Sergej Nariškin, direktor Spoljne obaveštajne službe Rusije, izvestio je krajem juna o jednočasovnom telefonskom razgovoru sa šefom CIA Vilijamom Bernsom, kako je rekao, "u toku kojeg smo razmenili mišljenja i diskutovali šta da radimo sa Ukrajinom".
"Da, zaista, razgovor je vođen krajem prošlog meseca. Povod za telefonski razgovor, od strane američkog kolege, po mom mišljenju je bio događaj od 24. juna", rekao je Nariškin za TASS.
Podsećamo, 24. juna je došlo do oružane pobune "Vagnera", koja je zaustavljena zahvaljujući pregovorima koje je, u dogovoru sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom vodio beloruski lider Aleksandar Lukašenko.
Na kraju je Prigožin pristao da ode u Belorusiju, dok je nekim od boraca koji nisu učestvovali u pobuni ponuđeno da potpišu ugovor sa Ministarstvom odbrane, a ostalim "vagnerovcima" obećano je da neće biti krivično gonjeni.
Neposredno pre početka pobune, rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je više od 20 ruskih dobrovoljačkih organizacija uključenih u sukob sa Ukrajinom potpisalo ugovore.
Nariškin je rekao da je ova tema bila više izgovor za Bernsa da bi razgovarao.
"Zato što je glavni deo konsultacija bio usmeren na razgovor o događajima oko Ukrajine. Razmišljali smo i debatovali šta da radimo u pogledu tog pitanja", izneo je on.
Prema rečima šefa Spoljne obaveštajne službe, razgovor je trajao "oko sat vremena".
Nariškin je rekao da bi uslovi za pregovore o Ukrajini još trebalo da sazru.
"Prirodno je da će pre ili kasnije biti mogući pregovori, jer svaki sukob, uključujući i oružani, završava se pregovorima, ali uslovi za njih još moraju da sazru", rekao je direktor Spoljno-obaveštajne službe.
U martu je Vilijam Berns tvrdio da će narednih šest meseci biti kritično za sukob u Ukrajini.
Sredinom novembra 2022. je objavljeno da se Berns sastao sa Nariškinom na razgovoru o pitanjima nuklearnih rizika.
U januaru 2023, šef je rekao da je moguć njegov novi sastanak sa američkim kolegom.
"Njujork tajms" je ranije preneo da je direktor CIA posle neuspele pobune grupe "Vagner" razgovarao sa šefom Spoljne obaveštajne službe Rusije Sergejem Nariškinom, kako bi ga uverio da SAD nisu imale nikakvu ulogu u organizovanju pobune.