Višenamenski borbeni helikopteri Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije su u protekla dva meseca odigrali značajnu ulogu u zaustavljanju nastupajuće ukrajinske ofanzive, nanoseći neprijatelju višestruke gubitke.
Tokom napada iz vazduha kao najveća pretnja po živu silu i sredstva ratne tehnike ukrajinske vojske, pokazale su se vođene rakete lansirane sa letelica Ka-52 i Mi-28. Pored već dobro poznatih "vihora" i "ataka", zabeležena je i intenzivna upotreba najsavremenijih LMUR raketa, koje po svojim karakteristikama znatno odskaču od domaćih i stranih ekvivalenata.
LMUR (legkaя mnogocelevaя upravlяemaя raketa), odnosno "laka višenamenska vođena raketa" u prevodu sa ruskog jezika, poznata i po oznaci "izdeljije 305" je raketa vrste "vazduh-zemlja" namenjena za uništavanje širokog spektra stacioniranih i ciljeva u pokretu, danju i noću u svim vremenskim uslovima. Lansiranje se može izvršiti sa više različitih helikopterskih platformi uključujući dve modifikacije Mi-8, Mi-28 i Ka-52.
Razvoj rakete "izdeljije 305" započet je 2012. godine u "Konstruktorskom birou mašinstva" sa sedištem u gradu Kolomni, po zahtevu Federalne službe bezbednosti (FSB), a u isto vreme konstruisana je i slična raketa "izdeljije 79", ali je taj projekat nakon nekoliko godina otkazan.
Probna ispitivanja na helikopterima Mi-8MNP-2 sprovedena su tokom 2015. i 2016. godine kada je i pokrenuta serijska proizvodnja, a raketa je prvi put predstavljena javnosti prilikom vojno-tehničkog foruma "Armija 2021".
U međuvremenu se pored FSB, za LMUR zainteresovalo i ratno vazduhoplovstvo, pa je nakon dodatnih testiranja i evaluacije "izdeljije 305" uvedeno u operativnu upotrebu oružanih snaga u jesen 2022. godine.
Dizajn i letne karateristike
Raketa ima standardno cilindrično telo, sa prozirnim nosem u kome je smešteni sistem za navođenje, o čemu će biti reči u nastavku teksta. Na prednjem i zadnjem delu nalaze se dva para preklapajućih krila, tj. stabilizatora u obliku slova "H", pri čemu je zadnji par veći i između ostalog služi za smeštanje uređaja za prenos podataka. Dužina čitave rakete je skoro dva metra, prečnik 200 milimetara, a težina 105 kilograma.
Većinu unutrašnjeg prostora zauzima motor na čvrsto gorivo, koji omogućava maksimalnu brzinu kretanja LMUR-a od oko 230 m/s (828 km/h) i domet od 14,5 km. U zavisnosti od visine lansiranja, raketa može leteti u visinskom rasponu od 100 do 600 metara, dok se u poslednjoj fazi naglo obrušava na odabrani cilj. Opisana kombinacija male visine leta i velike brzine kretanja "izdeljija 305" u velikoj meri otežava njihovo obaranje.
Dodatno, mogućnost lansiranja sa udaljenosti većoj od 14 kilometara gotovo obesmišljava pokušaj da se sistemima poput "stingera" (domet osam kilometara) i "geparda" (domet 5,5 km) obore helikopteri, nosači ovih raketa.
Zbog visoko-eksplozivne bojeve glave težine 25 kg, primarne mete LMUR-a nisu teško oklopljeni ciljevi poput osnovnih borbenih tenkova, već živa sila, oklopni transporteri, borbena vozila pešadije, samohodni artiljerijski i sistemi PVO, kao i utvrđeni položaji neprijatelja. Uz sve navedeno, važno je istaći da su ove rakete komplementarne sa drugim sistemima naoružanja, vođenim i nevođenim, pa se često koriste u kombinaciji sa njima.
Sistem za navođenje
Kao što je već pomenuto, sistem za navođenje smešten je u nosu rakete i sastoji se od uređaja za kombinovano inercijalno-satelitsko navođenje, termovizijske kamere sa tragačem i dvosmernog komunikacionog kanala za upravljanje u realnom vremenu i ručno navođenje. Ovakav sistem omogućava različite načine navođenja na cilj, uključujući i "ispali i zaboravi", što "izdeljije 305" čini prvom raketom ruske proizvodnje u toj klasi sa takvom opcijom.
Navedeni režim paljbe podrazumeva da pre lansiranja operater obeleži cilj i zatim lansira LMUR koja se isključivo oslanja na satelitsku navigaciju i sopstveni tragač. Iako u određenoj meri umanjuje maksimalan domet, usled ograničenih sposobnosti tragača, ova opcija znatno olakšava posao članovima posade.
Naime, prilikom upotrebe drugih raketa kao što je npr. "vihor", operater sve vreme mora laserom označavati odabrani cilj do momenta udara. Stoga ukoliko dođe do neprijateljskog napada na helikopter i posledičnog manevrisanja, navođenje automatski prestaje jer se laserski snop uklanja sa cilja. Upravo tu leži ključna prednost režima "ispali i zaboravi" jer je obaveza operatera samo da lansira raketu, posle čega pilot može udaljiti letelicu na bezbedno odstojanje.
