Više od polovine Rusa (56 odsto) smatra da sankcije uvedene Rusiji uopšte nisu uticale na njihov način života, pokazuju rezultati ankete Fondacije za javno mnjenje.
Prema rezultatima ankete, izrečene sankcije nisu imale mnogo jak uticaj na četvrtinu ispitanika - 25 odsto, 14 odsto ispitanih odgovorilo je da su ograničenja u velikoj meri uticala na njihov način života.
Većina učesnika ankete je istakla da osećaju uticaj sankcija na rast cena – 18 odsto, na nestašicu robe i usluga zbog povlačenja jednog broja kompanija iz Rusije - 7 odsto, probleme sa putovanjima u inostranstvo - 2 odsto i pad životnog standarda - 2 odsto.
Samo jedan odsto je odgovorilo da su nezaposlenost, otpuštanja i potreba za promenom posla posledica sankcija.
Većina učesnika ankete, 67 odsto smatra da bi sankcije u svakom slučaju bile uvedene, a da je Specijalna operacija samo izgovor.
Zapadne zemlje su, kako smatra 41 odsto ispitanika, uvođenjem sankcija računale na slabljenje Rusije na svetskoj sceni, 33 odsto smatra da su na ovaj način pokušali da potkopaju poverenje stanovništva u vlasti, a 28 odsto - da bi potčinili i prisvojili ruske resurse.
Premijer Rusije Mihail Mišustin rekao je ranije da su se, umesto da, kako je planirano, osakate rusku ekonomiju, višestruke runde antiruskih sankcija izjalovile.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov izjavio je ranije da su se sve zapadne restrikcije vratile kao bumerang.
"Sve njihove restrikcije vratile su im se kao bumerang. Zbog toga ove zemlje vode kratkovidu politiku uvodeći redovne pakete ograničenja i sankcija", kazao je Siluanov.
Prema rečima ministra finansija te zemlje, Rusija vodi nezavisnu politiku, pokušavajući da minimizira uticaj ograničenja koja se protiv nje uvode.
"Zato razvijamo svoju finansijsku nezavisnost suočeni sa strogim budžetom, budžetskim pravilima i ciljanom inflacijom", istakao je.
Naime, zapadne zemlje su pojačale sankcije Rusiji nakon početka Specijalne operacije, dok su mnoga ograničenja na snazi još od 2014. godine.