Ruske pomorske vežbe u Baltičkom moru uništavaju fantazije o "NATO jezeru"

Početkom jula, tokom uglavnom besmislenog samita NATO-a u litvanskoj prestonici Vilnjusu, Severnoatlantska alijansa, koja danas predstavlja zaraćenu stranu, dala je niz "snažnih izjava" bez ikakvog sadržaja, piše geopolitički i vojni analitičar Drago Bosnić za portal "Info BRIKS".

Ovo se posebno odnosi na pompezno saopštenje NATO-a, prema kome kijevski režim neće morati da prolazi kroz MAP proces (Akcioni plan za članstvo), što, navodno, nacističkoj hunti u Kijevu obećava da će u skoro vreme postati punopravni član Alijanse.

Ostaje odredba o "pobeđivanju" Rusije, vojne supersile čiji strateški termonuklearni arsenal prevazilazi arsenal celokupnog NATO-a, a to zapravo čini kandidaturu Kijeva za članstvo nalik na lošu šalu.

Kada smo već kod toga, Alijansa je uništila još jednu svoju tvrdnju: onu da je Baltičko more pretvorila u "NATO jezero".

Amerikanci užasni u poznavanju geografije

Izgleda da su članice Alijanse, predvođene sa SAD, užasne u poznavanju geografije, što savršeno objašnjava kako su zaboravile na priobalna područja Rusije na Baltiku. Moskva je podsetila NATO da takve tvrdnje nisu ništa drugo već samoobmana i maštanje.

Rusija je 2. avgusta započela veliku, ranije planiranu pomorsku vežbu u Baltičkom moru, poznatu kao "Okeanski štit-2023", posle niza bliskih susreta sa brodovima NATO-a iznad Baltika i Crnog mora.

Inače, pomorske vežbe Moskve u ovim vodama su redovna pojava, a u poslednje vreme predstavljaju odgovor na ratoborne akcije i agresivno ponašanje Alijanse.

"Od 2. avgusta, u Baltičkom moru izvodi se pomorska vežba 'Okeanski štit 2023', pod komandom vrhovnog komandanta Ratne mornarice Nikolaja Jevmenova. Cilj vežbe je provera spremnosti pomorskih snaga radi zaštite nacionalnih interesa Ruske Federacije u ovom operativno važnom području", preneo je TASS, pozivajući se na zvanično saopštenje ruskog Ministarstva odbrane.

Takođe, Ministarstvo odbrane je navelo da u vežbama "učestvuje oko 6.000 ljudi, sa preko 30 ratnih brodova, uključujući i 20 pomoćnih plovila."

"Tokom vežbe biće uvežbavaće se zaštita morskih puteva, transport trupa i vojnog tereta, kao i odbrana morske obale", precizira se u saopštenju, i dodaje: "Ukupno je planirano više od 200 borbenih dejstava, uključujući i praktičnu upotrebu oružja. Posle vežbi, borbeni brodovi će se vratiti u svoje stalne pomorskih baze, a avioni na svoje matične aerodrome."

Ratoborni ekspanzionizam NATO-a

Treba napomenuti da su se čak i neki stručnjaci iz Evropske unije hvalisali terminom "NATO jezero". Sada su razočarani zbog ogromnog prisustva ruske mornarice. Nakon samita u Vilnjusu, "Politiko" je objavio prilično pretenciozan tekst, u kome je iznesena tvrdnja da je strateški značaj Rusije u regionu Baltičkog mora praktično završen.

Prema oceni ovog lista, samit NATO-a u Vilnjusu bio je prvi za Finsku, dok podrška Turske nastojanjima Švedske da se pridruži Severnoatlantskom savezu "utire put strateškom zaokretu u regionu kojim je nekad dominirala Moskva."

Treba napomenuti da Rusija nikad nije dominirala ovim područjem, već da ga je delila sa svim drugim zemljama koje dele pristup obalama Baltika, za razliku od NATO-a, koji očigledno ima za cilj da izoluje Moskvu.

"Politiko" citira i višu saradnicu u Evropskom savetu za spoljne odnose Ulrike Franke: "Švedska i Finska čine NATO mnogo geografski koherentnijim. Baltičko more postaje jezero NATO-a, što je, generalno, korisno, takođe i zbog povećanog značaja Arktika."

Prema priznanju "Politika", NATO je neprekidno povećavao svoju kontrolu nad Baltičkim morem - ključnom pomorskom kapijom za rusku flotu, koja ima baze u blizini Sankt Peterburga i u jako militarizovanoj enklavi Kalinjingrad.

Ratoborni ekspanzionizam NATO-a je tome najviše doprineo, posebno nakon što su se Poljska i tri bivše sovjetske baltičke države pridružile Alijansi 1999, odnosno 2004. godine, stavljajući veći deo južne obale Baltičkog mora pod kontrolu NATO-a.

Članstvo Finske i Švedske učvrstilo bi oblasti na severu, ograničavajući pristup Rusiji, navodi se u ovoj analizi, i dodaje da to znači značajno proširenje granice NATO-a sa Rusijom, kao i jačanje odbrane Severne Evrope, što "odvraćanje Rusije čini još kredibilnijim."

Moskva nije impresionirana ratobornošću Zapada

Zapravo, Moskva nije nimalo impresionirana ratobornim ponašanjem političkog Zapada.

"Izuzetno je važno da shvatimo da se ruska vojna infrastruktura nije pomerila ka zapadnoj Evropi, već su se stvari odvijale u suprotnom smeru", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući: "Svakako je žalosno što Evropljani ne uspevaju da shvate ovu grešku."

Obala Baltičkog mora je zaista veoma važna za Rusiju, posebno za njenu Kalinjingradsku oblast, koja se nalazi između Poljske i Litvanije.

Pošto "Politiko" priznaje da ulazak Švedske i Finske u NATO znači da će Alijansa povećati svoje prisustvo i na Arktiku, regionu koji je "strateški sve važniji i za Rusiju i za Kinu", jasno je da širenje NATO-a u ovoj oblasti nema ništa sa bezbednošću Stokholma ni Helsinkija.

Zapravo, reč je o strategiji takozvanog obuzdavanja Rusije i Kine. Ovo je još jedan dokaz da je ruska Specijalna vojna operacija bila strateški opravdana, zaključuje Bosnić, jer je to jedini način da se zaustavi puzeća agresija NATO-a, pre nego što zaista izazove termonuklearni obračun između Moskve i Vašingtona.