"Sveti rat": Himna otpora nacistima nastala za jednu noć, u Kremlju puštana svaki dan posle zvona

Da za velika dela nije potrebno ništa osim inspiracije, i da su umetnici često mogli da naslute tok rata, pokazuju stihovi ruske patriotske pesme "Sveti rat", koja je postala svojevrsna himna Sovjetskog saveza.

Nacistička Nemačka 22. juna 1941. godine pokrenula je Operaciju Barbarosa – invaziju na Sovjetski Savez kojom je prekinut Hitlerov i Staljinov dogovor o nenapadanju i pokrenuta najveća akcija u dotadašnjoj istoriji ratovanja.

Najveća zemlja sveta podnela je najveću žrtvu pobedi nad nacizmom i carstvovanju slobode. Vesnikom velikog stradanja, ali i herojstva sovjetskog naroda poslužila je sada već čuvena pesma ruskog pesnika Vasilija Lebedeva-Kumača koja je postala simbol odbrane otadžbine i otpora fašizmu.

Nastala svega za jednu noć, između 22. i 23. juna, odmah posle prvih napada na SSSR, "sveta pesma" raširila se zemljom, nagoveštavajući veliki rat.

"Ustaj, velika zemljo,
 Ustaj u smrtni boj
 Sa mračnom fašističkom vojskom,
 Sa prokletom hordom!", glasili su prvi stihovi pesme.

Svega dva dana nakon što je napisana, pesmu su objavile novine "Izvestija" i "Crvena Zvezda".

Njen potencijal prepoznao je i kompozitor Aleksandar Aleksandrov, tadašnji rukovodilac ansambla Crvene armije, koji se našao pod snažnim utiskom nakon čitanja da je odmah seo za klavir i sutradan rekao svom kolektivu: "Učićemo novu pesmu – 'Sveti rat'".

Kako nije bilo vremena za štampanje, on je kredom brzo ispisao tekst ove pesme i note koje je sastavio, dok su muzičari brže-bolje ispisivali isto to u svoje sveske. Još jedan dan odvojio je za probu, da bi već uveče i svečano, na "Beloruskoj železničkoj stanici" u Moskvi, neki od prvih sovjetskih boraca bili ispraćeni na front pod taktovima nove himne.

"Neka bes plemeniti
 Proključa poput talasa!
 Vodi se narodni rat,
 Sveti rat!", zapevao je ansambl.

Na prve zvuke pesme, kako su to kasnije opisali oni koji su se našli na tom mestu, stihovi su obuzeli vojnike, koji kao da su znali da čekaju da ih voz odvede u bitku njihovih života. Usledila je tišina. Cela sala je utihnula. Vojnici su ustali i, kao da su čuli himnu, mirno stajali.

"Ne smeju crna krila
 Nad otadžbinom leteti,
 Polja njena prostrana
 Ne sme neprijatelj da gazi!

 Pružićemo otpor napadačima
 Svakakvih vatrenih ideja
 Nasilnicima, otimačima
 Mučiteljima ljudi!", pevali su muzičari.

Ali, čim je pesma završena, vojnici su zatražili da je čuju ponovo. A potom i još jednom. I onda još jednom. Pet puta zaredom taj dan marš se orio železničkom stanicom!

Ipak, sve do sredine oktobra iste godine, kada su Nemci zauzeli Kalugu i još neke druge gradove, pesma, koja je prvih dana rata predskazivala velike bitke, postala je deo svakodnevice. Sovjetsko rukovodstvo smatralo je da pesma govori o teškim bitkama, nadajući se da do njih, zapravo, i neće doći. Međutim, kada je već postalo jasno da se radi o velikom, "smrtnom boju", kao što to kaže i pesma, vlasti su promenile taktiku. Svako jutro, nakon otkucaja zvona u Kremlju, na radiju je puštana pesma "Sveti rat".

Kako je rat odmicao, pesma je postala još popularnija, a neretko se mogla čuti i na frontu, i to posebno tokom odbrambenih akcija. Čuveni maršal Georgij Žukov rekao je za nju da je to "besmrtna pesma", a umetnik Vladimir Visocki voleo je da kaže da mu je i omiljena.

Pesma je danas jedan od simbola ruske borbe protiv nacista i nezaobilazni deo svake Parade povodom Dana pobede 9. maja.