Istorija rusofobije: "Od Džingis Kana sa telegrafom" do šefa EU diplomatije Žozepa Borelja

Za razliku od Pekinga, Moskva nije "pravi geopolitički igrač", izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, u intervjuu za španski list "Pais", koji je objavljen u subotu. Kako piše Konstantin Dušenko, ruski kulturolog i istoričar za "Raša in global afers", a potom i za RT internešenel, prema Borelju, Rusija je ekonomski slaba.

Ipak, čak i takva slaba Rusija predstavlja ozbiljni pretnju po bezbednost EU.

"Rusija je ekonomski patuljak, ali ipak je ona benzinska pumpa sa atomskom bombom", rekao je Borelj.

Ova metafora je duboko ukorenjena u starijim kulturnim slojevima, primećuje Dušenko. Iako najviši diplomata EU to izgleda ne zna, slični izrazi se već dugo vremena koriste protiv Rusije.

Slična je uvreda kojom se SSSR definiše kao "Gornja Volta sa projektilima" i koja se naširoko se koristila osamdesetih godina prošlog veka. To se kasnije pretvorilo u "benzinsku pumpu sa nuklearnim oružjem", koja verovatno potiče od pokojnog američkog senatora Džona Mekejna.

U ovakvim formulacijama prvi deo simbolizuje nešto što se smatra necivilizovanim i posve stranim zapadnim vrednostima, drugi deo su dostignuća zapadne civilizacije, pre svega na vojnom planu.

Od Džingis kana sa telegrafom do Džingis kana sa atomskom bombom

U 21. veku često se raspravljalo o poreklu ovih fraza. Ona iza sebe ima istoriju dugu više od jednog i po veka.

Zapravo, postoje četiri varijacije ove metafore: Džingis Kan sa telegrafom, Džingis Kan sa atomskom bombom, Kongo sa projektilima i Gornja Volta sa projektilima.

Izraz pripada ruskom filozofu Aleksadru Hercenu, koji je, u oktobru 1857. godine napisao otvoreno pismo upućeno imperatoru Aleksandru Drugom. Hercen je tada osporio formulu pesnika Aleksandra Puškina: "Vlada je jedini Evropljanin u Rusiji". On je pisao o "Džingis-kanu sa telegrafima, parobrodima, železnicom..."

Metafora "Džingis kan sa telegrafom" ušla je u javnu svest mnogo kasnije, krajem 19. veka, a u tome je odlučujuću ulogu odigrao veliki ruski pisac Lav Tolstoj, koji je 31. jula 1890. pisao filozofu Borisu Čičerinu: "Nije bez razloga Hercen govorio o tome da bi Džingis kan bio zastrašujući sa telegrafima, sa železnicom, sa novinarstvom. Upravo to se desilo u našoj zemlji."

Tolstoj je ovu ideju razvijao i dalje: "Vlade u našem vremenu – sve vlade, kako despotske, tako i najliberalnije – postale su ono što je Hercen tako umesno nazvao Džingis-kan sa telegrafima: puka organizacija nasilja, u kojoj nema ništa osim najgrublje samovolje, a koje koriste sva sredstva koja je nauka razvila za društvenu miroljubivu delatnost slobodnih i ravnopravnih ljudi."

"Džingis kan sa telegrafom" je jedan od naslova Tolstojevog članka "Vreme je da se razume", koji je objavljen 1910. i preveden je na glavne evropske jezike. Zajedno sa raspravom ,"Carstvo Božje u nama", on je predstavio Hercenovu metaforu zapadnim čitaocima.

Ko su varvari opremljeni najmodernijim tehnologijama

Ali, Tolstojev "Džingis kan sa telegrafom" nije samo definicija ruske vlade, već i moderne države uopšte. U revolucionarnoj štampi, a zatim i u postrevolucionarnoj sovjetskoj štampi, ova metafora se obično primenjivala na autokratsku Rusiju.

U postrevolucionarnoj emigrantskoj štampi, Hercenove reči su korištene i da opišu  boljševičku Rusiju.

Međutim, ideolog nacional-boljševizma Nikolaj Ustrajalov daje važnu kvalifikaciju: "Ne može se reći da se stara kultura srušila odjednom i potpuno. Ne može se reći ni da je onaj `Džingis kan sa telegrafom` neki nov element."

Godine 1941, ista metafora se koristila u sovjetskoj štampi protiv nacističke države: "Hercen je jednom sa užasom spekulisao o mogućem pojavljivanju ’Džingis-kana sa telegrafom‘, o nadolazećim varvarima opremljenim naprednom tehnologijom. Ali niko, pa ni najmračnija mašta ljudi iz 19. veka, nije mogla da zamisli šta će se dogoditi u 20. veku, kada su fašistički nasilnici počeli da realizuju planove za porobljavanje čovečanstva i iskorenjivanje kulture."

Univerzalno obeležje moderne države

Posle Drugog svetskog rata, filozof Simon Frank modernizovao je ovu metaforu, dodajući atomsku bombu: "Pre sto godina, pronicljivi ruski mislilac Aleksandar Hercen predvideo je invaziju ’Džingis kana sa telegrafom‘. Ovo paradoksalno predviđanje se ostvarilo u razmerama koje Hercen nije mogao da predvidi. Novi Džingis kan, rođen u samom srcu Evrope… sada preti da zbriše čovečanstvo sa lica zemlje atomskim bombama."

Frank koristi metaforu u duhu Tolstoja, kao univerzalnu karakteristiku moderne države, oslobođene svih normi ljudskog morala.

