MSP Rusije: Sporazum o žitu više ne važi, humanitarni koridori u Crnom moru prestaju da postoje

Povučene su bezbednosne garancije koje su bile date brodovima za prevoz ukrajinskih žitarice iz tri ukrajinske luke u Crnom moru, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova. 

Ovo saopštenje usledilo je nakon što je portparol Kremlja Dmitrij Peskov objavio "da sporazum o žitu od danas više nije na snazi".

Na snazi je ponovo takozvani "privremeni opasni režim" u severozapadnom delu Crnog mora, ukida se morski koridor, a raspušta se i zajednički koordinacioni centar u Istanbulu, dodalo je ministarstvo.

MSP dalje ističe da, od pet uslova koji su bili obećani Moskvi u okviru Sporazuma o žitu, od jula prošle godine pa do danas nije ispunjen ni jedan od njih.

Podsetimo, sve ono što je bilo obećano Moskvi trebalo je da olakša izvoz ruskog đubriva i prehrambenih proizvoda i dovede do ukidanja određenih sankcija koje su pravile probleme za Moskvu. Rusija je sa svoje strane ispunila sve ono na šta se obavezala u okviru sporazuma, zbog čega je mesecima unazad iskazivala nezadovoljstvo načinom na koji se sprovodi sporazum. S druge strane, žitarice koje su se izvozile iz Ukrajine u najmanjoj meri su odlazile u najsiromašnije zemlje, kojima je ono najviše i bilo potrebno i zbog kojih je sporazum u najvećoj meri i bio potpisan. Umesto njima, žitarice su odlazile bogatim zemljama. 

"U uslovima takve otvorene sabotaže, produžetak crnomorske inicijative, koja nije opravdala svoju humanitarnu svrhu, nema smisla. Crnomorska inicijativa prestaje da važi od 18. jula", poručuje Moskva i dodaje da "će Moskva biti spremna da razmotri obnavljanje sporazuma samo kada budu postignuti konkretni rezultati, a ne na osnovu obećanja" da će nešto biti učinjeno u budućnosti.

Ministarstvo danas podseća i na to da su vlasnici velikog dela ukrajinskog zemljišta na kojem se proizvode žitarice, zapravo, zapadne korporacije poput čuvenog "Monsanta", kompanije "Dupont" i "Kargil". Njima pripada više od 17 miliona hektara ukrajinske zemlje i oni imaju najviše koristi od ukrajinskog izvoza. 

"S druge strane, Evropljani kupuju ukrajinske žitarice po damping cenama, zatim te žitarice prerađuju u svojim fabrikama i od njih prave robu sa visokom dodatnom vrednošću koju dalje preprodaju. Zapadnjaci, naime, duplo zarađuju – i na prodaji i na preradi žita", objašnjavaju iz MSP-a Rusije.

Izvoz ukrajinskih prehrambenih proizvoda gotovo da je odmah počeo da opslužuje čisto komercijalne interese Kijeva i njegovih zapadnih pokrovitelja, i to vrlo dobro pokazuju brojke: od kako je crnomorska inicijativa stupila na snagu, više od 70 odsto izvezenih ukrajinskih žitarica otišlo je u zemlje sa visokim dohotkom. Najsiromašnijim zemljama poput Etiopije, Jemena, Avganistana, Sudana i Somalije otišlo je manje od tri odsto žitarica,navodi se u saopštenju.

Moskva podseća i da su se morski koridori više puta koristili nezakonito za napade na ruske pozicije, kao i da je rusko đubrivo koje je ostalo blokirano u evropskim lukama nezakonito bilo prisvojeno od strane tih evropskih zemalja, i na kraju u najvećoj meri i nije bilo poslato siromašnim zemljama, kako je to zahtevala ruska strana.

Ubrzo nakon što je Kremlj jutros saopštio da sporazum o žitu i zvanično prestaje da važi, cena pšenice porasla je za više od tri odsto.