Poljanski: Ništa od Sporazuma o žitu, dok ne ispunite zahteve
Zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski podsetio je na sedam uslova koji moraju da budu ispunjeni kako bi se Rusija ponovo vratila u Sporazum o žitu, koji je prestao da bude na snazi 18. jula.
Prvi uslov, kako je rekao, je da se ukinu sankcije protiv izvoza ruskih žitarica i đubriva na svetsko tržište.
Drugi uslov - ukloniti sve prepreke koje stoje na putu ruskih banaka i finansijskih institucija čiji je rad neophodan za isporuku prehrambenih proizvoda i đubriva iz Rusije. Potrebno je što pre ponovo povezati ruske organizacije sa SVIFT sistemom, i Moskva zahteva konkretne rezultate, a ne obećanja, kako je rekao Poljanski.
Treći uslov je da se ponovo pokrene izvoz u Rusiju rezervnih delova i komponenti za poljoprivrednu industrijsku tehniku.
Četvrti uslov je rešavanje svih pitanja koja se tiču brodova koji prevoze rusku robu, osiguranja izvezenih namirnica i logistike u celini.
"Povećanje troškova koji se izdvajaju za isplatu brodova koji prevoze robu, rast troškova prilikom međunarodnog plaćanja i drugih transakcija doveo je do dvostrukog pada profita koji smo dobijali od izvoza", objasnio je Poljanski.
Peti uslov je da se obezbede svi potrebni uslovi za neometan izvoz ruskog đubriva i sirovina koji su potrebni za njihovu proizvodnju, a ovo spada i ponovno puštanje u rad cevovoda za amonijak Toljati-Odesa, koji su nedavno, podsetimo, u vazduh digli Ukrajinci.
Šesti uslov je da se u inostranstvu odblokira sva ruska imovina koja ima veze sa poljoprivredom.
I, na kraju, sedmi zahtev odnosi se na samu prirodu Sporazuma o žitu. Moskva traži da suština ovog dogovora ponovo bude humanitarnog karaktera, kao što je to inicijalno i bilo planirano u julu prošle godine, kada je sporazumi i bio potpisan.
Samo ukoliko svi ovi uslovi budu ispunjeni, Rusija će se vratiti u sporazum, podvukao je Poljanski.
Ruski diplomata je podsetio da je više od 70 odsto izvezenih ukrajinskih žitarica bilo poslato u bogate zemlje, kao i da su najveći deo zarade od tog izvoza imale zapadne korporacije poput "Monsanta" i kompanija "Dupont" i "Kargil", iz razloga što su one vlasnici velikog dela ukrajinskog zemljišta.
I rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije se oglasilo o ovom pitanju, a opširnije o tome pročitajte ovde.