Tokom proteklih nekoliko nedelja u sklopu nastupajuće ukrajinske ofanzive, zabeleženi su ogromni gubici napadača kako u ljudstvu, tako i u tehnici, koji su u velikoj meri uzrokovani dejstvom minsko-eksplozivnih sredstava. Inženjeri ruske vojske su postavili neprohodna minska polja ogromnih dimenzija na gotovo svim pravcima u Zaporoškom i južnom delu Donjeckog bojišta, a pored klasičnih metoda primenjena je i taktika daljinskog postavljanja mina uz pomoć kompleksa "zemledelie" (poljoprivreda).
Reč je o inženjerskom sistemu za daljinsko miniranje (ISDM), prvi put predstavljenom javnosti tokom međunarodnog vojno-tehničkog foruma "Armija 2016" i kasnije za vreme Parade pobede, 9. maja 2020. godine.
"Zemledelie" je razvio holding "Tehnodinamika", koji posluje u okviru državne korporacije "Rosteh", u operativnu upotrebu uvedena je 2021. godine i više puta je upotrebljavana tokom Specijalne vojne operacije.
Primarna namena sistema je defanzivna i uglavnom se upotrebljava za blokiranje i usporavanje neprijatelja, postavljanjem nekoliko minskih polja na pravcima napada. U slučaju ofanzivnih operacija koristi se za sprečavanje neprijateljskog povlačenja i/ili eventualno usmeravanje njegovih snaga u željenu zonu, radi njihovog uništavanja ili zarobljavanja.
Mobilna komponenta "zemledelie"
Po svom izgledu ISDM "zemledelie" podseća na višecevne raketne lansere kao što je BM-21 "grad", i sastoji se od kamiona na čijem podvozju su montirana dva višecevna lansera i kontrolona kabina za njihovo upravljanje. Takođe, za svako lansirno obezbeđeno je i pomoćno vozilo opremljeno hidrauličnim kranom, namenjeno za transport i dopunu dodatne municije.
Platforma koja služi kao nosač lansera je "kamazov" robusni višenamenski kamion 6560, sa pogonom 8h8, dizel motorom Kamaz-740.35-400 sa turbopunjačem snage 400 ks i automatskim menjačem ZF 6HP 602, nemačke proizvodnje. Radi se o jednom od najnaprednijih vozila pomenutog proizvođača, prvi put predstavljenog 2005. godine.
Njegova dužina je 10,3 m, širina 2,5 m, visina 3,27 m, dok nosivost iznosi oko 20.000 kilograma. Ovaj kamion poznat je po visokom stepenu mobilnosti van puteva, jer može savladavati nagib od 60%, bočni nagib od 40%, vertikalne prepreke visine do 0,6 m, rovove širine do 2 m i vodene prepreke dubine do 1,8 m. Maksimalna brzina na putu je 90 km/h, dok je maksimalni domet pri optimalnim brzinama oko 1.000 km.
Kada je u pitanju konkretno vozilo sistema "zemledelie", ono je opremljeno i uređajem za stvaranje dimne zavese sa po tri punjenja na bočnim stranama kontrolne kabine. Posadu ISDM-a čine tri čoveka i to: vozač, komandir vozila i nišandžija, odnosno operater lansera za daljinsko miniranje.
Nepregledna minska polja i savremeni elektronski sistemi
Najvažniju komponentu ovog revolucionarnog sistema za daljinsko miniranje predstavljaju dva višecevna lansera raketa u kalibru 122 mm, od kojih svaki ima 25 cevi raspoređenih u pet redova po pet. Rakete poseduju pogon na čvrsto gorivo i naoružane su protivtenkovskim ili protivpešadijskim minama, koje se "rasejavaju" prilikom napuštanja projektila.
Ovaj proces omogućava da jedno lansirno vozilo "zemledelie“", uz dopunu municije, minira područje površine nekoliko fudbalskih terena, za oko 10 minuta na dometima između pet i 15 kilometara, u zavisnosti od korišćenih mina. Na taj način se za vrlo kratko vreme, na željenoj lokaciji može napraviti gotovo neprohodna barijera sa sto ili više položenih mina, čak i u oblastima kojima inženjeri ne mogu prići. Sistem dopune zasniva se na kompletnoj zameni lansrinih cevi i traje svega nekoliko minuta.
Kompleks za daljinsko postavljanje mina opremljen je satelitskom navigacijom, računarom za upravljanje vatrom i stanicom za osmatranje meteoroloških uslova, čime se omogućava prilagođavanje parametara za dejstvo u realnom vremenu. Na taj način se osigurava željena trajektorija rakete uzimajući u obzir uticaj vremenskih prilika i obezbeđuje preciznost prilikom kasnijeg "rasejavanja" mina.
