Tenk T-80BVM: Lovac na "leoparde"

Tokom proteklih nedelja, pripadnici Oružanih snaga Ruske Federacije uništili su i onesposobili veliku količinu vozila iz zemalja članica NATO, o čemu svedoče brojni video snimci. Jedan od njih posebno je interesantan, jer prikazuje uništavanje ukrajinskog oklopnog vozila, iz ugla nišandžije jednog od ruskih tenkova angažovanih na Zaporoškom frontu. Naime, na snimku se može videti kako uz pomoć termovizijske kamere i laserskog daljinometra, nišandžija tenka T-80 navodi tri protivoklopne rakete 9M119M "invar", od kojih dve pogađaju metu, čija termalna silueta ukazuje da je sasvim izvesno reč o "leopardu 2".

Sa druge strane, na osnovu korišćenih projektila i činjenice da termovizijska kamera pripada sistemu za upravljanje vatrom "sosna-u", može se zaključiti da su ruski tenkisti zapravo dejstvovali iz najnovije varijante tenka – T-80BVM.

Radi se o osnovnom borbenom tenku treće generacije, čiji je prototip prvi put prikazan tokom vežbe "Zapad 2017" i predstavlja nastavak razvoja varijatne T-80BV, odnosno T-80B. U operativnu upotrebu uveden je 2018. godine, nakon što je Ministarstvo odbrane RF potpisalo ugovor sa Omskim zavodom transportnog inženjeringa, o modernizaciji 62 tenka T-80 na nivo BVM.

Procenjuje se da je ruskoj vojsci do sada isporučeno 112 jedinica ovog vozila, a da će tokom 2023. godine biti isporučeno ukupno 153. Ovim potezima će se definitivno staviti tačka na spekulacije o povlačenju svih T-80 iz aktivne službe, zbog kako pojedini izvori navode "visoke cene održavanja".

Po svojim dimenzijama T-80BVM se ne razlikuje preterano od svojih prethodnika, pa tako njegova dužina sa topom iznosi 9,65 m, dužina trupa 7,01 m, širina 3,4 m, visina 2,22 m, a težina 46 tona. Raspored je sličan kao i kod većine tenkova sovjetske/ruske proizvodnje, pa se vozač nalazi u prednjem delu trupa, nišandžija i komandir u kupoli, tj. središnjem delu, a motor je smešten u zadnjem delu vozila.

Borbeni radijus ovog tenka sa unutrašnjim rezervoarom je 500 km ukoliko se kreće putevima, a poseduje mogućnost kretanja po nagibu do 60 stepeni i bočnom nagibu do 40 stepeni. Sposoban je za savladavanje vertikalnih prepreka visine do jednogmetra, rovova širine do 2,85 m, i vodenih prepreka dubine 1,2 m bez pripreme, 1,8 m sa pripremom, odnosno pet metara sa specijalnim paketom opreme.

"Leteći tenk" sa smanjenom potrošnjom goriva

Kao i svi ostali modeli tenkova iz porodice T-80, ne računajući ukrajinsku varijantu sa oznakom "UD", T-80BVM pokreće gasna turbina, ali pojačana verzija GTD-1250 TF sa 1.250 konjskih snaga, pa je odnos snage i težine 27,2 ks/t. U osnovi to je helikopterska pogonska jedinica, modifikovana za upotrebu na tenkovima, a glavne prednosti su kompaktnost, velika izlazna snaga i mogućnost pokretanja pri temepraturama od -40 stepeni, zbog čega se mogu koristi i u severnim delovima Rusije.

Još jedna prednost u odnosu na dizel motore koje koriste ruski tenkovi iz porodica T-72 i T-90, je mogućnost razvijanja brzine od 70 km/h na putevima, 45 km/h van puteva, ali i nešto veće brzine kretanja unazad od 10 km/h.

Odatle i potiče nadimak "leteći tenk" koji važi za sve varijante T-80, a zahvaljujući novom motoru ugrađenom na najsavremeniju modifikaciju iz ove porodice, ublažen je višedecenijski problem preterane potrošnje goriva.

T-80BVM ima ručni menjač sa pet stepeni prenosa za kretanje unapred i jednim za kretanje unazad, unutrašnji rezervoar kapaciteta 1.100 litara, uz opciju ugradnje spoljašnjeg od 750 litara. Dodatno, opremljen je pomoćnim agregatom namenjenim za napajanje svih ostalih sistema i podsistema vozila, dok je glavni motor isključen.

Sistem vešanja zasniva se na torzionoj šipci dizajniranoj da obezbedi "glatku" vožnju, jaku vuču i stabilnost pri nailasku na neravan teren. Vešanje se sastoji od šest pari prenosnih točkova, napravljenih od aluminijuma i gume, postavljenih na obe gusenice, pri čemu je svaki točak zakačen na torzionu šipku. Ovaj mehanizam uključuje zadnje i prednje lančanike, kao i više povratnih valjaka koji pomažu pri pokretanju gusenica.

Oklop i sistemi zaštite

Osnovni oklop T-80BVM nije modifikovan i sastoji se od mešavine čelika i kompozitnih materijala, kupola je livena, a trup tenka je iskošen u prednjem delu pod specifičnim uglom, čime se smanjuje probojnost.

