Rusija
Dan sećanja i tuge: Početak najkrvavijeg rata u istoriji Rusije
Rusija 22. juna obeležava Dan sećanja i tuge – na današnji dan 1941. godine počeo je Veliki otadžbinski rat, koji je postao najrazorniji u istoriji zemlje
Dan sećanja i tuge 22. juna je godišnjica početka Velikog otadžbinskog rata. Na današnji dan u leto 1941. godine počeo je najkrvaviji i najstrašniji rat u istoriji, koji je bio glavni deo Drugog svetskog rata 1939-1945. Ovaj dan je jedan od najtragičnijih datuma u istoriji Rusije i svih naroda bivšeg Sovjetskog Saveza. Dan sećanja i tuge posvećen je vojnicima, partizanima, civilima, deci i unucima miliona heroja koji su dali svoje živote za pobedu i slobodu.
Rano ujutru 22. juna 1941. godine, bez objave rata, nacistička Nemačka je napala Sovjetski Savez. Tokom prvih sati rata Nemci su naneli jak udarac vojnim i strateškim objektima i mnogim gradovima. Tako je počeo Veliki otadžbinski rat, koji je trajao 1418 dana i noći, i u kome je SSSR izgubila 27 miliona ljudi, ali je uspeo da preživi, pobedi i podigne svoju zastavu nad Rajhstagom u Berlinu. U teškom krvavom ratu sovjetski narod je dao odlučujući doprinos oslobađanju naroda Evrope od fašističke dominacije i porazu nacističkih trupa.
Gubici SSSR-a iznosili su 40 odsto svih ljudskih gubitaka u Drugom svetskom ratu. Oko milion sovjetskih vojnika dalo je svoje živote u oslobađanju naroda Evrope. Prema zaključku Vanredne državne komisije za utvrđivanje i istraživanje zločina nacističkih okupatora, Nemci i njihovi saveznici su u potpunosti ili delimično uništili više od 1,7 hiljada gradova i naselja, više od 70 hiljada sela SSSR. Direktna materijalna šteta iznosila je 679 milijardi rubalja (u cenama iz 1941. godine).
Gubici SSSR-a iznosili su 40 odsto svih ljudskih gubitaka u Drugom svetskom ratu. Oko milion sovjetskih vojnika dalo je svoje živote u oslobađanju naroda Evrope. Prema zaključku Vanredne državne komisije za utvrđivanje i istraživanje zločina nacističkih okupatora, Nemci i njihovi saveznici su u potpunosti ili delimično uništili više od 1,7 hiljada gradova i naselja, više od 70 hiljada sela SSSR. Direktna materijalna šteta iznosila je 679 milijardi rubalja (u cenama iz 1941. godine).
Iako i dalje postoji mit da SSSR nije bio spreman za rat i da je napad na Sovjetski Savez bio iznenađenje za Kremlj, to nije istina, što potvrđuje i arhiva koju je objavila Federalna Služba Bezbednosti. Obaveštajne službe SSSR su znale da će Nemci napasti zemlju krajem juna 1941. godine, a dan pre početka rata maršal Sovjetskog Saveza Semjon Timošenko naredio je komandantima pograničnih okruga da dovedu trupe u punu borbenu gotovost. Do tada su Nemci doveli na granicu SSSR-a oko 5 miliona vojnika i oficira, oko 4,4 hiljade tenkova, 47,2 hiljade topova i minobacača, 4,4 hiljade borbenih aviona i 192 ratna broda.
Prvi udarac su primili vojnici na nemačko-sovjetskoj granici u Brestu. Nemci su smatrali da zauzimanje Belorusije neće oduzeti puno vremena i snage, međutim vojnici u Brestovskoj tvrđavi pružali su žestok otpor od 23. juna do 23. jula kada je tvrđava pala zbog iscrpljenosti sovjetskih vojnika i nestašice vode. Svi vojnici koji su branili Brestovsku tvrđavu su poginuli, ali su uspeli da unište 5 odsto snaga koje su učestvovale u invaziji na SSSR i poklonili Crvenoj Armiji dragoceno vreme.
Svake godine u četiri ujutru na teritoriji Brestovske tvrđave vrh Belorusije odaje počast vojnicima, koji su dali svoje živote za Otadžbinu.
Naredbom Prezidijuma Vrhovnog saveta Ruske Federacije od 13. jula 1992. godine, ovaj dan je proglašen Danom sećanja na branioce otadžbine. Nakon četiri godine, 8. juna 1996, ovaj dan postaje Dan sećanja i tuge.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 24. oktobra 2007. godine izmene i dopune zakona "O danima vojničke slave i spomen danima u Rusiji", nakon čega je na spisak nezaboravnih datuma uvršten 22. jun – Dan sećanja i tuge.
Ovaj dan u Rusiji nije samo običan datum u kalendaru. Svečano obeležavanje u mnogim regijama počinje u četiri sata ujutru, zastave se vijore na pola koplja, a televiziji i radiju, kao i kulturnim institucijama, savetuje se da ne održavaju nikakve zabavne programe i događaje. Predsednik Rusije takođe učestvuje u zvaničnim događajima i polaže venac kod spomenika neznanom junaku kod Kremlja.
Od 2009. godine na današnji dan se svake godine održava memorijalna akcija "Sveća sećanja". Svako od nas može minutom ćutanja odati počast poginulima, zapaliti sveću, položiti cveće na vojnom groblju ili spomeniku herojima Velikog Otadžbinskog rata.
Tokom sukoba, SSSR je izgubio 26,6 miliona ljudi. Među njima nisu samo vojna lica, već i obični ljudi, ratni zarobljenici, žrtve koncentracionih logora, kao i oni koji su stradali od granatiranja, bolesti i gladi.
Veliki otadžbinski rat trajao je 1418 dana i završio se 9. maja 1945. godine predajom nacističke Nemačke.
