Leteći fosil: Kako je bombarder na turboelisni pogon opstao u 21. veku i još seje strah

Tu-95 (po NATO klasifikaciji "medved" - "bear") je strateški bombarder podzvučne brzine i velikog doleta dizajniran i proizveden u kompaniji "Tupoljev", kao avion koji je po svojim tehničko-takičkim karakteristikama imao zadatak da nadmaši prototip prvog interkontinentalnog bombardera sovjetske proizvodnje Tu-85.

Prvi let "medveda" obavljen je 12. novembra 1952, a četiri godine kasnije ove letelice uvedene su u operatitvnu upotrebu sovjetskog ratnog vazduhoplovstva. U to vreme, Tu-95 bio je prvi i jedini avion Sovjetskog Saveza sposoban da, bez dopune goriva tokom leta, stigne do vazdušnog prostora Sjedinjenih Američkih Država.

Strateški raketonosac Tu-160: Beli labudovi – gospodari ruskog neba

Iako je nastao pre čak 70 godina, Tu-95 je i dalje u operativnoj upotrebi ruske vojske, što ga uz američki bombarder B-52 čini jednim od najdugovečnijih borbenih vazduhoplova današnjice.

Glavni razlog njihove duge upotrebe su veliki dolet i nosivost, a tokom proteklih decenija "medved" je unapređivan i modifikovan, pa je vremenom od konvencionalnog i nuklearnog bombardera pretvoren u strateškog raketonosca.

Do danas je dizajnirano ili proizvedeno više od 15 različitih verzija Tu-95 i nekoliko derivata aviona nastalih na njegovoj osnovi poput Tu-142, primarno namenjenog za protivpodmorničko ratovanje, zbog čega se nalazi u sastavu vazduhoplovnih snaga Ratne mornarice Ruske Federacije.

Upravo na osnovu konstrukcije Tu-142, nastala je verzija koja se danas nalazi u upotrebi Vazdušno-kosmičkih snaga, odnosno Tu-95MS (po NATO klasifikaciji "medved-h") i ona će biti glavni predmet ove analize.

Prvi let modernizovane varijante obavljen je u septembru 1979, a proizvodnja se odvijala od 1981. do 1992. godine u fabrici "Aviakor", sa sedištem u Samari.

Tu-95MS je strateški raketonosac osposobljen za nošenje i dejstvo krstarećim raketama po neprijateljskim ciljevima sa velike razdaljine, čak i pri ekstremnim vremenskim uslovima tokom dana i noći. Postoje dve podvrste ovog aviona, tj. Tu-95MS6 i Tu-95MS16, koje se razlikuju po kvantitetu naoružanja, o čemu će biti reči u nastavku teksta.

Dimenzije, pogon i posada "medveda-h"

Uz dužinu od 49,09 m, raspon krila od 50.04 m, visinu od 13,3 m, težinu praznog aviona i maksimalnu poletnu masu od 98,5 t, odnosno 185 t i nosivost od 20.000 kg, Tu-95MS je jedan od najvećih borbenih aviona današnjice. Čitava konstrukcija izrađena je od različitih metala, a dizajn ovog strateškog raketonosca prepoznatljiv je po krilima u skupljenom položaju, pod uglom od 35 stepeni. Na delovima trupa, krila i horizontalnog repa ugrađeni su sistemi grejanja, koji služe za sprečavanje smrzavanja i odleđivanje navedenih površina.

Pogonski sistem zasniva se na četiri turboelisna motora "kuznjecov" NK-12MP, opremljena sa po dva suprotno rotirajuća propelera, od kojih svaki ima četiri lopatice. Snaga pojedinačnog motora je 11.033 kilovata, što omogućava maksimalnu i brzinu krstarenja od 830 km/h, odnosno 710 km/h i brzinu penjanja od 10 m/s. Razlog zbog kog su se proizvođači još pedesetih godina, opredelili za ugradnju turboelisnih motora je činjenica da su rani modeli mlaznih motora sagorevali preveliku količinu goriva.

