Ekonomista: Sankcije protiv Rusije su propale

Ekonomija Rusije ponovo raste, plate rastu. Prema mišljenju ekonomiste i stručnjaka za Rusiju Vasilija Astrova sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, država i kompanije su se impresivnom brzinom prilagodile sukobu u Ukrajini i zapadnim sankcijama. Nije uspeo plan Zapada da sankcijama natera Putina da popusti.

U intervjuu za nemački "En-tv" Astrov kaže da ruska ekonomija pokazuje zaista impresivan razvoj.

"Posle blage recesije prošle godine, oporavila se i iznenađujuće brzo prilagodila sankcijama. Međutim, dinamika u različitim sektorima privrede je veoma različita", ističe on.

Na pitanje u kojim oblastima stvari idu dobro on kaže da je to u svim oblastima koje su direktno ili indirektno vezane za sukob.

"Nije samo proizvodnja oružja u punom jeku. Ruska tekstilna industrija, na primer, i proizvodnja hrane takođe imaju koristi. Sankcije su takođe izazvale efekte zamene. Roba koja se više ne može uvoziti sa Zapada zamenjuje se prvenstveno uvozom iz Kine i drugih zemalja, ali ponekad i domaćim proizvodima. Domaći turizam, na primer, cveta. Jer putovanje u Evropu, između ostalog, više nije moguće", rekao je Astrov.

Kada su u pitanju oblasti privrede u kojima postoje problem, Astrov kaže da tu pre svega izvoz nafte i gasa.

"Rusija sada svoju naftu uglavnom prodaje Aziji umesto Evropi, ali po nižim cenama. Teže je naći alternative za gas, jer se najveći deo izvozi gasovodima. Sve u svemu, Rusija je izgubila oko trećine svojih izvoznih prihoda, uglavnom zbog manjeg izvoza energije. Za državni budžet to znači pad poreskih prihoda iz ove oblasti za oko polovinu", objašnjava.

Na pitanje kako trgovinske sankcije funkcionišu van toga Astrov kaže da je to veoma različito.

"Deo robe široke potrošnje uvezene sa Zapada pre rata nastavljaju da ulaze u zemlju preko trećih zemalja. 'Ajfon', na primer, koji 'Epl' više ne prodaje direktno u Rusiji, kupuju ruske kompanije u drugim zemljama da bi ih potom preprodale u Rusiji – iako su ovi proizvodi naravno znatno skuplji", napominje.

"Ostala dobra se zamenjuju alternativnim proizvodima iz Kine, na primer. Ovo se može primetiti kod automobila. Ozbiljnije su sankcije za uvoz kapitalnih dobara. Komponente visoke tehnologije sa Zapada, na primer, za telekomunikacionu opremu, ne mogu uvek da se zamene kineskim proizvodima", ističe on.

Astrov smatra da verovatno postoji nekoliko aspekata koji su pogrešno procenjeni.

"S jedne strane, Zapad verovatno nije očekivao da većina zemalja neće podržati sankcije. Verovatno je bilo jasno da Kina neće učestvovati. Ali u slučaju Indije, Brazila i drugih zemalja u usponu, verovatno se nadao većoj saradnji", kaže on.
Podseća da i Turska koja je NATO članica ne učestvuje u sankcijama, već intenzivira trgovinu sa Rusijom.

"Pored toga, verovatno je slučaj da je prilagodljivost ruske privrede potcenjena u poređenju sa zemljama koje su bile pod sličnim sankcijama", naglašava.

Kako kaže, Rusija je jednostavno mnogo veća i ekonomski razvijenija od Irana, Venecuele ili Severne Koreje.

"Ruska ekonomija stoga ima više unutrašnjih izvora rasta i mogućnosti za diveryifikaciju. Ruska ekonomija se ne može porediti sa sovjetskom. Rusija je prava tržišna ekonomija", naglašava.

Ističe da, preduzetnički duh, posebno malih i srednjih preduzeća, omogućio je uspostavljanje alternativnih lanaca snabdevanja za mnoge sankcionisane lance snabdevanja relativno brzo.

"I na kraju, ali ne i manje važno, ruska država se priprema za moguće sankcije najkasnije od 2014. godine. Na primer, uložila je u valutne i finansijske rezerve i smanjila je dug", istakao je Astrov.

Prema njegovim rečima, budžetski deficit bi trebalo da zabrine rusku vladu.

"Rezerve, kao što je imovina ruskog državnog fonda, su ograničene. Država može da se zadužuje kod domaćih banaka, ali su kamate visoke, oko 11 odsto. Dugoročno, posle nekoliko godina, situacija će verovatno postati teža. Ali ni to ne znači da se može očekivati kolaps ruske ekonomije", dodaje.

On smatra da su sankcije "uglavnom propale".

"Jedina stvar koja je do sada zaista naudila Rusiji je evropski embargo na uvoz nafte. Ograničenja u isporuci određenih visokotehnoloških kapitalnih dobara takođe mogu dovesti do toga da Rusija dugoročno bude tehnološki zaostala. Ali to nije ni približno dovoljno da Putin popusti", zaključio je Astrov.