Pet godina kasnije objavljen je članak publiciste Paula Berlina, pod naslovom "Džingis kan sa hidrogenskom bombom". Autor u njemu prati istorijsku sudbinu ruskog komunizma, sve do vremena mongolske vladavine, ne zaustavljajući se ni na tvrdnji da je "Džingis kan uveo komunizam, koji je bio još gori od sovjetskog. Oba sistema su izgrađena na uspešnom ovladavanju najnovijim tehnologijama, uključujući, pre svega, tehnologiju istrebljenja."

Od kasnih 1960-ih, Hercenova metafora je primenjivana u sovjetskoj štampi za zapadne protivnike SSSR-a: "Džingis kan, naoružan hidrogenskom bombom, više nije fantazija, nije fikcija romanopisca, već stvarnost sa kojom se mora računati, kako se jednog dana ne bismo našli u položaju čovečanstva koje priznaje prednosti daždevnjaka."

U članku iz 1971. o trci u naoružanju u svemiru, Hercenova upozorenja su preusmerena u skladu sa potrebama sovjetske propagande:

"Hercena je mučila misao o sudbini čovečanstva i sudbini nauke, koja je pala pod vlast kolonijalne pljačke i vojnih avantura. Bilo bi to, pisao je Hercen, "nešto poput Džingis kana sa telegrafima, parobrodima, železnicom…"

"Danas sve to izgleda kao dečja igra. Danas rakete lete na Veneru i Mars, a savremeni Džingis kani poseduju ne samo telegrafe, već i televizijske instalacije, lasere, kompjutere i mnoge druge stvari", piše u ovom članku.

"Drugost" Rusije u odnosu na Zapad

Takva poređenja često su pravljena i tokom Hladnog rata u zapadnoj štampi, ac olakšana su činjenicom da je Džingis kan dugo bio sinonim za "žutu opasnost".

Sledeća transformacija metafore dogodila se u Francuskoj, gde se, umesto imena Džingis kana, kao simbol varvarstva pojavljuje afrička zemlja Kongo.

Pojava Konga u ovoj formuli teško da je slučajna: 70-ih je Kongo pokušao da izgradi socijalizam po sovjetskom modelu. U septembru 1973, formula "Rusija je Kongo sa raketama" pojavila se u naslovu nemačkog "Cajta".

Godinu dana kasnije, Bondi, švajcarski novinar, pisac i prevodilac,ovu je formulu povezao sa Hercenovom metaforom. Govoreći za američki državni medij "Radio Slobodna Evropa" o izgledima za detanta on je rekao:

"Moglo bi se reći da sa usložnjavanjem sistema u Rusiji ubrzavate njegovo propadanje, jer visokokvalifikovani Rusi neće tolerisati totalitarizam. Uopšte nisam u to ubeđen. Jednostavna i otrežnjujuća činjenica je da su naši odnosi sa Rusijom drugačiji od onih sa bilo kojom drugom zemljom, a to je zbog istorijske, kulturne i političke `drugosti` Sovjetskog Saveza", podvukao je Bondi.

Pjer Kurade, bivši urednik francuskog komunističkog lista "Humanite", opisao je Sovjetski Savez kao "Kongo sa raketama", ponavljajući strahove Aleksandra Hercena.

Od 90-ih godina koristi se i obrazac "Gornja Volta sa projektilima". Zamena Konga sa Gornjom Voltom, malom i siromašnom afričkom zemljom, gotovo nevidljivom na mapama sveta, naglašava paradoksalnu prirodu metafore.

Prvo poznato spominjanje "Gornje Volte sa projektilima" datira iz jeseni 1983. Važno je napomenuti da je jedna od centralnih tema u štampi tada bio sukob zbog južnokorejskog civilnog aviona koga je, kod ostrva Sahalin, oborila sovjetska raketa.

Gomila prljavih ljudi koji se pretvaraju da su velesila

Očigledno, zapadni novinari ni danas nisu slobodni od predrasuda karakterističnih za novi hladni rat, odnosno od "antiruskog rasizma", koji teži da prikaže Sovjetski Savez i Rusiju kao slabe, zaostale i varvarske zemlje.

Mnogi zapadni novinari su koristili ovakve izraze da podstiču mržnju i agresiju protiv Rusije. Oni koji obaraju korejske avione su izvan civilizacije. Oni koji slučajno bombarduju mentalne ustanove u Grenadi su jednostavno loše obavešteni.

Rusi su prikazani u rasističkom maniru, kao gomila prljavih ljudi, koji se pretvaraju da su velika sila: "Gornja Volta sa projektilima", kako se šale diplomate u Rusiji. Kasniji dokazi potvrđuju da je sam izraz nastao u Moskvi, i to među stranim diplomatama, a verovatno i među novinarima.

Malo ranije, u proleće 1983, američki predsednik Ronald Regan opisao je SSSR kao "imperiju zla". Ova definicija je stilski u suprotnosti sa definicijom "Gornja Volta sa projektilima". Ako je slika "imperije zla" demonizovala SSSR, slika "Gornje Volte sa projektilima" dovela je u pitanje pojam SSSR-a kao supersile.

Metafora je bila široko rasprostranjena za vreme perestrojke. Irski novinar Patrik Kokburn se priseća: "'Gornja Volta sa projektilima', rekao mi je jedan novinar prvih dana mog boravka u Moskvi. Nedelju dana kasnije, na večeri, jedan diplomata je ponovio ovu primedbu. Tokom naredne tri godine, slušao sam tu istu, dosadnu šalu, koja se ponavljala bezbroj puta, praćena podsmehom i otvorenim prezirom."