Upravo zahvaljujući turboelisnim motorima, Tu-95MS je sposoban da ostane satima u vazduhu bez dopune goriva i ostvari dolet i plafon leta od 10.500 km i borbeni radijus od 6.400 km. Visok kvalitet NK-12MP i aerodinamička konfiguracija aviona, omogućavaju da u slučaju onesposobljavanja ili kvara dva od četiri motora letelica nastavi svoju borbenu misiju.

Tu-95MS ima osam heremetički zatvorenih rezervoara u krilima (po četiri u svakom) i tri rezervoara u središnjem i zadnjem delu trupa, a ukupan kapacitet goriva je oko 87 t.

"Medeved" je opremljen i sondom za dopunjavanje goriva tokom leta, smeštenom u gornjem delu nosa, sa uređajem za svetlosnu signalizaciju u noćnim operacijama. Uz dopunu goriva borbeni radijus povećava se na 8.200 km, a u julu 2010. godine dva Tu-95MS postavili su rekord za svoju klasu, u domenu vremenskog trajanja leta.

Naime pomenute letelice provele su više od 43 sata u vazduhu, preletevši preko Atlantskog, Severnog ledenog i Tihog okeana i prešli više od 30.000 km, uz četiri dopune goriva tokom leta. Dodatno, u slučaju kvara pumpi, motori se mogu napojiti gorivom uz pomoć sile gravitacije.

Ovaj strateški raketonosac opremljen je hidraulički uvlačivim stajnim trapom, konstruisanim po principu tricikla, koji se sastoji od dve glavne noge sa po četiri točka i upravljive nosne noge sa dva točka. Gondole glavnih nogu pozicionirane su na zadnjim ivicama krila, a sve tri noge uvlače se unazad.

Posadu Tu-95MS čini šest, odnosno sedam ljudi u zavisnosti od potreba zadatka, i to: pilot i kopilot smešteni u kokpitu; zatim operater komunikacija i navigator (ujedno i operater naoružanja i sredstava samozaštite) smešteni na levoj, odnosno inženjer leta i posmatrač ili član posade za obuku (opcioni sedmi član) smešteni na desnoj strani prednjeg odeljka, iza pilotske kabine; i na kraju nišandžija, tj. operater topova, pozicioniran u zasebnom odeljku u repu aviona. Iako nema katapultirajuća sedišta, avion poseduje tri čamca za spasavanje sa padobranima koji se mogu koristiti u slučaju obaranja iznad vodenih površina.

Avionika i sistemi naoružanja

Strateški raketonosac je opremljen uređajem za astronavigaciju ANS-2009, kojim se određuju trenutne koordinate letelice, kao i inercijalnim navigacionim sistemom nove generacije BINS-SP-2M. Tu-95MS poseduje višenamenski radarski sistem sa pasivnom faznom rešetkom "obzor-ms", u sklopu kog su radar za osmatranje i identifikaciju ciljeva i nišanska sprava.

Ispod nosa i na pojedinim površinskim delovima trupa ugrađen je sistem upozoravanja na nadolazeće rakete Mak-UT sa senzorima za otkrivanje infracrvenog zračenja.

Radi odbrane od navođenih projektila, Tu-95MS je opremljen i uređajem SPS-160 za ometanje i udaljavanje raketa od samog aviona. Kompleks za elektronske protivmere "meteor-nm" sastoji se od upravljačkih računara i kućišta ugrađenih na spoljašnjim tačkama sa leve i desne strane nišandžijinog odeljka.

Dodatno, strateški raketonosac opremljen je dispenserima infracrvenih mamaca APP-50 i sistemom za otkrivanje i upozoravanje na radarsko zračenje SPO-32 "pastelj". Još jedan radar smešten je u zadnjem delu trupa, a njegova namena je pretraga, praćenje i nišanjenje repnim topovima po neprijateljskim letelicama u zadnjoj polusferi.

Glavno naoružanje Tu-95MS su krstareće rakete dugog dometa (2.500-3.000 km) H-55, koje pored konvencionalne, mogu nositi nuklearnu bojevu glavu jačine od 200 do 500 kilotona.