Specifična karakteristika ISDM "zemledelie" je i opcija programiranja, koja dozvoljava operateru naoružanja da prilagodi način dejstva minskih sredstava u zavisnosti od toga o kom cilju se radi (oklopna vozila ili živa sila), što u velikoj meri umanjuje potencijalne civilne žrtve. Sistem upravljanja vatrom na osnovu korišćene municije i odabranog cilja automatski izračunava parametre potrebne za uspešno dejstvo, a operater sam može odrediti veličinu i gustinu minskog polja.
Dodatno, kompleks za daljinsko postavljanje mina poseduje integrisane senzore za identifikaciju prijateljskih snaga, uz pomoć kojih se izbegava neželjeno dejstvo po prijateljskim vozilima ili trupama. Važno je istaći i činjenicu da pored podataka za lansiranje, ovaj sistem automatski postavlja parametre za samouništenje mina i generiše mapu minirane oblasti nakon izvršenog dejstva.
Sve informacije potom se prosleđuju višim komandnim nivoima, a u skladu sa drugim protokolom Ženevske konvencije svaka mina poseduje sopstveni mehanizam za samouništenje u skladu sa programiranim vremenom. Zbog toga minska polja koja poseje "zemledelie“" nisu trajna, već se nakon određenog vremena deaktiviraju automatski, bez potrebe za intervencijom vojnih inženjera. Ovo može biti od velike koristi, jer osim što minsko polje predstavlja barijeru, nakon određenog vremenskog perioda prijateljske trupe mogu izvršiti napad preko "minirane" oblasti i iznenaditi neprijateljske snage.
"Zemledelie" u Ukrajini
Prvo angažovanje sistema za daljinsko postavljanje mina zabeleženo je tokom Specijalne vojne operacije u decembru 2022. godine, a od tada su se u više navrata pojaviljivale fotografije i video snimci ovog kompleksa na frontu. Iako još uvek ne postoje pouzdane informacije o tome koje tačno mine "zemledelie" koristi, krajem marta 2023. godine primećeno je dejstvo dva lansirna vozila ovog sistema u Harkovskoj oblasti, gde su nedugo zatim pronađene mine POM-3 "medaljon".
Radi se o visoko-eksplozivnim fragmentirajućim protivpešadijskim minama, dizajniranim za lansiranje i "rasejavanje" iz vazduhoplovnih i kopnenih platformi za daljinsko miniranje. Nakon odvajanja od kontejnera tj. projektila, "medaljon" se spušta na tlo uz pomoć minijaturnog padobrana, a kada se nađe u odogvarajućem položaju izbacuje šipku sa seizmičkim senzorom i uranja u zemlju skoro celom visinom. POM-3 poseduje mehanizam za samouništenje nakon osam ili 24 časa, a u slučaju da sleti na tvrdu podlogu, mina se postavlja u uspravan položaj uz pomoć šest stopa sa oprugama.
Iako se koriste od decembra prošle godine, najznačajniji učinak sistema za daljinsko miniranje "zemledelie" zabeležen je tokom nastupajuće ukrajinske ofanzive.
Tome u prilog govori i izveštaj Ministarstva odbrane Velike Britanije objavljen četvrtog jula, u kome se između ostalog navodi da se ruske snage u velikoj meri oslanjaju na ISDM, radi suprotstavljanja ofanzivnim operacijama ukrajinskih oklopno-mehanizovanih jedinica na južnom bojištu.
Kao što je već pomenuto u analizama tekuće ofanzive, upravo zahvaljujući široko rasprostranjenim minskim poljima ukrajinska strana pretrpela je stravične gubitke u oklopnim vozilima svih vrsta. Uprkos tome što protivtenkovske mine ne mogu same uništiti teže platforme poput osnovnih borbenih tenkova kao što je "leopard 2", dovoljno je samo da ih imobilišu nakon čega artiljerija, dronovi kamikaze, helikopteri i protivtenkovske vođene rakete dovršavaju posao.
Zbog upotrebe protivpešadijskih mina, nova ukrajinska taktika koja se više oslanja na manje odrede žive sile nego na oklopna vozila, takođe nije urodila plodom jer su ruski inženjeri u kratkom roku minirali potencijalne rute kretanja neprijateljske pešadije. Dodatni problem za ukrajinsku stranu predstavlja i činjenica da čak i nakon manjih napredaka, Oružane snage Ruske Federacije mogu dejstvom ISDM "zemledelie" posejati nova minska polja i time sprečiti njihovo dalje kretanje ili ih zarobiti u željenoj zoni.
Upotrebom ovog naprednog kompleksa za daljinsko postavljanje mina, ruska strana je još jednom pokazala evolutivnu prirodu rata i postavila nov izazov vojsci Ukrajine, koja trenutno ne raspolaže odgovarajućim sredstvima za savladavanje istog.