Sa druge strane, ako dođe do situacije u kojoj nisu poznate tačne koordinate protivničke mete ili se ona nalazi izvan vidokruga pilota, odnosno operatera, "izdeljije 305" se kombinacijom inercijalne i satelitske navigacije lansira u označeni prostor. Nakon toga, operater preuzima kontrolu i putem uređaja za komunikaciju sa raketom "AS-BPLA" i termovizijske kamere oktriva cilj i navodi je do udara. U ovom režimu kombinovanog vođenja moguće je ostvariti domet od 14,5 km, a operater ima opciju preusmeravanja projektila sa jedne na drugu metu u toku leta.
Koji helikopteri mogu nositi "izdeljije 305"?
Postoje dva nosača/lansera za upotrebu LMUR, koji se montiraju na spoljnim podvesnim tačkama helikoptera i to: APU-305 i APU-L. Nosači su opremljeni kontektorima za povezivanje rakete i avionike letelice, kao i preklapajućom poklopcem za zaštitu nosnog dela, pre lansiranja. Jedina suštinska razlika dva lansera ogleda se u činjenici da APU-L ima kapacitet za dve, a APU-305 samo za jednu raketu.
Prve letelice naoružane "izdeljijem 305" bile su duboko modernizovane varijante helikoptera Mi-8: Mi-8MNP-2 konstruisan za potrebe FSB, na kome su i sprovedena prva ispitivanja rakete; i Mi-8AMTŠ-VN osposobljen za desantne operacije i potrebe "specnaza". Ove platforme mogu nositi do četiri gorepomenuta lansera, sa ukupno šest do osam raketa, na spoljnim podvesnim tačkama.
U oba slučaja za ostvarivanje kompatibilnosti sa LMUR bila je neophodna ugradnja niza uređaja i podsistema poput: optoelektronskog sistema sa laserskim daljinomerom, dnevnom i noćnom kamerom, kao i antenom za dvosmernu komunikaciju smeštenih u dnu prednjeg dela trupa; i novog sistema upravljanja vatrom u kabini uz AS-BPLA.
Druge dve platforme osposobljene za upotrebu "izdeljija 305" su Mi-28NM i Ka-52M, međutim kod ovih helikoptera nije bila potrebna nikakva modifikacija optoelektronskih i radarskih sistema. Otkrivanje, klasifikacija i navođenje na cilj obavljaju se putem već postojećih uređaja, među kojima je i AS-BPLA, pa je jedina novina ugradnja lansera APU-305, odnosno APU-L. Maksimalan kapacitet raketa je u oba slučaja osam, a glavna prednost je što zahvaljujući naprednijim radarima i optoelektronskim aparatima piloti i operateri Mi-28NM i Ka-52M mogu otkrivati i pratiti ciljeve na razdaljinama većim od dometa samog LMUR-a.
Varijante i dosadašnja borbena upotreba
Osim standardne serijske verzije "izdeljije 305", postoji ili je postojalo još četiri varijante ovih raketa i to: gorepomenuta "izdeljije 79", koja je takođe svojevremeno nosila oznaku LMUR, ali nikada nije testirana zbog nedostatka adekvatnog lansera, pa je projekat njihovog razvoja otkazan; "izdeljije 305-UL" varijanta za obučavanje, sa manjim krilima i bez bojeve glave; "izdeljije 305E" izvozna varijanta; i "izdeljije 306" o kojoj trenutno nema pouzdanih informacija, a pretpostavlja se da je naoružana kumulativnom bojevom glavom.
Rakete "izdeljije 305" prvi put su korišćene u Sirijskom građanskom ratu, gde je zapravo obavljeno testiranje u realnim borbenim uslovima. Zbog odličnih rezultata ostvarenih prilikom udara po položajima terorističkih grupa i organizacija, LMUR je dobio preporuku za zvanično uvođenje u operativnu upotrebu ratnog vazduhoplovstva.
Naravno, intenzivnija upotreba zabeležena je tokom Specijalne vojne operacije i to od samog početka tj. februara i marta 2022. godine, kada su redovno objavljivani snimci njihovog dejstva po sredstvima ratne tehnike ukrajinskih snaga.
Veliki deo video materijala prikazuje ne samo uništavanje protivničkih meta, već i proces navođenja rakete i to iz ugla operatera, zabeležen uz pomoć termovizijske kamere. Upravo ovi snimci svedoče o preciznosti i efikasnosti LMUR-a prilikom dejstva po širokom spektru ciljeva, od oklopnih vozila sve do utvrđenih položaja i građevina u kojima je pozicionirana živa sila neprijatelja. Ukoliko zaista dođe do razvoja verzije sa kumulativnom bojevom glavom, nema sumnje da će se na meti "izdeljija" naći i osnovni borbeni tenkovi ukrajinske vojske, što će dodatno poboljšati njihov borbeni učinak.