U zavisnosti od toga koliko raketa H-55 mogu nositi razlikujemo dve gorepomenute podvrste ovog aviona Tu-95MS16 i Tu-95MS6. Prva varijanta može biti naoružana sa ukupno 16 raketa, od kojih su šest smeštene u unutrašnjem rotirajućem lanseru, a ostalih 10 na četiri spoljne podvesne tačke. Sa druge strane, Tu-95MS6 poseduje mogućnost nošenja samo šest H-55 u unutrašnjem lanseru, dok su spoljne podvesne tačke uklonjene u skladu sa odrednicama START sporazuma.

Pored H-55, Tu-95MS može biti naoružan i savremenijim krstarećim raketama H-101 i H-102 dometa oko 3.000 km, kao i protivbrodskim H-SD (H-65) dometa 600 km.

Osim raketne komponente, ovi strateški bombarderi u repnom delu imaju dva dvocevna automatska topa GŠ-23 u kalibru 23 mm, od kojih svaki ispaljuje 2.400 metaka u minuti, a njihova primarna namena je odbrana letelice od pretnji iz vazduha. Procenjuje se da je tokom 2022. godine oko 60 aviona Tu-95MS, obe podvrste, bilo u operativnoj upotrebi ruskog ratnog vazduhoplovstva, dok se za obuku novih pilota i kopilota koristi 11 starijih modela Tu-95KU.

Borbena upotreba i dodatna modernizacija

Iako se radi o vazduhoplovima čije su prve verzije konstruisane pre 70 godina, sa izuzetno bučnim motorima i bez elemenata "stelt" tehnologije, ovi strateški raketonosci pokazali su se kao vrlo efikasne platforme. Glavni razlog je veliki borbeni radijus letelice i domet njihovog naoružanja, zbog čega je Tu-95MS sposoban da dejstvuje po ciljevima izvan zone neprijateljske PVO.

Prvo zvanično borbeno angažovanje modernizovanih "medveda", dogodilo se 17. novembra 2016. godine u Siriji, kada su upotrebom krstarećih raketa H-101 izvršili udare po položajima terorističkih grupa.

Ipak, intenzivnija upotreba Tu-95MS zabeležena je tokom Specijalne vojne operacije, u sklopu koje su sa drugim raketonoscima/bombarderima poput Tu-160 i Tu-22, u više navrata dejstvovali po kopnenim ciljevima ukrajinske vojske. Prema za sada nepotvrđenim informacijama, u tim misijama učestvovali su i dodatno modernizovani primerci poznati pod oznakom Tu-95MSM, što ne bi bio prvi put da Rusija testira letelicu u realnim borbenim uslovima pre uvođenja u operativnu upotrebu.

Reč je o najsavremenijoj modifikaciji, odnosno dodatno modernizovanim raketonoscima koji su prvi put leteli 22. avgusta 2020, dok je prvi ugovor o modernizaciji Tu-95MS na novi nivo potpisan 2021. godine. Nova verzija uključuje niz poboljšanja radi povećanja efikasnosti i pouzdanosti letelica. U domenu pogona, pretpostavlja se da će Tu-95MSM posedovati snažnije turboelisne motore NK-12MPM sa unapređenim propelerima, što će pozitivno uticati na nivo nosivosti i letne sposobnosti.

Procenjuje se da će nova varijanta imati mogućnost nošenja osam do deset raketa više od svog prethodnika na spoljnim podvesnim tačkama.

Paket modernizacije, pored navedenog uključuje i novi radarski sistem "novela-NV1.021" sa faznom rešetkom, ugradnju GLONASS-a (globalni navigacijski satelitski sistem), savremeni informacioni i sistem kontrole leta. Dodatno, ugrađen je i novi kompleks za elektronske protivmere "meteor-nm2", koji između ostalog može ometati neprijateljske radare bilo da su smešteni u letelicama ili na kopnu. Zahvaljujući opisanom procesu modernizacije, očekuje se da će strateški raketonosci Tu-95MS/MSM ostati u operativnoj upotrebi bar do 2040. godine.