Sa druge strane, dinamička zaštita je znatno unapređena, pa je umesto eksplozivno-reaktivnih ploča "kontakt-1", najnovija modifikacija tenka opremljena trećom generacijom oklopa ove vrste. Reč je o eksplozivno-reaktivnom oklopu "relikt", koji pruža zaštitu od tandem kumulativnih bojevih glava i smanjuje probojnu moć potaklibarnih projektila za oko 50%. Ploče "relikta" pokrivaju veći deo prednje strane kupole i trupa tenka, dok su bokovi, zajedno sa gornjom polovinom gusenica prekriveni tzv. "plaštom", sa umetnutim pločama dinamičkog oklopa, čime je obezbeđena dodatna zaštita trupa i vešanja.

Zadnja strana kupole i trupa, opremljena je rešetkastim oklopom, tj. "kavezom", a njegova osnovna namena je zaštita motora i drugih vitalnih delova vozila, od visoko-eksplozivnih fragmentirajućih granata i dejstva ručnih raketnih bacača.

Uz sve opisano, T-80BVM poseduje kompleks ABHO (atomsko-biološko-hemijska odbrana), uređaj za stvaranje dimne zavese sa osam punjenja (po četiri na oba boka) i sredstva za gašenje požara. Takođe, postoje indicije da će naredni tenkovi T-80, koji budu modernizovani na nivo BVM, imati ugrađen i sistem aktivne zaštite "arena-m". Ovaj sistem osposobljen je za neutralisanje pretnji različitih vrsta, pa čak i protivoklopnih vođenih raketa "džavelin" ili NLAV-a, koje metu udaraju odozgo.

Vatrena moć i borbena upotreba

Glavno naoružanje tenka T-80BVM je glatkocevni top 2A46M-4 sa stabilizatorima, u kalibru 125 mm, sa elevacijom od -5 do +14 stepeni, koji ima veći domet i precizniji je za 15-20 odsto od njegovih prethodnika. Top može koristiti: protivoklopnu municiju sa potklibarnim projektilom uključujući i najsavremenije "svinec 1" i "svinec 2", sa penetratorima napravljenim od volframa, odnosno osiromašenog uranijuma; i više vrsta kumulativne i visoko-eksplozivne fragmentirajuće municije.

Efektivni domet topa sa protivoklopnom municijom sa potklibarnim projektilom, se kreće između 2.000 i 3.000 metara danju i 2.000 i 2.600 metara prilikom gađanja u noćnim uslovima.

Kao što je već pomenuto na početku teksta, top ima mogućnost lansiranja protivtenkovske vođene rakete 9M119M "invar" sa tandem kumulativnom bojevom glavom, dometa četiri do pet kilometara, kojom se može dejstvovati i po helikopterima u niskom letu. "Invar" je opremljen poluautomatskim laserskim sistemom navođenja, što podrazumeva da nišandžija mora pratiti metu putem nišanske sprave i laserskog daljinometra, sve do udara rakete u cilj.

Tenk ima automatski punjač topa, smešten ispod komandira i nišandžije u kome se nalazi 28 od ukupno 45 granata. Maksimalna brzina paljbe je sedam projektila u minuti, a u slučaju kvara automatskog punjača, top može biti napunjen ručno.

T-80BVM je opremljen i sa dva mitraljeza: spregnuti u kalibru 7,62 mm sa 1.250 metaka, pozicioniran sa desne strane topa i kupolni "kord" u kalibru 12,7 mm sa 300 metaka, kojim upravlja komandir.

Osim savremene municije i topa, ugrađen je i novi sistem upravljanja vatrom "sosna-u" sa nišanskom spravom za dnevne uslove, termovizijom druge generacije i laserskim daljinomerom, čime je dodatno povećana preciznost i situaciona svesnost članova posade.

Vozač takođe poseduje sredstvo za osmatranje u noćnim uslovima, a komandir pored panoramskog perskopa ima pristup nišanskim sistemima i može preuzeti kontrolu nad topom. Jedina slabost u ovom segmentu je nedostatak zasebne termovizije i navigacionog digitalnog displeja za komandira.

Još jedan od noviteta je i moderni radio uređaj, koji pored interne, omogućava komunikaciju sa drugim oklopnim vozilima, kopnenim jedinicama i komandnim štabom.

Iako je Specijalna vojna operacija prvi oružani sukob u kome je korišćen, T-80BVM se pokazao kao vozilo sposobno za izvršavanje različitih misija. Tome u prilog svedoče brojni snimci dejstava ovog tenka po neprijateljskoj živoj sili, borbenim vozilima pešadije, ali i činjenica da je izašao kao pobednik prvog zabeleženog tenkovskog duela tokom SVO, u kom je uništio ukrajinski T-64BV.

Ineresantno je i to da konstruktori i posade na osnovu iskustava stečenih na ratištu, rade na unapređivanju pojedinih karakteristika vozila. Jedan od takvih primera je postavljanje kamuflažnog seta "nakidka", sa ciljem smanjivanja toplotnog odraza i upijanja radio talasa, čime se otežava uočavanje tenka. Pored toga na pojedinim primercima primećeno je i ugrađivanje dodatnih blokova eksplozivno-reaktivnog oklopa na mestima koja su se pokazala kao ranjive tačke, a nema sumnje da će sledeća proizvodna serija T-80BVM biti dodatno poboljšana.