Vodeći istraživač na Institutu za svemirska istraživanja Natan Ejsmont obelodanio je da orbita u kojoj se nalazila "Luna 25" ne omogućava fotografisanje modula za sletanje američke svemirske letelice Apolo, koji je neka vrsta potvrde sletanja američkih astronauta na Mesec.
Pretpostavka ruskog naučnika je da uređaj uopšte i nije imao takav zadatak.
"Bilo bi moguće izabrati orbitu, tako da se to može fotografisati, ali naravno, ona nije bila izabrana na taj način, već tako da stanica sleti tamo gde treba. To je bio glavni zadatak. U principu, to je moguće", rekao je on za RIA Novosti.
Pristalice "mesečeve zavere" smatraju da nije bilo ekspedicija sa ljudskom posadom na Mesec.
Tako su 2009. godine, povodom 40. godišnjice sletanja čoveka na Mesec, objavljene fotografije visoke rezolucije sa "Lunar rekonesans orbiter" , odnosno Orbitalnog istraživača Meseca, robotske letelice agencije NASA koja je bila u polarnoj orbiti oko Meseca na visini od 50 kilometara, odakle se vrši mapiranje površine Zemljinog prirodnog satelita.
Ti snimci jasno pokazuju ne samo module za sletanje i delove opreme koje su ostavile ekspedicije na površini Meseca, već i tragove lunarnog automobila, kao i samih astronauta.
Nova verzija ruske rakete Sojuz 2.1b, sa prvom domaćom lunarnom stanicom u skoro 50 godina lansirana je sa kosmodroma Vostočni u 02:11 po moskovskom vremenu 11. avgusta. Glavni cilj misije je ispitivanje mesečevog tla na prisustvo leda.
Automatska stanica "Luna 25" stvorena je u Istraživačko-proizvodnom udruženju Lavočkin. To je trebalo da bude prva svemirska letelica koja će lagano sleteti u oblast južnog pola Meseca, gde preovlađuje složen teren. Očekivalo se da će se to dogoditi 21. avgusta. ali je danas najverovatnije došlo do sudara i njenog kraha.
U četvrtak je Luna 25 snimila prve slike daleke strane Meseca televizijskim kamerama kompleksa STS-L.
"Roskosmos" je izvestio da je na međuplanetarnoj automatskoj stanici došlo do vanredne situacije.