Moskva, Baku i Jerevan dogovorili su zajedničku izjavu o Nagorno-Karabahu, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin nakon razgovora sa liderima Azerbejdžana i Jermenije o potpisivanju dokumenta koji će činiti osnovu mirovnog sporazuma.
Prema njegovim rečima, sastanak sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom koji je održan u Sočiju bio je veoma koristan i stvorio je povoljnu atmosferu za buduće sporazume.
"Danas smo dogovorili zajedničku izjavu. Moram iskreno da kažem da nije sve dogovoreno, neke stvari su morale da se izbace iz teksta koji su prethodno pripremili stručnjaci", precizirao je Putin.
Ipak, kako je objasnio, to stvara uslove za dalje korake ka rešavanju situacije u celini.
Prema rečima ruskog predsednika, današnji razgovori u Sočiju su pokazali je dogovor moguć, jer su sve strane zainteresovane za normalizaciju odnosa. Putin je takođe napomenuo da će Moskva učiniti sve da se okonča sukob.
Lideri Republike Azerbejdžan i Republike Jermenije pozdravili su spremnost Ruske Federacije da nastavi da na svaki mogući način doprinese normalizaciji odnosa između Bakua i Jerevana, obezbeđuje stabilnost i prosperitet na jugu Kavkaza.
Pored regulisanja sukoba u Nagorno-Karabahu i jermensko-azerbejdžanske granice, na današnjem sastanku bilo je reči i o razvoju trgovinskih, ekonomskih i transportnih veza između tri države.
Istorija sukoba Jermenije i Azerbejdžana
Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona tokom oružanog sukoba koji je trajao od 1992. do 1994. godine. Od 1992. vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru OSCE Minsk grupe na čelu sa tri kopredsedavajuća – Rusijom, SAD i Francuskom.
Azerbejdžan insistira na očuvanju teritorijalnog integriteta, a Jermenija brani interese nepriznate Nagornokarabaške Republike koja nije uključena u pregovore.
Krajem septembra 2020. godine na teritoriji Nagorno-Karabaha su nastavljeni sukobi usled kojih je bilo civilnih žrtava. Uz posredovanje Moskve, Azerbejdžan i Jermenija su se dogovorili da obustave vatru i izvrše razmenu zarobljenika i tela stradalih.
Jerevan je Bakuu predao i oblasti Kalbadžar, Lačin i Agdam. Pored toga, ruski mirovnjaci su stacionirani u regionu.
Usled eskalacije sukoba u septembru u Nagorno-Karbahu, vlasti Jermenije su se obratile za pomoć Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti čiji su član.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije potpisali su 9. novembra 2020. zajedničku izjavu o potpunom prekidu neprijateljstava u zoni sukoba oko Nagorno-Karabaha.
Drugi susret tri lidera usledio je u Moskvi 11. januara 2021. godine. Na trilateralnom sastanku su predvideli deblokadu svih ekonomskih i transportnih komunikacija u zakavkaskom regionu. Tada je postignut i dogovor o formiranju radne grupe na nivou potpredsednika za rešavanje sukoba.
Treći trilateralni sastanak je organizovan u Sočiju 26. novembra 2021. godine. Putin, Alijev i Pašinjan su tom prilikom dogovorili dalje korake za povećanje nivoa stabilnosti i bezbednosti na azerbejdžansko-jermenskoj granici.