažalost, vreme je pokazalo da nacistička ideologija i dalje živi. U monstruoznim geopolitičkim eksperimentima, koji imaju za cilj obuzdavanje Rusije, ponovo se koristi nacistička ideologija. Danas njihov barjak nose kolaboracionisti koji su posle rata našli utočište na Zapadu, nacistički zločinci i njihovi mladi sledbenici", ukazalo je rusko MSP.

Pres služba Kremlja, saopštila je da će povodom obeležavanja 82. godišnjice od početka Velikog otadžbinskog rata, na Dan sećanja i tuge, ruski predsednik Vladimir Putin položiti cveće na spomenik Neznanog junaka kraj zidina Kremlja.

U okviru sveruske akcije "Sveća sećanja", Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je od čestice "Večne vatre" sa memorijalnog kompleksa Mamajev kurgan u Volgogradu, zapaljeno 1.418 sveća, po jedna sveća za svaki dan rata, pored zidina Glavnog hrama Oružanih snaga Rusije.

Portparolka ruskog MSP Marija Zaharova citirala je sovjetskog pisca Roberta Roždestvenskog koji je rekao: "Ovo ne treba mrtvima. Treba živima", govoreći o negovanju sećanja na pale vojnike i zločine nacističkog režima u Drugom svetskom ratu.

Volodin: Osvanuće ponovo 9. maj, dan pobede

Lekcije iz istorije nisu naučene, Zapad čeka neizbežan poraz, napisao je predsednik Državne Dume Vjačeslav Volodin na Telegramu.

"Vašington i Brisel treba da se sete da je posle 22. juna 1941. došao 9. maj 1945. – Dan pobede nad nacističkim zlim duhovima. Tako će biti i ovog puta", poručio je.

"Svet je danas ponovo suočen sa nacizmom. Krvavi kijevski režim ne okleva da javno govori o zločinačkim ciljevima rata koji su pokrenuli Vašington i Brisel – o genocidu nad stanovništvom naše zemlje, ubistvu maksimalnog broja ruskih građana", ocenio je ruski zvaničnik.

Ranije su šef ukrajinske obaveštajne službe Kiril Budanov i drugi ukrajinski zvaničnici doslovno i javno pozivali na "ubijanje Rusa uvek i svuda", podstičući rusofobiju i nasilje na etničkoj osnovi.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak je nekoliko puta dopustio sebi javne izlive mržnje prema Rusima. "Ukrajinci mrze Ruse, te ćemo vas goniti uvek i svuda", napisao je ranije na Tviteru.

"'Govor mržnje', uzvikuje Rusija histerično na vanrednoj sednici UN-a. Pa šta? Da, Ukrajina vas mrzi", priznao je savetnik Zelenskog i dalje dodao: "Da, gonićemo vas. Uvek i svuda. Sa vama nema o čemu da se priča".